Vejvoda: I Đinđiću je bilo jasno da što pre mora da reši odnos sa Kosovom

Mi živimo jedni sa drugima, jedni pored drugih, ali živimo u Evropi i svi želimo da postanemo članice Evropske unije (EU), pa moramo da se samerimo sa onim što je uslov da uđemo u EU, ocenio je Vejvoda u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.

Zato je važan korak koji je bio u Briselu u ponedeljak da bismo došli u situaciju da smirimo retoriku i tenzije i postavimo temelje da bi se ljudi, pre svega srpska zajednica na Kosovu osećala bezbedno. Samim tim onda otvaramo mogućnost da brže idemo ka Evropi, objasnio je Vejvoda.

On ističe da je evropski predlog za kosovsko pitanje korak napred i rezultat onoga što se prethodno dogodilo.

Ukupna Miloševićeva politika devedesetih godina, ulazak u rat sa NATO koji je Srbija izgubila i kapitulirala u junu 1999. godine i 20 godina povlačenja po raznim pregovorima su nas doveli dovde. Ko god da je na vlasti, mislim da bi bio suočen sa ovakvom situacijom, uveren je Vejvoda.

On je podsetio i da je nekadašnjem premijeru Zoranu Đinđiću bilo jasno da Srbija što pre mora da reši odnos sa Kosovom, jer je to prepreka za demokratske reforme i evropske integracije.

U pregovorima ove vrste ključ je kompromis, svaka strana mora da odustane od nečega da bi dobila upravo osnovu mira i da bi mogla da zaplovi u neke mirnije vode, rekao je Vejvoda, navodeći da Srbija kreće o minimuma u kojem je vodila rat sa NATO i izgubila.

To je geopolitička, politička i geografska osnova na kojoj se vode pregovori, ocenio je on i precizirao da je ova situacija, gde Srbija nema de fakto vlast na Kosovu, a ima de jure putem rezolucije 1244, taj međuprostor gde se događa kompromis.

Najvažnije je da se ljudi koji tamo žive osete bezbedno i da imaju nekakav izgled za mirniju budućnost, naglasio je Vejvoda i dodao da Srbija mora da nađe svoje mesto u slagalici stabilnosti i mira, da bi tako moglo da bude i u drugim delovima regiona.

Kako je predočio, moramo shvatiti da nismo veliki, ni region, ni zemlja, ali to ni u kojem slučaju ne umanjuje naše dostojanstvo, odlučnost i samouverenost.

U ovoj geopolitičkoj konstelaciji, sa ruskom invazijom na Ukrajinu, Evropa želi da osigura trajnu bezbednost i mir, jer ne valja nikome, a pre svega nama, da imamo jedno nerešeno pitanje, naglasio je Vejvoda.

On je ocenio da regionalne integracije napreduju, ali sporije nego što bi se želelo, mada smatra da su važna postignuća država Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana.

Prema njegovim rečima, Otvoreni Balkan je za neke sporan, a za neke predstavlja dodatak da se region integriše, smiri i stabilizuje.

To je još jedna u nizu regionalnih inicijativa, ali je svaki napor dobrodošao, samo ih treba objediniti da budu efikasniji, zaključio je Vejvoda.