Vejvoda: Krećemo se ka EU sporije od očekivanog

„Ne verujem da će ovde ponovo biti ratova, to smo već uradili. Trpeli su i građani i države“, podsetio je Veojvoda.

Kako sagovornik u seriji intervjua „Evropa bez rukavica“, on je ocenio da to niko ne želi, bez obzira na „vrelost retorike, koju čujemo sa svih strana“, zbog čega bi se trebalo posvetiti „odgovornoj domaćinskoj politici prema građanima“.

Na pitanje „da li se region i Srbija kreću ka Evropi ili se svi prave da se kreću“, Vejvoda je objasnio da je to kretanje sporije od očekivanog i zbog generalne situacije u svetu, koja je opterećena krizama, pa bi i u tom okruženju trebalo sagledavati kako i kojom brzinom Balkan ide ka Evropi.

Povodom nedavne posete turskog predsednika, Vejvoda je, upitan koliko su umesna poređenja unutrašnjih prilika u Turskoj i Srbiji, predočio da se dve situacije ne mogu porediti.

On ne misl „da ćemo imati više od 100 novinara u zatvoru, koliko ih ima u Turskoj, niti da će profesori biti odstranjivani sa univerziteta ili iz gimnazija i da će pasoši biti oduzimani“.

„Tu situaciju kod nas ne vidim, a ne verujem da sam u vezi sa tim naivan“, ali političari u Srbiji, s druge strane, „moraju imati viši stepen odgovornosti i osećaja za državu, u kontekstu odnosa prema prošlosti“, ocenio je Vejvoda.

On je, pri tome, ukazao da nedavna pohvala odsuđenih u Hagu za ratne zločine „nije dobra, bez obzira da li je ona u funkciji unutrašnje politike“.

Na pitanje o ocenama da „regionalne vlade često evropske integracije koriste kako bi opstale na vlasti“, on je rekao „da bi taj zaključak moderirao“ i konstatovao da se vlade deklarativno zalažu za Uniju, za šta su dokaz dobri odnosi sa Briselom.

Činjenica je, međutim, da najznačajnija razvojna pomoć za region dolazi upravo iz same EU i zemalja članica, istakao je Vejvoda, koji misli da je „real politika nešto što tu mora da se ima u vidu“.

„Svet je u turbulencijama i ono što ga karakteriše je rast populizna i desnice u Evropi. To su velika pitanja i naše zemlje, u odnosu na njih, imaju sekundaran položaj“, uočio je Vejvoda.

Odgovarajući na pitanje da li je populizmom, desnicom i autokratskim načinom vladanja moguće postići stabilnost u regionu, imajući u vidu da je ona prioritet za EU, Vejvoda je odgovorio negativno.

„Ne, nije, naravno“, precizirao je on i napomenuo da su to na Beogradskom bezbednosnom forumu jasno podvukli i Kristijan Helbah iz nemačkog ministarstva spoljnjih poslova i Kristijan Danijelson, direktor Direktorata Evropske komisije za proširenje.

„Obojica su bili jasni da nema zamene između demokratije i stabilnosti, već da stabilnost dolazi sa jačim demokratskim institucijama, vladavinom prava i osećanjem građana da je država tu za njih“, obrazložio je Vejvoda.

On je primetio da veliki deo „reformskog posla“ zavisi i od „angažovanja i energije civilnog društva i građana i da su u tom pogledu protesti građanskih inicijativa, poput onih zbog događaja u Savamali, pozitivan detalj, jer su brana autoritarnim i koruptivnim tendencijama“.

Vejvoda je saglasan sa primedbama da „građani ne vide nikakvu konkretnu korist“ od otvaranja poglavlja, ali smatra da je razlog tome i loša ekonomska situacija, jer ona „definiše okvir“.

Prema njegovim rečima, zato vlast, koja je demokratski izabrana, svuda u regionu „retoričkim diverzijama“ oko rata, prošlosti, četnika, ustaša i partizana, „pokušava da odvuče pažnju sa pravih problema“.

U kontekstu primedbi da predstvanici EU ne vide ili ne žele da vide šta se dešava na unutrašnjem političkom planu u Srbiji, Vejvoda „misli da svako to vidi, a da stranci verovatno vide i bolje“.

„Ali, dok civilno društvo i kritički mediji pokušavaju da ukažu na nedostatke u vladavini, Evropa gleda, najjednostavnije rečeno, da ne talasa u javnosti“, objašnjava Vejvoda.

On je „siguran da predstvanici EU iza zatvorenih vrata jasno ukazuju na probleme, od korupcije, do pravosuđa“.

„Moramo da budemo realni i oko toga da niko nama neće doneti demokratiju, to moramo sami da uradimo“, poručio je Vejvoda i napomenuo da bi „svakog dana svaki pojedinac morao da učini nešto u tom pravcu, na poslu, u porodici, državni službenici na svojim položajima“.

„Ako mi sami ne pomeramo granice demokratije i vladavine prava, niko to neće činiti umesto nas“, predočio je on, uz opasku da je „zato EU proces dobrodošao, jer predstavlja oslonac i podršku“.

Na pitanje zašto se EU vraća proširenju, posle faze zastoja objašnjene „zamorom“, Vejvoda je odgovorio da je jedan od razloga „narastajući osećaj evroskepticizma i percepcije da EU više nikoga ne zanima“.

„Zamor od proširenja bio je u funkciji domaćih prilika unutar EU, ali i razlićitih kriza u svetu, u koje je EU neposredno ili posredno bila involvirana“, navodi Vejvoda, osvrćući se na ocenu Kristijana Helbaha da je „u interesu Evrope da se Balkan pridruži, kako bi zona mira opstala“.

Na opasku da li bi trebalo da razumemo da je EU „srećna“ što ne ratujemo, pa samim tim i ne insistira dovoljno na unutrašnjoj demokratiji na Balkanu, Vejvoda uzvraća da je „vladavina prava najvažnija i da na tome predstavnici EU insistiraju“.

On, međutim, ističe da ima razloga i za pohvale, budući da se Srbija u migrantskoj krizi ponašala „više evropski od nekih članica EU“.

Povodom najave da bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu članice EU do 2025. i ocena da su „lideri pridruženja“, Vejvoda je konstatovao da je to „realno, ukoliko ova vlada i neke buduće vlade zaista prionu na posao na jedan još ozbiljniji način nego do sada“.

„Želeo bih da podvučem da godina koju pominju Žan Klod Junker i Johanes Han nije floskula. To je odgovor na skepticizam dela proevropski orijentisanog društva i pitanja koja se postavljaju u kontekstu želje EU da nas zaista želi u članstvu“, objasnio je Vejvoda.

„Dobili smo datum, na nama je da odlučimo kada ćemo da diplomiramo i pokažemo da smo kadri da ispunimo sve obaveze u vezi sa poglavljima koja otvaramo“, rekao je Vejvoda.

On je ocenio i da je u veoma važnim pregovorima Beograda i Prištine primetno da sve strane žele da taj proces ubrzaju.

„Mislim da su vidljivi signali za ubrzavanjem i iz Brisela i iz Vašingtona, ali i Beograda i Prištine“, rekao je Vejvoda i podsetio da je EU jasna u stavu da ne želi u svom članstvu nerešene probleme i zemlju poput Kipra, sa nejasnim i nedovršenim granicama.

Govoreći o unutrašnjem dijalogu, on ne misli da je to alibi za neke odluke, već „poziv na dijalog vidi kao način da se postigne konsenzus, umesto da se odluke donose sa vrha“.

„Čujem kritike da se traže statisti za odluku koja je već unapred donesena. Svako ima pravo da gleda na tu stvar kako želi, ali se politika u ovom delu sveta, u svim našim državama, vodi uglavnom odozgo i odluke odozgo je definišu“, smatra Vejvoda.

Na pitanje u kojoj meri su tačne procene da su „pravno obavezujući sporazum i stolica u Ujedinjenim nacijama za Kosovo unapred postavljeni zadaci“, on je odgovorio da „misli da postoji svest i realnosti“ i da je ta svest u Srbiji „počela da se gradi još u vreme Borisa Tadića, ali i Tomislava Nikolića“.

Prema Vejvodinom stavu, „u Srbiji postoji svest o realnosti koja mora da dobije neki svoj oblik u nekakvim formalnim odlukama, bez obzira na to da li će se zvati normalizacija odnosa ili neko mesto u međunarodnim organizacijama“.

Na to se čeka, „jer smo, posle dugo vremena, došli do stava Zorana Đinđića da je bolje za nas da nešto što pre rešimo, nego da odugovlačimo“, zaključio je Vejvoda.