Velike afere srpskih vlasti dolaze u fokus evropske javnosti

Reč je o amadmanu koji je podnelo 11 poslanika – sedam iz redova liberala i četiri iz redova socijaldemokrata – od ukupno 70 poslanika koliko ima u Odboru za spoljne poslove.

Prema rečima Nemanje Štiplije, glavnog i odgovornog urednika portala European Western Balkans, ako danas ovi amandmani prođu, očekuje se da će tekst biti usvojen u plenumu krajem marta.

– Afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija morale bi da budu razrešene, kao slučajevi koji izazivaju veliku pažnju javnosti, a neophodno je i doći do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu, navodi se u jednom od usaglašenih amandmana na izveštaj poslanika Evropskog parlamenta, u koji je N1 imao uvid. „Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“, u kome se ponavlja poziv iz 2018. da se reši slučaj „nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala“.

– Bilo je očekivano da će ovakvi amandmani doći na dnevni red. Evropski parlament, pre svega, ima mnogo širi manevarski prostor u odnosu na druge institucije EU da otvoreno kritikuje neke pojave u Srbiji i drugim zemljama kandidatima. Setimo se da su i ranije, u izveštajima EP o Srbiji, pominjani, na primer, slučaj Savamale i zabrinjavanjuće stanje u medijima. Međutim, isto tako, ovaj saziv Evropskog parlamenta, izabran u maju 2019, pokazao se daleko spremnijim da oštro oceni stanje demokratije, korupcionaške afere i druge probleme, pogotovo kad je reč o poslanicima iz redova socijaldemokrata, liberala i zelenih. To je rezultat produbljavanja političke krize u Srbiji, uključivanja EP u posredovanje, ali i bližih odnosa koje pomenute grupe sada imaju sa delom opozicije u Srbiji – SNS više nije jedina stranka u Srbiji koja ima dobre odnose sa akterima u EP (pre svega Evropskom narodnom partijom) – ističe Nemanja Štiplija za Danas.

Prema njegovim rečima, ovi amandmani, ako budu usvojeni – a za očekivati je da će bar deo njih „proći“ – neće imati neposredan uticaj na odnose EU i Srbije, ali oni služe pre svega da ukažu na neke teme u javnosti i da se o njima pokrene rasprava. Što, kao što vidimo, već postiže svoj cilj.

– Vlast će, kao i do sada, pokušati da minimizira značaj ovih poruka, da ih ignoriše ili čak da napada evropske poslanike. Ali, na duge staze, to neće naterati ove teme da nestanu. Ovaj amandman deo „kompromisnih amandmana“ koji su dogovoreni sa ostalim velikim grupama. Tako da to svakako nisu izolovani glasovi – zaključuje Nemanja Štiplija.

Reagujući na amandman koji podrazumeva slučajeve u kojima postoji visok nivo interesovanja javnosti, pre svega, slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istakao je da afera nema i da ne može da se aferom smatra priča koju „dvojica izmišljaju, a onda izgube na sudu“.

„Šta je afera u Jovanjici? Vi mislite da lažima možete da ostvarujete politički profit, pa makar bio iz Evropske komisije, rekao je Vučić. Govoreći o Telekomu on je dodao da je prestalo uništavanje te kompanije zarad interesa vlasnika televizije N1 i, kako je rekao, drugih tajkuna.

Glasanje o Izveštaju o Srbiji biće održano 24. i 25. marta tokom takozvane „mini-plenarne“ sesije koja se održava u poluudaljenom režimu u EP u Briselu.