Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović“Za vreme desetogodišnje vlasti naprednjaka sve je izgubilo smisao, a posebno izbori. Nema više ideologije, časti, poštenja ciljeva. Sve je režija, trgovina i interes. Vlast u Srbiji ubila je srpsku opoziciju koja gotovo da ne postoji, koja se bori da pređe cenzus i uvede svoje ljude u parlament, ne pitajući za cenu“, kaže za Danas Velimir Ilić, lider Nove Srbije komentarišući deset godina vlasti Srpske napredne stranke.
Ilić kaže da se sav ološ iz DOS-a, koji je uništio tu koaliciju, sada slio u Srpsku naprednu stranku. Priznaje da je nekima ovih deset godina vlasti SNS možda prošlo brzo, ali da je većini za tih deset godina prošao život. Mnoge građane je u ovoj protekloj deceniji ubila nepravda, a tu nepravdu , kaže, osetio je i sam na sopstvenoj koži. Napominje i da teši činjenica da vlasti na sreću traju najviše desetak godina.
Gledajući sada sa distance, da li se ponekad kajete što ste jedno vreme bili deo te naprednjačke vlasti i što ste bili u koaliciji sa Aleksandrom Vučićem?
Ja sa Vučićem nisam bio u koaliciji. Čim je on došao na čelo koalocije, ja sam iz nje izašao. Pre svega zato što su tu došli ljudi sa kojima ja nisam bio ni u DOS-u. Bio sam u koaliciji sa Tomislavom Nikolićem, dok je on bio na čelu partije i države. Na vlasti je još uvek crveno-crna koalicija i nju može da pobedi neka nova opozicija koja će shvatiti da samo udružena, samo sa jednim kandidatom može da pobedi. Srbija mora dakrene pravim putem.
Šta je razlog zbog čega su naprednjaci tako uspešni u održavanju na vlasti?
Opstaju zahvaljujujući velikim zaduženjima. Država se zadužila za vreme njihove vlasti preko dvadest milijardi evra, a kurs evra održava veštački. Prvi put u istoriji u Srbiji se kupuju glasovi penzionera, omladinaca i zaposlenih u javnom sektoru sa po deset, dvadeset hiljada dinara. U vladajućoj koaliciji se nalazi 19 partija i udruženja, a nacionalne manjine se ne pitaju za cenu da bi prišle vlasti. Srpska napredna stranka nije pobedila na parlamentatnim izbirima, a za predsednika se glasalo sat i po posle završetka glasanja, sve dok se nije obezbeđen procenat. Za to vreme opozicija na 40 odsto biračkih kutija nije imala ni jednog čuvara i onda se punilo koliko kome treba. Opozicione stranke koje su ušle u parlament nemaju nikakvu infrastrukturu, već su nalazili ljude da im čuvaju kutije. Vlast se boji većinskog sistema, zato što su tu nemoćni. Sada izbore dobijaju na račun Vučića.
Naprednjaci su obećavali da će rešiti sporne privatizacije, da će krivci biti iza rešetaka, da će se obračunati sa kriminalom i korupcijom. Da li se nešto od toga ostvarilo?
Bilo je stotine spornih privatizacija. Tajkuni su kupovali više nego ikada u ovoj vladi SNS kupovali ta preduzeća. Kupovali su i akcije stranih firmi. Ključne firme su prodate- Aerodrom, Željezara, Majdanpek, Komercijalna banka, Sladare, pivare, hladnjače.Dinkićev sistem privatizacije legalno je sproveden u delo. A afere vezane za sporne pivatizacije zamenjenje su novim – švercom oružja Jovanjicom, drogom ma sve institucije su nestale. Ostala je jedino institucija predsednika države.
Naprednjaci su obećavali da neće biti partijskog zapošljavanja, da će se direktore birati na konkursu, da će ukinuti nepotrebne agencije?
Nijedno obećanje nije isunjeno. Agencija ima više nego ikada, a direktori javnih preduzeća su sa kupljenim diplomama, bivši pečenjari, limari, konobari. Svi sa katastrofalnim rezultatima. Nisu jedini . I gradove vode ljudi koji ne bi mogli da budu ni predsednici mesnih zajednica. Slikaju se sa predsednikom , ili iza njega i odmah pobeđuju. I sve ovo što se provuklo u parlament, provuklo se preko Vučića, od Šapićaa, pa nadalje. Danas je najveće zvanje posle predsednika biti njegov kum.
Za mnoge je najveće iznevereno obećanje da neće biti smanjenja penzija. To se ipak desilo?
Socijalne razlike nikada nisu bile veće. Mi smo zemlja milionera i sirotinje. Srednji stalež se potpuno izgubio. Ma primeru Čačka možemo videti kakva nam je država. Od prošlih izbora do ovih sada, za dve godone broj birača se smanjio za deset hiljada. To su ljudi koji nisu zaposleni, već su otisli i nikada se neće vratiti. Sela su potpuno prazna,a Krkobabić se hvali da kupuje seoska domaćinstva za deset hiljada evra. To je jedan kvadrat i malo jače u zgradi Beograda na vodi. A što se penzija tiče žalosno je danas videti mnoge inženjere kako se bore da prežive sa penzijom od dvadeset hiljada dinara.Tek što slede penzije, koje će generacije, koje su sada na minimalcu primati. Neće moći da prežive, da plate ni komunalije.
Postoje, ipak obećanja, koja su naprednjaci ispunili?
Jedino su ispunili i doveli strane firme, kojima su prodali jeftinu našu radnu snagu. Autoputevi su bili moj projekat i to je ispunjeno, a Beograd na vodi nije Vučićev, već Miloševićev projekat Europolisa. Sve ostalo, ekologija, energetika, poljoprivreda, ravno je nuli. I niko se nije pitao koliko nam je potrebno stuje za električne automobile. Treba nam tri puta više, nego što je sada imamo. Zanimljivo je i da premijerka Ana Brnabić sprovodi digitalizaciju, a administracija se povećava i dalje. I kao da smo danas svi zaboraili da je Vučić kada je došao na vlast obećao da će dovesti kralja mesa,Tenisa, da će Srbija da tovi četiri miliona svinja i biti glavni izvoznici mesa i suhomesnatih proizovda. SNS je kada je osvojio vlast izašao i sa svojim velikim projektom da spoji Dunav i Egejsko more preko Vardara. Tvrdili su da će Šumadija biti puna brodova i pristaništa. Da li se sada stide tih projekata? Da li se stide što Beograd danas nema železničku stanicu, a imamo brze vozove. Nadam se da će do kraja mandata napraviti železničku stanicu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
