Prilično sam optimističan kada je o budućnosti Evropske unije reč.
Prema mom mišljenju, podržavanje onih koji napuštaju rat jedan je od najvažnijih zadataka EU kao međunarodne organizacije, čiji prioriteti uključuju integraciju i saradnju. Nakon prevazilaženja migrantske krize, EU će potvrditi svoj autoritet kao najsnažnijeg i najuticajnijeg posrednika za rast i mir u Evropi, kaže u razgovoru za Danas Marijan Vend, poslanik grupe CDU/CSU i član parlamentarnog odbora za unutrašnja pitanja u nemačkom Bundestagu, odgovarajući na pitanje da li smatra da je EU sposobna da prevaziđe migrantsku krizu.
* Koje su bile teme vaših razgovora tokom vaše nedavne posete Srbiji i Crnoj Gori?
– Susreo sam se sa nemačkim ambasadorom u Crnoj Gori, Maternom, različitim članovima crnogorskog parlamenta i predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe sam sreo mlade studente Centra za nemačke studije Univerziteta u Beogradu i dijalog u koji smo se upustili bio je veoma interesantan i visoko kontroverzan. Većina razgovora koje sam imao odnosila se na izbegličku situaciju na Zapadnom Balkanu i put ka pridruživanju EU.
* Kako ocenjujete tempo evropske integracije Srbije? Da li je postoji mogućnost da Srbija postane država članica EU do 2020, kako su to zacrtali njeni zvaničnici?
– Mislim da Srbija tek treba da učini glavni doprinos procesu pridruživanja kako bi postala članica EU. Srbija je na dobrom putu i mi želimo da podržimo ovu državu da ispuni kriterijume za članstvo u EU. Iskreno, Srbija mora da se uhvati ukoštac sa ekonomskim izazovima, unapredi svoj politički i pravni sistem, kao i da, naravno, razvije odnose sa susednim državama. Ali, prema mom mišljenju, Srbija će ispuniti ove zadatke i postati nova članica Evropske unije početkom naredne decenije. Ipak, veliki korak u napretku Srbije postignut je 2012, kada je dobijen status države kandidata. To je pokazalo dobru perspektivu za ovu državu u procesu prihvatanja, koji ukupno može da potraje još osam do 10 godina.
* Koji su ključni zadaci srpskih zvaničnika kada se radi o nastavku evropskog puta države?
– Da bi bila članica Evropske unije, Srbija treba da se učvrsti kao ustavna država. Prvo i najvažnije, potrebno je da se Srbija fokusira na sledeća poglavlja u pregovorima o pridruživanju EU: izgradnja ustavne države, iskorenjivanje korupcije, razvoj slobode medija i unapređenje postojeće ekonomske situacije. Naravno, odnosi sa Kosovom ostaju tema dijaloga, ali i Beograd i Priština rade u pravcu unapređenja svojih bilateralnih odnosa.
* Kako gledate na aktuelnu situaciju na Zapadnom Balkanu? Mislite li da bilateralni sporovi i druge teškoće mogu da budu prevaziđeni u doglednoj budućnosti?
– Naravno da hoće. Sve strane će na kraju shvatiti da zajednički rad na današnjim problemima vodi daleko boljem ishodu za sve. LJudi na Zapadnom Balkanu, kao i na svim drugim mestima u svetu, teže da žive bolji život u bezbednom i mirnom okruženju. EU može da ponudi mnogo stabilnosti i individualne slobode, što umnogome može da utiče na sve ljude na prostoru bivše Jugoslavije. Možda neće biti lako da se prevaziđu razlike, ali mnogo toga može biti dobijeno.
* Kako gledate na briselski dijalog Beograda i Prištine?
– Mislim da su pregovori prvi uslov na putu popravljanja bilateralnih odnosa i razumevanja između Srbije i Kosova. Ti pregovori nisu bili potpuno uspešni, ali činjenica da obe države pokušavaju da pronađu kompromis sama po sebi je veliki uspeh. Obe države moraju da prihvate da Brisel vidi ove pregovore kao prvi uslov za pridruživanje EU, što je cilj i Beograda i Prištine.
* Prema vašem mišljenju, kakva je budućnost EU posle Bregzita? Neki posmatrači čak tvrde da 27-člani blok nema nikakvu budućnost.
– To nije tačno. Ono što je potrebno da EU sada učini jeste da se usredsredi na suštinu: Šta EU može da učini za svakoga u Evropi? Može da obezbedi i osigura četiri slobode, kao jedan veoma važan aspekt. Takođe, daljim integrisanjem evropskih tržišta, naročito zajedničkog digitalnog tržišta, može se unaprediti njena snaga. EU mora da pokaže da i dalje ima moć da unapređuje život ljudi, umesto da bude birokratski teret za njih. Čak iako to znači EU različitih brzina integracija, ovaj put mora da se sledi.
„Unapređenje razumevanja“
* Kako ocenjujete aktivnosti Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji kada je reč o nastavku puta Srbije ka EU?
– Lokalne kancelarije KAS su veoma kompetentne kada je reč o proceni zadataka na regionalnom nivou. Ovaj „kapital“ treba da iskoriste, prema mom mišljenju, članovi parlamenta poput mene, kako bi dodatno unapredili razumevanje između naših država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
