Venecijanska komisija hvali srpske vlasti i ukazuje na nedostatke u nacrtima zakona o pravosuđu

U danas objavljenom mišljenju o nacrtima tri zakona za sprovođenje ustavnih amandmana, Venecijanska komisija je navela da „pohvaljuje srpske vlasti za značajan trud koji su uložile u pripremu paketa zakona za sprovođenje ustavnih amandmana i za inkluzivnost procesa pripreme tog paketa“, saopštio je Savet Evrope.

U mišljenju usvojenom na prošlonedeljnoj plenarnoj sednici Venecijanske komisije, navodi se da su nacrti zakona o uređenju sudova, o sudijama i o Visokom savetu sudstva „u načelu dobro strukturirani i jasno napisani“ i da „pokrivaju sve bitne tačke“.

„Venecijanska komisija ohrabruje srpske vlasti da nastave da rade u istom duhu inkluzivnosti i transparentnosti i da obezbede odgovarajuće javne konsultacije u narednim mesecima, pre glasanja o navedenim zakonima u parlamentu“, navedeno je u mišljenju koje je 12. septembra zatražila ministarka pravde Srbije Maja Popović.

Venecijanska komisija navodi da amandmani na Ustav Srbije, potvrđeni na referendumu u januaru 2022. godine, „imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u srpskom pravosuđu“, ali i primećuje da „srpski pravosudni sistem, uprkos mnogim pozitivnim promenama, i dalje odlikuje hijerarhijski duh i višestruki oblici ocenjivanja i kontrole“.

„U kombinaciji sa problemom skromnih plata sudija, to može uticati na privlačnost sudijske profesije za mlade sudije. Promena pravne kulture u pravosuđu može biti neophodna kako bi nadogradila pozitivne promene koje donosi tekuća zakonodavna reforma“, navodi se u zaključcima mišljenja.

Kad je reč o Nacrtu zakona o uređenju sudova, Venecijanska komisija navodi, između ostalog, da srpske vlasti treba da razmotre zajedničko usvajanje Poslovnika od Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde Srbije.

Dodaje se da treba ograničiti ovlašćenje Ministarstva pravde da izdaje „kriterijume za utvrđivanje broja sudskog osoblja“ i da daje „saglasnost na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu“.

Zadatke Ministarstva pravde u oblasti pravosudne uprave treba bolje razgraničiti kako bi bilo izbegnuto zadiranje u autonomiju sudova i preklapanje sa poslovima predsednika sudova, a ovlašćenja predsednika sudova bi trebalo preciznije opisati, navodi se u mišljenju.

Povodom Nacrta zakona o sudijama, Venecijanska komisija između ostalog ukazuje da ministar pravde ne treba da predlaže sudije porotnike za imenovanje.

Lista disciplinskih prestupa je preširoka, sa nesrazmernim fokusom na odugovlačenje sudskih postupaka, navodi se u mišljenju i dodaje da nacrt zakona treba eksplicitno da predvidi da pojedine sudije ne treba da budu odgovorne za strukturne nedostatke u pravosuđu.

Nacrt zakona o Visokom savetu sudstva treba preciznije da opiše u kojim situacijama može prestati mandat članu tog tela, navodi Venecijanska komisija.

U mišljenju se navodi i da bi Nacrt zakona o Visokom savetu sudstva mogao eksplicitno da propiše da neučestvovanje člana u radu Visokog saveta sudstva bez ozbiljnog i objektivnog razloga može dovesti do prestanka njegovog mandata, i da se takve odluke donose prostom većinom glasova.