„Veoma loši signali“: Grbović o mogućnosti uvođenja sankcija Srbiji i politici vlasti

Pripremamo se kao da će izbora biti 17. decembra, a da li će oni tada zaista i biti održani nije u našoj moći i nadležnosti, rekao je Grbović u serijalu Kvaka 23 i ocenio da ni Aleksandar Vučić ne veruje do kraja da će oni biti tog dana.

On je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem protumačio da je Vučić izjavom o izborima u decembru želeo sebi da ostavi određeni manevarski prostor i pokuša da skine sa sebe pritisak posle događaja u Banjskoj.

Kako je ukazao, Vučić pristaje na izbore do kraja godine zbog procene da će situacija po njega, njegovu stranku i njihov rejting protekom vremena biti sve dramatičnija i gora.

To je legitimno sa njegove tačke gledišta, ali je problematično što on nema isti pristup kada je reč o funkciji predsednika države, ne prepoznaje trenutak i nema političke vizije i hrabrosti da preduzme oštre rezove neophodne u politici ove zemlje, smatra Grbović.

Prema njegovom objašnjenju, ti oštri rezovi podrazumevaju da Srbija prestane da podržava kriminalizovani vrh Srpske liste na Kosovu i Metohiji i da prestane da proizvodi nove političke predstavnike koji proističu iz kriminalnog miljea i stavljaju breme na čitav srpski narod koji tamo živi.

Neophodno je i da se drastično promeni spoljnopolitička pozicija Srbije, koja je u nikad gorem položaju u proteklih 10 godina, i da se vrlo jasno svrsta u red evropskih zemalja, što podrazumeva usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa politikom Evropske unije (EU), istakao je Grbović.

Prema njegovom mišljenju, žalosno je što je Vučić bolji politički lider njegove grupacije, iako više nije predsednik, nego što je predsednik Srbije.

Kako je ukazao, bile su potrebne godine da se vizura međunarodne zajednice, zbog destruktivnog ponašanja Aljbina Kurtija, bar malo promeni prema odnosima Beograda i Prištine, a samo jedan dan da se vrati na prethodna podešavanja.

Događaj u Banjskoj je ostavio katastrofalne posledice po Srbiju, a najgore posledice će ostaviti po ljude na severu Kosova, smatra Grbović i predviđa da će to uticati na političku scenu.

On, pri tome, misli na politikantski karakter i Vučića i predstavnika SNS, koji će verovatno ići u pravcu dalje radikalizacije retorike, da bi kroz još jedan turnus surove eksploatacije ljudskih emocija pokušali iz svega toga da izvuku političku korist.

Neće mariti što će zbog toga Srbija i svih šest i po miliona građana koji ovde žive i onih nekoliko desetina hiljada Srba koji žive na području Kosova i Metohije biti dovedeni u veliku opasnost, upozorio je Grbović.

Kako je precizirao, nije samo reč o konkretnom slučaju u Banjskoj, niti samo o Milanu Radočiću, kriminalizacija je nešto što se vezuje za SNS, to je proteklih 10 godina na svim poljima njihov politički modus operandi.

„U Srbiji je došlo do potpunog srastanja između države i organizovanog kriminala, odnosno da država postaje organizator tog kriminala“, tvrdi Grbović.

On misli da je vlast faktor nestabilnosti, a čini mu se i da je politika stabilokratije, koja je dolazila od određenih međunarodnih aktera, pre svega bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, na kraju ipak doživela debakl.

U ovom trenutku nemamo ni stabilnost, ni demokratiju. Vučić nikada i nije bio percipiran kao ključni faktor zbog svoje sposobnosti da širi mir i stabilnost po regionu, već zbog svog destruktivnog potencijala koji je sasvim sigurno najveći, ukazao je Grbović.

Prema njegovom viđenju, verovatno se išlo logikom da kupujete mir u celom regionu, ukoliko najveći izvor nestabilnosti držite pod kontrolom i za to mu dajete određene koncesije, što se pokazalo kao pogrešna strategija.

Poslednji trenutak kada je ova vlast mogla da se menja iznutra bile su majske tragedije, rekao je Grbović i naglasio da ona više ne može da postane bolja, već „mora da postane bivša i taj režim mora da se sruši“.

Ako je to sistem koji nije zakazao, onda i taj sistem mora da se sruši što je moguće pre, poručio je on, u nadi da Srbija ipak neće biti izložena sankcijama zbog politike vlasti.

Sama činjenica da se sankcije pominju kao realno sredstvo uticaja na jednu državu, sama po sebi, dovoljno je negativna, rekao je Grbović i obrazložio da su to veoma loši signali koji govore o opštoj političkoj nestabilnosti, kao uvodu u novu samoizolaciju.

Srbija mora prosto da postane ravnopravni i punopravni deo tog političkog konteksta koji kreiraju EU i SAD, dodao je on i naglasio da je interes Srbije da bude za stolom na kojem se donose odluke.

O opoziciji i izborima

Upitan o pripremama za izbore, on je rekao da se, pored tehničkih, odvijaju i političke pripreme, koje podrazumevaju i pravljenje izbornih lista, ali ne samo u smislu broja mandata, kandidata ili koalicija, već i izbornog programa koji će ljude uveriti da su promene zaista moguće.

Uprkos medijskom mraku, Grbović smatra da ogroman broj građana Srbije zna da vlast i država ne funkcionišu dobro i da je sistem postavljen tako da nužno proizvodi nepravdu koja pogađa svakoga od njih pojedinačno.

On ne veruje da će se medijska scena menjati do izbora, niti da će vlast SNS poboljšati izborne uslove, jer bi to za njih značilo gubitak funkcija, slobode i ogromnog nelegalno stečenog kapitala.

Na pitanje da li će opozicija koja se deklariše kao proevropska na izbore izaći u jednoj ili više kolona, on je uzvratio da je to stvar političke taktike i procene kako maksimalizovati društvenu energiju, što veći broj ljudi izvesti na glasanje i ubediti ih da glasaju upravo za te snage.

Da li se to radi kroz jednu ili kroz više lista, to bi trebalo da pokažu i određena relevantna istraživanja, ali Grbović ne misli da je to sada suštinsko pitanje.

Dogovorićemo se sigurno, za razliku od prethodnih izbornih ciklusa. Ona izborna formacija koja bude predstavljena građanima biće plod dogovora, a ne plod naših svađa, naglasio je predsednik PSG.

Upitan koga vidi kao saveznike na opozicionoj sceni, on je odgovorio da se PSG vrednosno najbliže pronalazi sa Strankom slobode i pravde i Zeleno-levim frontom.

Tu su i Demokratska stranka i Stranka zajedno, „ali imamo određeni bazični vrednosni konsenzus i sa nekim strankama desnog centra, poput stranke Zdravka Ponoša ili novoosnovane stranke Miroslava Aleksića“, precizirao je Grbović.

Imamo i neke važne političke razlike u odnosu na te aktere, napomeno je on, ali je uveren da postoji način da se te razlike prevazilaze kroz demokratske procedure i procese.

Dakle, nisu apsolutno neprihvatljivi za nas, naprotiv, istakao je Grbović i ilustrovao da nije sporno da on i Aleksić imaju drugačije viđenje određenih tema, poput Kosova i LGBT zajednice, ali da to ne znači da te teme i te razlike treba da postanu kamen spoticanja i razlog za sukob.

Poverenje koje smo gradili proteklih meseci treba da bude zalog da razlike možemo da prevaziđemo na civilizovan način, naglasio je on i predočio da to nije samo pitanje osnova buduće predizborne ili saradnje posle izbora, već stvaranja normalnog društvenog i političkog ambijenta.

Ljudi žele da se u Srbiju vrati normalnost, to je ono što nama nedostaje, istakao je Grbović i dodao da nije pristalica antiprotivnog okupljanja u odnosu na vlast, jer Vučića i SNS vidi samo kao prepreku ka ispunjenju cilja.

Kada se Vučić ukloni iz naših misli i naših rečnika, definisaće nas to kakvo društvo i državu želimo da stvaramo, rekao je on i poručio da borba protiv nasilja mora da ostane apsolutni prioritet.

Kako do EU

Vučić i SNS će pre ili kasnije postati prošlost, to je politička neminovnost, smatra Grbović i ponavlja da je najbolji obrazac za izgradnju uređene i moderne države onaj koji nudi EU.

Upitan koja će vlast uvesti Srbiju u EU, ako i kada do toga uopšte dođe, on je rekao da to sigurno neće biti vlast SNS, „jer je njima put EU zapravo put ka samouništenju i zato nemaju čak ni bazični interes da Srbija postane članica Unije“.

Duboko verujem da građani taj interes imaju i da zaslužuju da Srbija bude u EU, Nama ne odgovara da Srbija ostane ovakva kakva jeste. Nama odgovara da Srbija ispuni kriterijume da bismo bolje živeli, a članstvo u EU će biti verifikacija boljeg života, objasnio je Grbović.

Na pitanje da li sebe, stranku koju vodi i njene političke saveznike i partnere, vidi kao tu političku snagu koja bi Srbiju mogla da uvede u EU, Grbović izričito odgovara: „Apsolutno da“.

„Ne smemo stalno da širimo defetizam, imamo sebe, imamo jedni druge, imamo za šta se borimo, jedino što nemamo to je pravo da odustanemo od ove borbe, zaključio je Grbović.