Veoma udaljeni stavovi

Stavovi srpske i albanske strane o predlogu Martija Ahtisarija za rešenje Kosova i dalje su veoma udaljeni, a situacija na Kosovu je mirna, ali napeta, navodi se u zaključku izveštaja misije Saveta bezbednosti UN o poseti Prištini, Beogradu i Briselu krajem aprila.
Izveštaj, čiju je kopiju dobila agencija Beta, a koji je polovinom maja Savetu bezbednosti UN podneo belgijski ambasador Johan Verbeke, „imao se u vidu“ prilikom završne izrade „američko-nemačkog“ predloga rezolucije o Kosovu o kojem se raspravlja u Savetu bezbednosti. To su Beti rekli međunarodni zvaničnici u Briselu, uz ocenu da je vidljivo da su „u određenoj meri“ u izveštaj ušla zapažanja i ambasadora onih zemalja koje smatraju da Ahtisarijeve predloge treba dopuniti, odnosno nastaviti i direktne pregovore Prištine i Beograda. U zaključcima misije petnaest ambasadora SBUN podvlači se da su „vlasti u Beogradu i sagovornici među kosovskim Srbima odlučno bili protiv predloženog Ahtisarijevog rešenja za Kosovo“ i protiv svakog rešenja koje bi za ishodište imalo bilo kakav vid nezavisnosti. „Svi oni su zatražili da se nađe rešenje utemeljeno na istinskom kompromisu, kroz dodatne pregovore dveju strana“, navodi se.
Prema Verbekeovom izveštaju predstavnici kosovskih Albanaca i nesrpskih zajednica su, na drugoj strani, izrazili „jasnu i nedvosmislenu podršku predlogu Ahtisarija i preporuci za budući status Kosova“. „Veoma su velika očekivanja među većinom kosovskog albanskog stanovništva da će rezolucija uskoro biti usvojena. Njihovi predstavnici traže od SBUN da veoma brzo ide ka rešenju, bez ikakve potrebe za pregovorima dveju strana“, navodi se u tekstu.
Zaključak misije SBUN je, takođe, da su „ostale vidljive posledice sukoba iz 1998/1999. i napada u martu 2004. na Srbe i međunarodno prisustvo“. „Zajednice kosovskih Albanaca i kosovskih Srba su i dalje podeljene i u žive u velikoj meri odvojeno jedna od druge“. U izveštaju, koji je priredio belgijski ambasador u SBUN, navodi se da su „Prelazne ustanove samouprave i Unmika ostvarili značajan napredak u primeni standarda na Kosovu“ koji se ogleda u „uspostavljanju prelaznih ustanova koje su funkcionalne i zasnovane na načelima preuzimanja odgovornosti i uvida u njihov rad“. U dokumentu koji je pripremio Verbeke stavlja se do znanja da je „povratak raseljenih lica i dalje presudno važan za primenu Rezolucije 1244“ i da je „broj lica koja se trajno, održivo vraćaju još uvek veoma mali“.