Veruje li neko Vučiću kad kaže da neće primenjivati sporazum u delu članstva Kosova u UN?

On je to rekao gostujući na RTS-u, dan posle sastanka u ponedeljak u Briselu, gde su on i premijer Kosova Aljbin Kurti, prihvatili tekst predloga EU za Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, u kojem se u tački 4 navodi ova obaveza Srbije.

Iako je svoje odbijanje primene te tačke više puta naglasio, desnica ga smatra izdajnikom, a deo zainteresovane javnosti mu ne veruje kad to kaže.

Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, za Danas kaže da Vučić nije ni potreban da bi Kosovo postalo deo UN, ali nema nameru ni da se tome protivi.

– Ponovo igrama reči pokušava da javnosti podmetne zamenu teza. Nije to ništa novo, tom se čoveku svakako nikada ništa i ne može verovati. On i ne zna da istina postoji – navodi on.

I reditelj Janko Baljak misli slično i kaže da odluka o prijemu u UN nema mnogo veze sa željama Srbije već pre svega sa stavovima velikih sila.

– A što se tiče verovanja Vučiću ne poznajem osobu koja tom čoveku bilo šta veruje nakon godina laži, obmana i manipulacija – kaže Baljak.

Kad je Vučić u stanju da kaže istinu?

Sa njim se slaže sociolog Jovo Bakić kojeg uvek začude ljudi koji mu bilo šta veruju, naročito nakon decenijskog iskustva s njegovim skoro svakodnevnim javnim nastupima.

– On je u stanju istinu da kaže samo kada mu se omakne – jasan je Bakić.

Dok psiholog Žarko Korać takođe kaže da ulazak Kosova u UN ne zavisi od Srbije, pa tako ni od Aleksandra Vučića.

– Zavisi od Saveta bezbednosti UN ili Generalne skupštine UN, mada danas Kosovo nema dovoljno glasova u Generalnoj skupštini da se to izglasa. U SB verovatno bi na to stavla veto Kina zbog svojih unutrašnjih problema, pre svega pitanja Tibeta – objašnjava on.

Kako dodaje, politika je uvek stvar realnosti.

– Svakako je dobro da Srbija i Kosovo sklope sporazum o normalizaciji odnosa. Kosovo je ionako nezavisno i ako se meni ne veruje, onda me zanima zašto funkcioneri Srbije, pa i patrijarh, traže dozvolu prištinskih vlasti da tamo odu. A većina nedavača Kosova protestvuje zbog svojih političkih ambicija koje veze sa Kosovom nemaju, a ne zato što veruje da će Srbija ikada više povratiti kontrolu nad Kosovom. Sem ako ne ubede 1. 800.000 Albanaca koji tamo žive da odustanu od nezavisnosti – kaže Korać.

Uveče se plaši stranaca, a ujutru kada ustane naroda

A Savo Manojlović, direktor kampanje Kreni-promeni, podseća na to da Vučićevu dosadašnje delovanje jasno pokazuje popuštanje.

– Godine 2013. je Briselskim sporazumom integrisao policiju i pravosuđe u sistem Kosova. Vašingtosnkim sporazumom 2020. je priznao Jerusalim kao izraelsku prestonicu, koju do tada niko sem tadašnjeg predsednika Trampa nije priznavao. Deluje zaista za anale kada sutra bude pisalo u istoriji da je uspeo da ispregovara da mi priznamo Jerusalim za prestonicu Izraela, a da za uzvrat je Izrael priznao Kosovo. Sada vidimo nova popuštanja ali i njegov strah od naroda – procenjuje Manojlović.

Deluje mu da se uveče plaši stranaca, a ujutru kada ustane naroda.

– I da nema nikakav plan, a svako rešenje i dobronameran predlog doživljava kao lični napad. Jednostavno stalne promene stavova i narativa bilo da pričamo o Kosovu, litijumu ili Evropi ukazuju na nestabilnu ličnost koja nije dorasla istorijskom momentu u kome se nalazimo – ukazuje on.

Princip, ovo hoću, ovo neću, ovo mi se dopada, ovo mi se ne dopada, ne funkcioniše

A ima li Vučić uopšte mogućnost i slobodu da ne implementira ovaj deo sporazuma, pitali smo bivšeg diplomatu Srećka Đukića i istraživača Novog trećeg puta, Dragoslava Rašetu.

Oni se slažu da ta mogućnost ne postoji.

– Ne postoji s obzirom na veću zainteresovanost međunarodne zajednice. Iako verujem da ne postoje čvrsti rokovi za potpisivanje samog sporazuma, obe strane su se složile oko okvira sporazuma i sada je na redu implementacija. Ne zaboravimo da je ovde reč o nenultimativnom sporazumu, tako da ne isključujem opciju da do ulaska Kosova u UN ne dođe u bliskoj budućnosti – kaže Rašeta.

Đukić dodaje da se sporazum ne može primenjivati po izboru, a ovo je još međunarodni sporazum čiji su garanti SAD, EU, verovatno Velika Britanija i možda još neko.

– Princip, ovo hoću, ovo neću, ovo mi se dopada, ovo mi se ne dopada, ne funkcioniše ni u jednom sporazumu, ugovoru. Pogotovo Srbija nema uticaj direktan na moguće članstvo Kosova u UN. Uz to, ona se obavezala da direktno neće sprečavati to članstvo imajući u vidu sve međunarodne organizacije među kojima je svetska organizacija najvažnija. Indirektno, preko stalnih članica SB OUN, Srbija može uticati i ometati članstvo u UN Kosova, preko RF i Kine, polazeći od dosadašnjih obećanja i izgleda koje je Beograd dobio i gajio – objašnjava Đukić.

On ne može da predvidi kako će se dve pomenute stalne članice SB držati, da li će ostati pri obećanom stavu ili će ga promeniti.

– One mogu autonomno glasati protiv Kosova, bez molbe Beograda, otvoreno ili prikriveno, a mogu iskoristiti Kosovo i Srbiju za namirivanje nekih širih interesa. Sve varijante su poznate, a eksponiranje Beograda radi sprečavanja kosovskog člansta, suprotno sporazumu, može da naidje na reakciju sponzora – zaključuje Đukić.