Verujem da će se i Mladić i Hadžić uskoro naći u Hagu

Glavni tužilac Haškog tribunala SeržBramerc izrazio je oprezni optimizam povodom dalje saradnje Srbije sa Tribunalom i očekivanje da će se i Mladići Hadžićuskoro naći u Hagu. Ima li mesta njegovom optimizmu?

Mislim da je Bramerc bio previše rezervisan u pogledu ocene koju je dao u obraćanju medijima tokom posete. Ali, takav je njegov pristup i mi taj pristup očigledno ne možemo da promenimo. Moram ipak da kažem da sam lično očekivao da će on dati konkretniju ocenu u pogledu pomaka u saradnji. Ovo pre svega zbog toga što saradnja između Tribunala i Srbije nikada nije bila bolja nego što je sada, i kada to kažem mislim na sve aspekte saradnje – i na privođenje optuženika pravdi, dostavljanje dokumentacije, vršenja uvida u arhive, oslobađanje svedoka tajne da bi mogli da daju iskaze u postupcima pred Tribunalom. Činimo sve da se stavi tačka na hašku priču i javnost to treba zna.

– Mislite li da će Srbija u dogledno vreme ispuniti svoje obaveze prema Tribunalu, odnosno očekujete li da li će Mladići Hadžićuskoro biti pronađeni i izručeni Tribunalu?

Nemam konkretne informacije dokle se operativno stiglo u lociranju i hapšenju Mladića i Hadžića, a i da ih imam ne bih smeo o tome da govorim. Ono što je, međutim, od ogromne važnosti i što se mora istaći jeste da posle hapšenja Karadžića više niko ne sumnja da postoji jasna politička volja u Srbiji da se i preostali optuženici uhapse. Sve do tog hapšenja postojala je sumnja da Mladići Karadžićimaju nekakav poseban tretman i da su zaštićeni od strane države, uprkos činjenici da je Srbija Hagu isporučila skoro kompletan politički i vojni vrh – bivše predsednike, predsednika i potpredsednika vlade, načelnike generalštaba Vojske Jugoslavije. Hapšenje Mladića i Hadžića ostaje obaveza Srbije, i ukoliko se oni nalaze u Srbiji, mora se uraditi sve da se oni što je pre moguće lociraju i liše slobode. Verujem da će se i njih dvojica uskoro naći u Hagu.

– Srpski zvaničnici ističu potpuno drugačiji pristup Bramerca, u odnosu na nekadašnju glavnu tužiteljku Karlu del Ponte, koja je i vikala, udarala rukom o sto, pretila… Kako uopšte izgledaju ti sastanci?

Sastanci sa tužiocima Tribunala kojima sam ja prisustvovao su radni sastanci na kojima se razgovaralo o problemima u onim vidovima saradnje koji su u nadležnosti Nacionalnog saveta. Dakle, dostavljanje dokumentacije, uvidi u arhive, svedoci… To nisu tako „atraktivne“ teme da bi bilo ko vikao, udarao, lupao rukom o sto.

– Rekli ste da su skoro svi problemi u dostavljanju dokumentacije i pristupu državnim arhivama istražiocima Tribunala rešeni. Kakva vrsta problema je postojala i kako je to rešeno?

Sama priroda te dokumentacije i tih arhiva je, naravno, posebna. Ovde se ne radi o pristupu arhivama mesnih zajednica ili opština, uz svo dužno poštovanje, nego prevashodno pristupu arhivama vojske, policije, službi bezbednosti. Najveći broj dokumenata koji su zatraženi i od tužilaštva, ali i od strane odbrana okrivljenih, nosi oznaku tajnosti. U takvoj situaciji normalno je da se u svakodnevnom radu pojavljuju problemi. Važno je naglasiti da su svi ti problemi do sada rešeni. Tužilaštvo je 23 puta izvršilo uvide u arhive naših državnih organa. Nijedan zahtev Tužilaštva za uvid u arhive nije odbijen. Takođe se mora istaći da saradnja sa Tribunalom ne znači samo saradnju sa Tužilaštvom nego i sa odbranama okrivljenih. Uvidi u arhive dozvoljavaju se i odbranama okrivljenih, kao što se i odbranama dostavlja veliki broj dokumenata, i ni u tom delu saradnje nemamo značajnijih problema.

– Tužilac Bramerc ni jednom rečju tokom dvodnevne posete nije pomenuo da je Srbija zahvaljujući Nacionalnom savetu ispunila sve zahteve za pristup arhivama, oslobađanje svedoka čuvanja službene tajne… Znači li to da je za Tužilaštvo to manje važno pitanje?

Ne bih rekao da je saradnja u delu koji se odnosi na dokumentaciju i svedoke manje važna, ali je jasno da je manje atraktivna i da nije toliko pod paskom javnosti kao lociranje i hapšenje optuženih. Većsam rekao da sam očekivao konkretniju Bramercovu ocenu o saradnji u pogledu dokumentacije. Ipak, bez obzira na izostanak te ocene, činjenice o saradnji su sledeće: od 1.715 zahteva za pomoćkoje je tužilaštvo do sada uputilo Srbiji 99 odsto zahteva je rešeno. Mi smo rešili sve probleme u ovoj oblasti saradnje. Taj jedan odsto zahteva koji do sada nisu rešeni odnose se na zahteve koji su pristigli u proteklih mesec dana. Što se tiče svedoka za koje je Tužilaštvo Tribunala zatražilo oslobađanje od dužnosti čuvanja tajne da bi mogli da svedoče u postupcima pred Tribunalom, svi svedoci za koje je podnet zahtev oslobođeni su dužnosti čuvanja tajne. Nesmetano se vrše uvidi u arhive državnih organa, efikasno se dostavljaju pozivi i druga pismena licima koja se nalaze u Srbiji, postupa se po svim drugim nalozima suda. Iole značajnijih problema u saradnji u ovom delu saradnje jednostavno nema.

Nedavno ste morali da demantujete izjavu ambasadora Radoslava Stojanovića da će Srbija finansijski pomoći haškom optuženiku Radovanu Karadžiću. Da li se nešto promenilo u međuvremenu?

Ništa se nije promenilo u međuvremenu. Radovan Karadžićne ispunjava ni jedan od dva uslova koji su predviđeni pozitivnim propisima da bi mu se odobrila tzv. redovna finansijska pomoćna koju od Republike Srbije mogu da računaju okrivljeni koji se nalaze u Sheveningenu. Dakle, niti se dobrovoljno predao, niti je državljanin Republike Srbije. Postoji istina i mogućnost da se pomoćodobri i ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi, i to iz humanitarnih razloga, ali je to samo izuzetak od pravila. Ta redovna finansijska pomoćiznosi 200 evra mesečno, i određen iznos za troškove putovanja za članove porodice kako bi oni mogli da posećuju optuženika dok je u pritvoru u Hagu. Sredstva za pravnu pomoćokrivljenima, odnosno za troškove odbrane ne pružaju države, većsam Tribunal. Dakle, okrivljeni koji nema sredstva da plati odbranu ta sredstva dobija od Haškog suda, i ta sredstva su mnogo, mnogo veća od onoga što Srbija daje optuženicima dok su u pritvorskoj jedinici. U javnosti se pojavila „informacija“ da to znači da Srbija neće pomoći Karadžiću ni u dostavljanju dokumentacije, što je potpuna besmislica i jedno sa drugim nema nikakve veze. Obaveza saradnje sa Tribunalom podrazumeva i saradnju sa odbranama i država će kao i u slučaju svih ostalih okrivljenih i pod istim uslovima dostavljati dokumentaciju po zahtevima odbrane Radovane Karadžića. Ne verujem da advokati koji brane okrivljene pred Tribunalom imaju primedbe na rad Kancelarije Nacionalnog saveta, pa ne vidim ni jedan razlog da to bude slučaj i sa advokatima koji pomažu odbrani Radovana Karadžića.

Nismo dobijali ozbiljne pretnje

– U Srbiji niko ko se bavi pitanjem saradnje sa Tribunalom ne dobija naklonost javnosti. Da li je bilo pretnji upućenih vama ili vašim saradnicima? Ovaj posao se svakako ne radi zbog sticanja naklonosti javnosti. Ozbiljne pretnje nismo dobijali, ali i da stignu neće se ništa promeniti. Jednostavno, saradnja sa Hagom se mora okončati što je pre moguće.