Građanski front će uskoro početi sa sopstvenim akcijama i protestima. Proširivanju GF koje se desilo ovog vikenda u senci protesta, prethodila je serija sastanaka i planiranja sa velikim brojem organizacija iz dvadesetak gradova iz Srbije.
Ideja je da se u narednom periodu započne okupljanje građana oko vizije Srbije 2030, kako bi izašli iz večitog ciklusa „nećemo, ne damo, odbranimo“ i kako bi ponudili viziju za šta smo. Kako vidimo našu zajedničku budućnost, i još važnije kako do te budućnosti doći“. Ovako Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, odgovara na pitanje da li će organizacija koja okuplja 12 lokalnih pokreta, uskoro početi da poziva na okupljanje pod sopstvenom organizacijom obzirom na to su protesti „Jedan od pet miliona“ sada jasno pod kontrolom i organizacijom Saveza za Srbiju.
Stavovi članova NDB kao i većine predstavnika lokalnih organizacija, koje su se udružile u Građanski front, prema Savezu za Srbiju, izrazito su kritični.
Odbijali su savez sa pojedinim predstavnicima opozicije, poput Dragana Đilasa, godinama unazad, jasnim izrazima da je reč o iskompromitovanom političaru, kojeg ne žele da podržavaju u osvajanju vlasti. Dobricu Veselinovića pitali smo kako odgovara onima koji se pitaju zašto onda danas „osvajaju slobodu“ sa njim, ali i Boškom Obradovićem i Vukom Jeremićem, koji imaju nacionalističku politiku, u nekim segmentima još nacionalističkiju od samog Vučića.
– Onako kako mi šetamo sa njima, tako i oni šetaju sa nama. Šta ljudi misle o nekim liderima i govornicima imali smo priliku da vidimo kroz atmosferu na samom protestu. Ja lično smatram da do dubinske promene u našem društvu ne može doći bez svojevrsne katarze i smene generacija. Prosto, moramo iz korena promeniti kako se politika shvata, kakva je to politika koju želimo, i kako i ko je vodi – ocenjuje sagovornik našeg lista.
Upitan da li se oseća razočarano, kao veliki broj učesnika protesta 13. aprila, koji je bio od strane organizatora protesta najavljivan kao presudan za pad režima, iako se na kraju nije dogodilo ništa, Dobrica Veselinović kaže da se oseća malo razočarano, ali i da, kako napominje, mora da prizna da ni sam sebi ne može da odgonetne zašto su mu očekivanja da je to neki „dan d“ bila toliko podignuta.
– Mislim da je protest bio izuzetno masovan, da je ohrabrio ljude, da je pokazao da postoji jako puno ljudi koji se ne slažu sa trenutnim stanjem u društvu. Sa druge strane, zahtevi koji su izneti isti su oni zahtevi koje je Inicijativa NDB ponavljala od samog početka – a to je zahtev za otvaranjem širokog dijaloga oko izbornih uslova, slobode medija i zaustavljanja nasilja i ekstremizma u društvu. Ono što je par dana posle protesta evidentno je dodatna nejasnoća kako se uopšte ide ka ispunjavanju zahteva (onih koje je moguće ispuniti), ko taj proces vodi, i na koji način – smatra Veselinović.
Na pitanje kako bi oni vodili proteste, odnosno da li NDB ima ideju o zaoštravanju, i da li će je, u slučaju da plan postoji, predložiti organizatorima, Veselinović odgovara: Kako bismo mi vodili proteste moći će da se vidi već na treću godišnjicu rušenja u Hercegovačkoj ulici (Savamali).
– Organizovali smo dosad i nekoliko akcija kao što su reagovanja na veliki broj smrti radnika na gradilištima, akcije solidarnosti sa grupom „Pravda za Davida“ ili podrške protestima „Ne damo aerodrom“ ili „Obranimo reke“ kao i permanentan rad na sprečavanju iseljenja i borbu protiv izvršitelja kroz „Krov nad glavom“. Generalno mislim da protesti, ako žele da istinski poremete i promene odnos moći u jednom društvu, moraju da ponude viziju boljeg života, drugačijeg grada, da budu progresivni u svojim zahtevima, da otvaraju prostor za nereprezentovane, manjine, potlačene, obespravljene… Ako baš moram da budem banalan – na protestu moraju da se zavijore sve moguće zastave u njihovom bogatstvu i lepoti – zaključuje Dobrica Veselinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.