Veselinović: Svaki protest u svoje vreme

Ishod blokade zasad je nepoznat s obzirom na to da vlast i rektorski kolegijum ne samo da ignorišu zahteve studenata o smeni ministra finansija Siniše Malog, nego su jasno poručili da od smene nema ništa. Pritom, gotovo da i nema odziva građana da podrže i ojačaju blokadu, dok ovakav oblik protesta podržavaju i obilaze i predstavnici opozicije za koju mnogi veruju da stoji iza svega.

Ipak, treba reći da su studenti u blokadi, iako malobrojni u odnosu na broj studenata Univerziteta u Beogradu, proveli pet dana u zgradi Rektorata bez intervencije policije, za razliku od opozicije koja je samo nekoliko sati blokirala zgrade RTS i Predsedništva pre nekoliko meseci.

Da li je blokada Rektorata tek prva u nizu „zarobljenih zgrada“ i hoće li se obistiniti najave o nenasilnim blokadama državnih institucija, i političara na važnim funkcijama, do blokada saobraćajnica, nastave na fakultetima ili bilo čega drugog“, kako se govorilo u aprilu, pitali smo predstavnike stranaka iz Savez za Srbiju, Jugoslava Kiprijanovića iz Dveri, Nikolu Jovanovića iz Narodne stranke i Borka Stefanovića iz Stranke slobode i pravde.

Jedini koji nam je odgovorio je predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović koji za naš list kaže je blokada Rektorata autonomna odluka studenata, ali se tiče celog društva.

– I u tom smislu jeste bunt nezadovoljnog naroda, njenog akademskog dela i njihova odlučnost je važna za društvo i za uspeh protesta pobunjenog naroda. Svaka kockica političkog i društvenog života je važna. Ova je možda najvažnija – tiče se morala, zakona i budućnosti Srbije. Svaki protest i blokada doći će u svoje vreme. Dali smo vlasti šansu do juče. Iskreno mi je žao što je nije prihvatila i ispunila zdravorazumske zahteve. U Sporazumu sa narodom jasno piše ako nema slobodnih izbora ima bunta. U svakom obliku i onom koji smo obećali. Ali nam bunt svake vrste nije cilj nego sredstvo – kaže on. A na konstataciju da je malo građana došlo da podrži i ojača blokadu, i pitanje otkud optimizam da će ubuduće bunt biti veći i masovniji, Veselinović odgovara da nije bitan broj već ideja za koju se borite.

– Svi bi voleli da se za ideale bore svi koji u njih veruju, ali počesto u istoriji to rade najhrabriji. To ne umanjuje ideale, a najčešće se za njih izbore. Nekada prođu trnoviti put. Dvadeset „veličanstvenih“ ili 50 u Rektoratu su takvi – smatra Veselinović.

Politikolog Nikola Mladenović za naš list kaže da je protest organizacije „1 od 5 miliona“ u Rektoratu politička akcija, podstaknuta pitanjima koja je potpuno opravdano postavljati u javnosti. Te da naše obrazovne institucije dugo nisu uspele da izađu sa rešenjem situacije koja opravdano izaziva pažnju javnosti, pa fakulteti i Univerzitet treba da nađu snagu i integritet da bez obzira na dnevnopolitičke posledice odluke presude u slučaju spornog doktorata isključivo na osnovu naučnih argumenata.

– Iz opozicionih redova su već duže vreme dolazile ideje o uključivanju vaninstitucionalnih vidova borbe. Ovo je takav primer. Izgleda da je akcija dobro targetirana jer je i javnost već upoznata sa slučajem, a i došlo je do reakcija predstavnika vlasti. Stoga se može reći da akcija ima politički uspeh, bez obzira kakva odluka Univerziteta bude bila. Opozicionim organizacijama bi moglo biti od koristi da u budućnosti pronalaze slične teme koje bi ih podstakle na akciju. Ovakva tema je dobra jer može kod ljudi da stvori osećaj nepravde kada se institucija i čitav obrzovno-naučni sistem ugrožava zbog pojedinca. Ipak, vaninstitucionalna borba ne treba da služi kao zamena za delovanje u institucijama – zaključuje Mladenović.