Foto: FoNet Milica VučkovićIzbori za mesne zajednice u pojedinim gradovima u Srbiji, gde su pobedu u svojim lokalnim jedinicama odneli kandidati nezavisni od političkih organizacija i vladajućih struktura, pre svega, režima Aleksandra Vučića, kao i prisutnost visoko pozicioniranih partijskih figura u delovima gradovima tokom tih izbornih dana, otvorilo je iznova, s jedne strane, pitanje o ogromnom značaju takozvanog direktnog uključivanja građana u lokalnu politiku, ali, s druge, i zbog čega je vlast, čak predsednik države, toliko zainteresovan za ishode izbora na tako niskom nivou.
Unižavanje značaja mesnih zajednica je, prema rečima Dobrice Veselinovića iz Ne davimo Beograd, trend koji traje već nekoliko desetina godina. Kako ističe za naš list, aktivisti NDB do sada nikada nisu učestvovali na takvim izborima jer su direktni izbori za MZ, na kojima mogu da se kandiduju pojedinci, u Beogradu, ukinuti poslednjim izmenama Statuta grada, 2019. godine. Pre toga je, napominje on, svaka opština mogla da odluči sama da li će biti izbora, ili ne.
– U analizi „Mesna zajednica – mesto ili zajednica“ koju smo pre nekoliko godina radili u „Ministarstvu prostora“ i dokumentovali je, podaci ukazuju da čak 63 odsto građana nije uopšte obavešteno o radu saveta mesnih zajednica, 24 odsto je delimično obavešteno, dok samo 13 odsto ispitanika smatra da jeste obavešteno, a gotovo četiri petine ispitanika uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. Zbog svega ovoga ne čudi ni podatak da je svega 23 odsto ispitanika učestvovalo na izborima za savet mesne zajednice, naspram 77 odsto onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. Ovo ukazuje da je poverenje i stepen uključenosti građana u rad mesne samouprave na jako niskom nivou, što se preslikava i na aktivnosti koje realizuju mesne zajednice – kaže Dobrica Veselinović za Danas.
Kako dodaje, ovo je posledica sistemskog zanemarivanja i unižavanja koncepta mesnih zajednica pa se tako poslednjim izmenama Statuta grada Beograda čak i savet mesne zajednice, kao osnovni predstavnički organ građana na području mesne zajednice, bira u Skupštini gradske opštine, a ne direktno.
– Ova pravno-proceduralna “šuma propisa”, umesto da olakša i omogući ostvarivanje punog demokratskog kapaciteta ovog oblika lokalne samouprave, zapravo čini obrnuto – odaljava mesne zajednice od krajnih korisnika i upravljača, građana. Sa druge strane funkcija mesnih zajednica je u velikoj meri ostala i razvijena je pogotovu u seoskim i prigradskim sredinama. Smatram da u ovoj oblasti jako veliki potencijal postoji, da su mogućnosti velike, a da njihovo ostvarivanje zavisi od političke volje donosioca odluka, ali i od pritiska građana da svoja prava odbrane ali i da neka prava ponovo steknu – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
