foto BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOVPoslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić rekao je tokom rasprave u Skupštini da nije poznato koliko sada ima nelegalizovanih objekata, iako je 2015. godine obećano da će biti legalizovani objekti sagrađeni do te godine, dok je ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić rekao da ozakonjenje sada nije predmet rasprave.
Aleksić je naveo da je do 2015. godine podneta 771.000 zahteva za legalizaciju, a da je posle satelitskog snimanja utvrđeno da postoji više od dva miliona nelegalnih objekata i da se 10 godina građanima i pravnim licima poručuje da će se legalizacija izvršiti u najkraćem roku.
„Danas ne znamo koliko imamo nelegalnih objekata, a kako je moguće da i posle 2015. godine imamo nelegalnu gradnju, a obećali ste da je neće biti, pa bi ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastukture trebalo da kaže koliko imamo sada nelegalnih objekata“, kazao je Aleksić.
Kako je rekao, građani će moći da se priključe na vodu i struju jer ih je prevario investitor, „a šta će biti sa tim investitorima i da li će oni odgovarati“.
Govoreći o Predlogu zakona o planiranju i izgradnju, Aleksić je istakao da je on usvojen u vladi nakon dve velike tragedije u Srbiji.
„Kažete da je ključno to što se predviđa ukidanje naplate za konverziju zemljišta, što znači da svi oni koji su imali pravo korišćenja zemljišta imaju pravo da dobiju zemljište kao svojinu. To je direktna šteta po budžet Srbije, jer se zemljište poklanja investitorima koji su kroz razne privatizacije stekli pravo na tu društvenu i državnu svojnu bez naknade“, rekao je Aleksić.
Istakao je da se do kraja godine očekuje da dug države bude 38 milijardi evra i da će 2034. doći na naplatu ti dugovi.
„Javni dug per kapita je bio 2.100 evra, a danas je svaki građanin zadužen sa 5.400 evra i kada počnu da vam pričaju o blagostanju, znajte da je samo u predizborne svrhe i da će se vratiti tako što će da poskupi sve“, naveo je Aleksić i dodao da vlast, uprkos protivljenju javnosti, nastavlja saradnju sa kompanijom Rio Tinto.
Vesić je rekao da bi trebalo gledati šta će se graditi od tog novca dobijenog kreditiranjem.
„Gradiće se u naučno istraživačkom sektoru, naučni parkovi u Čačku i Kruševcu, to je važno za sve građane Srbije i dokaz da ne želimo da razvijemo samo Beograd. Radiće se brza saobraćajnice i ne znam kako je nekome palo na pmet da ne treba da povežemo Srbiju sa Republikom Srpskom“, kazao je Vesić, dodavši da „ako to nije nacionalni interes, ne zna šta je i kako neko može da ne glasa za to“.
Kada je reč o konverziji zemljišta, naveo je da državno zemljište nije predmet konverzije i ne možemo da govorimo o tome da će se davati nekome.
„Od konvezije je zarađeno 30 miliona evra za 12 godina, a prve tri godine su bili na vlasti oni koji su usvojili tu konveziju“, rekao je Vesić.
Dodao je da ne treba donositi zakone kada to nekome odgovara da reši privatne sukobe, kao što je to bilo u prethodnoj vlasti, i da se zakoni ne donose ni zbog štete, ni zbog koristi pojedinca, već zbog dobrobiti društva.
„Objasnite kako je bilo moguće da se Sajam proglasi za kulturni spomenik, pa se onda povuče ta odluka i samo delimično bude zaštićen, kakve ste to dogovore imali“, rekao je Vesić Aleksiću.
Prema njegovim rečima, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji donose „zelenu gradnju“, smanjenje broja divljih deponija, pribižavanje Srbije Evropskoj uniji i moći će da se zatvore poglavlja 5, 14 i 21.
Govoreći o Predlogu zakona o ozakonjenju, on je ukazao da “ga treba pažljivo pročitati i videti na koga se odnosi, a odnosi se samo na ljude koji žive u tim objektima i mogu da dokažu da žive sa svojim porodicama, a ne i na one koji su gradili bespravno, i nema veze sa investitorima“.
Kako je rekao, ovim se ne rešava ozakonjenje, već hitna situacija na koju je ukazao Zaštitnik građana, kao i Evropski sud za ljudska prava, jer su struja, voda i grejanje osnovna ljudska prava.
Dodao je da će i proces ozakonjenja biti rešen i o tome će se tek raspravljati u Skupštini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
