Vesli Klark: NATO intervencija u Jugoslaviji potpuno drugačija od ruske invazije u Ukrajini, radi se o ratnom zlocinu 1

Foto: N1/printscreen (arhiva)

Ne postoje nikakve paralele između intervencije Severnoatlantske alijanse (NATO) u nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i ruske invazije na Ukrajinu”, izjavio je Vesli Klark, penzionisani general i bivši glavnokomandujući evropskih snaga NATO-a u vreme operacije Saveznička sila, koja je trajala od kraja marta do početka juna 1999.

U intervjuu za Glas Amerike rusija-ukrajina-intervencija-paralele-srbija-balkan Klark obrazlaže da je Alijansa vojnu akciju protiv SRJ pokrenula posle više meseci pregovora sa tadašnjim jugoslovenskim vrhom, koji je predvodio Slobodan Milošević, konačno propalih u francuskom Rambujeu.

Tome su, kako podseća, prethodili represija nad albanskim življem na Kosovu, proterivanje stotina hiljada Albanaca iz njihovih domova i sukobi vojno-policijskih snaga sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

“To je potpuno drugačije od onoga što se događa u Ukrajini. U toj zemlji nije bilo nikakvog progona. Jednostavno, Rusija želi tu zemlju i deluje bez ograničavanja – ubijajući civile. Radi se o ratnom zločinu, jer Rusija pokušava da pregazi i kontroliše jednu državu, ili makar da u potpunosti promeni njenu aktuelnu vladu. Razočaravajuće je videti ljude koji, na ulicama Srbije, demonstriraju u korist Rusije. Očigledno ne žele da uvide humanitarnu katastrofu koja se događa. Ili su loše informisani – ili pak, na neki način, politički motivisani”, ističe Vesli Klark.

Nekada visoko pozicionirani vojni zvaničnik pozdravio je to što su balkanske države podržale osudu ruske agresije na Ukrajinu.

„Moguće je da gospodin Aleksandar Vučić i srpske vlasti još traže srednji put – da uživaju podršku Rusije, ali i da se usmere ka članstvu u Evropskoj uniji i većoj ekonomskoj integraciji sa Evropom. Možda su mislili da glasanje neće imati neki veliki značaj“, ocenio je on.

Rezultat rata u Ukrajini biće oštrija podela u Evropi: „I mislim da će Srbija morati da se opredeli – hoće li postati izolovana i ekonomski osiromašena predstavnica Rusije ili će se pridružiti Zapadu i napredovati.„

Komentarišići „neprijateljskih država“ koje je objavila Rusija, među kojima su Severna Makedonija i Crna Gora, kađe da ih dnekle štiti činjenica da su te dve države članice NATO-a. S

„S druge strane, njihove službe bezbednosti trebalo bi da budu na oprezu. U njima postoji znatan ruski uticaj, na ovaj ili onaj način, koji se vrši preko kompanija poput Gasproma, interesa povezanih sa prirodnim ili ekonomskim resursima. Ako verujemo u međunarodni poredak zasnovan na pravilima da sporove treba rešavati mirnim putem, ili pak da zemlje treba da imaju pravo da izaberu političko opredeljenje – onda je potrebno da podržimo Zapad“, kazao je Klark.

Za njega nem sumnje da Rusija želi da marginalizuje NATO, slomi lidersku ulogu Sjedinjenih Država i u tom procesu preuzme kontrolu nad Ukrajinom: „Konflikt je bio neizbežan. Posledica je desetogodišnjeg plana gospodina Putina. Jedini način na koji se mogao izbeći je da se Ukrajina predala. Da je, na primer, predsednik Zelenski podneo ostavku i rekao: ‘U redu je, možete da preuzmete moju zemlju!’”

On je naglasio da ruski spor sa Ukrajinom i Alijansom nema nikakvu suštinu: „Dok se NATO nije proširivao, zemlje istočne Evrope tražile su da se pridruže, jer su strahovale od Rusije. Tokom tog procesa mi smo zapravo pozvali Rusiju da uđe u NATO – što je ona odbila. Onda smo, umesto toga, predložili da uživa poseban status kroz Osnivački akt NATO-a i Rusije – koji bi joj omogućio posebne mogućnosti konsultacija sa Alijansom. Međutim, Rusija je time bila nezadovoljna – jer je želela da ima pravo veta.“

Rusija smatra da joj pripadaju zemlje istočne Evrope.

Odgovarajući na pitanje o učinku sankcija, Klark je ocenio da su pokazale iznenađujuću efikasnost: „Ali, naravno, sankcije imaju i povratni efekat, tako da su i druge zemlje njima indirektno pogođene. Dakle, to može biti i prednost za gospodina Putina. Ipak, dovoljno su štetne kada je voljan da zapreti eventualnom upotrebom nuklearnog oružja.“

Žrtve NATO intervencije
Tokom intervencije, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, za sada jedinim relevantnim izvorom kojim se može raspolagati, imenom i prezimenom potvrđeno da je u NATO napadima život izgubilo ukupno 758 ljudi: 205 civila srpske nacionalnosti, 220 civila albanske nacionalnosti, 28 civila romske i drugih nacionalnoti, 30 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i 275 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, navodi Institut za evropske poslove.
Na teritoriji Kosova stradalo je 488 ljudi, u Srbiji 260, u Crnoj Gori 10 osoba.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

NATO Savezna republika jugoslavija Sukob Ukrajine i Rusije Vesli Klark Beograd