Vesna Pešić: Francusko-nemački predlog je prelazni plan koji bi sprečio sukobe, a ne priznanje Kosova

Pešić je u emisiji „Pola sata Demostata“ navela i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić deset godina stvarao desničarske organizacije i stranke i zarazio društvo putinofilijom, ali da ih sve ne kontroliše.

Navodi i da će, kad i ako se reši kosovsko pitanje, na red doći Bosna i Hercegovina i Republika Srpska. Pešić kaže i da su Stranka slobode i pravde i Pokret slobodnih građana proevropske stranke, dok je Ne davimo Beograd, prema njenom mišljenju, politički prilično neartikulisan.

Upitana da li će, ukoliko se prihvati evropski plan za Kosovo, doći do poboljšanja na unutrašnjem planu u Srbiji, kada su u pitanju vladavina prava, sloboda medija i slično, Pešić kaže da Zapad nije zainteresovan za unutrašnje probleme Srbije, posebno ne u situaciji kada bukti rat u Evropi, piše Demostat.

„Šta će biti sa unutrašnjim problemima, možemo da vidimo da je to nezavisno od francusko-nemačkog predloga, videli smo sada ovo sa tužiocima. Naše unutrašnje stvari će se možda ubuduće dešavati na neki drugačiji način, ali to je nezavisno od francusko-nemačkog predloga“, dodala je ona.

Ona je navela da je Vučić postao jedina osoba koja vlada celokupnim društvom i institucijama i da zato međunarodna zajednica pregovara sa njim, jer veruju da je nešto prihvaćeno ako on prihvati. Tako je bilo i sa Miloševićem, koji je odlučivao o svemu, navodi Pešić.

Pešić kaže i da evropski predlog sporazuma nije krajnji međunarodni ugovor između Srbije i Kosova, već prelazni kojim će se normalizovati odnos, jer svetske sile žele da spreče eventualni sukob na Kosovu, koji bi išao u korist Rusiji i Putinu, jer bi se u tom slučaju smanjio pritisak na Rusiju zbog rata u Ukrajini.

„Zbog tog velikog svetskog pitanja, oni se sad ne upuštaju u naše unutrašnje stvari već traže od Srbije da potpiše… to neko zove i mirovnim sporazumom, da ne bi došlo do sukoba. To je francusko-nemački sporazum, a to nije priznavanje Kosova kao međudržavni akt. To je politički, a ne državni ili pravni akt“, navodi ona.

Na komentar da se, kada se uporedi situacija bivšeg i sadašnjeg predsednika, Borisa Tadića i Aleksandra Vučića, kada je reč o rešavanju pitanja Kosova, ispostavlja da je Tadić rigidniji od Vučića, Pešić kaže da se to videlo i 2012. i sada. Ona je podsetila da je Tadić odbio da se srpske institucije povuku sa Kosova i da je zato izgubio podršku sa Zapada.

„On se tada, a i sada takođe, pojavljuje kao neko protiv ovog predloga, koji je samo jedna normalizacija odnosa Beograda i Prištine“, navodi ona.

Govoreći o desničarskim strankama, organizacijama i grupama u Srbiji i njihovom odnosu prema kosovskom pitanju i predloženom sporazumu, Pešić navodi da ih je Vučić deset godina stvarao, te da je uz pomoć tabloida zarazio društvo više putinofilijom nego rusofilijom, na kojima se zasniva i desnica.

Vučić sada ima otpor koji je sam stvarao deset godina, ocenjuje Vesna Pešić.

Ona kaže da Vučić kontroliše neke od tih organizacija, ali druge, poput, kako ona tvrdi, Dveri, Nove DSS i Narodne stranke – ne. Kaže i da je Narodna stranka ekstremno desničarska stranka, dok je njen lider Vuk Jeremić „uvek bio nacionalista“.

Kako dodaje, pripadnici desničara koje on kontroliše spuštaju ton kad je reč o Kosovu i to se jasno vidi u njihovim gostovanjima na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.

Komentarišući to što su lideri DS i Pokreta Srce, Zoran Lutovac i Zdravko Ponoš, protiv sporazuma, Vesna Pešić ocenjuje da „oni nisu nikakvi političari“.

Dragan Đilas, kako kaže, zvanično drži proevropsku liniju, zajedno sa Pavlom Grbovićem, koji je u Skupštini rekao da podržava sporazum, dok ocenjuje da je Ne davimo Beograd politički prilično neartikulisan.

Socijalisti su, kako kaže, proruska struja i kombinatori koji ne mogu da održe stranku bez javnih preduzeća.

Govoreći o višepartijskom sistemu u Srbiji, Pešić navodi da se on i nije baš primio, te dodaje da bi za pravi višepartijski sistem morale da postoje dve stabilne stranke koje imaju konsenzus oko najvažnijih unutrašnjih i institucionalnih pitanja, kao u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj. U Srbiji ta baza ne postoji, navodi ona.

Dodaje i da otprilike dvadeset odsto glasača podržava proevropske partije i da ta evropska Srbija nikada ne može da nestane.

Upitana zašto gradjanska Srbija u užem smislu reči ne može da se konstituiše u stabilnu političku opciju, Pešić navodi – zbog propasti Demokratske stranke.

„DS je bila ta koja je bila velika stranka. Đinđić je rekao da ne može da smeni Miloševića dok ne napravi politički instrument za to. On je od ujutru do uveče išao po terenu, napravio je DS kao veliku stranku, ne bi bilo 5. oktobra da taj instrument nije postojao. To je sve Đinđić napravio, on nas je sve raspoređivao. Propast DS koju je Đinđić stvarao dovela je do toga da male proevropske stranke nemaju na koga da se nakače“, navela je ona.

Pešić je govorila i o belim listićima, za koje se zalagala, navodeći da je moguće da su beli listići oduzeli procentualno pobedu Borisu Tadiću, kojem bi to bio treći mandat, koji inače po Ustavu ne postoji.

„Ali, kad je DS glasala za Koštunicin ustav glasala je pod uslovom da se donese ustavni zakon da se ne računaju ti mandati i da dobije on treći mandat. Zbog toga Boris možda i sad ima ideju da mu stoji taj treći mandat koji bi mogao da ostvari“, navodi ona.

Ističe da se Tomislav Nikolić držao Ustava i svojih ovlašćenja dok je bio predsednik, a da je tek posle mandata dobio nedozvoljene stvari, u dogovoru sa Vučićem.

„Jedini predsednik koji nije kontrolisao sud, tužilaštvo i sve redom, i uzeo celu vlast, to je bio Nikolić“, navela je ona.

Govoreći o trenutnom političkom sistemu, Vesna Pešić kaže da je ovo što trenutno živimo naša politička tradicija autoritarizma i da mi nemamo opoziciju koja je u stanju da smeni vlast.

„Sada kada postavimo pitanje na koji način će da ode Vučić, mi ne znamo da odgovorimo na to pitanje jer je opozicija suviše slaba“, navodi ona.

Ona predviđa da će, ako se reši problem sa Kosovom, početi da se ruši Bosna i Hercegovina i Republika Srpska, jer se, kako ocenjuje, u ovoj vlasti niko nije odrekao Miloševićevog plana.

„Da se ostvari to stvaranje srpske države, zbog čega su i počeli ratovi, a to je Miloševićev i Ćosićev plan“, navela je ona.

Podseća da je Vučić sam prvo tajno, pa posle i javno, pregovarao sa Hašimom Tačijem o razmeni teritorija. To je znala i podržavala Federika Mogerini, SAD je bila sklona da se tako reši pitanje Kosova, ali je Angela Merkel bila izričito protiv promena granica na Balkanu, te da je zato taj plan propao.

„Sada ta Zajednica srpskih opština znači još uvek tu ideju da se ti Srbi pripoje, a onda ćemo da krenemo da pripajamo Republiku Srpsku. Znači, srpsko pitanje nikako da se reši, a mi u Srbiji nismo važni“, zaključila je Vesna Pešić.