Vesna Pešić: Obradović nije postigao ništa štrajkom glađu

Obradović je naveo da štrajk prekida jer je postigao cilj a to da je domaćoj i stranoj javnosti pokazao nedemokratski karakter vlasti, pa se postavlja pitanje da li je to morao na taj način da uradi i koliko je njegov potez uticao na opozicionu kampanju bojkota.

– Boško Obradović ništa tim štrajkom nije postigao u široj političkoj situaciji, koja je opterećena brojnim i nepodnošljivim problemima. Postigao je da skrene pažnju na sebe i da promoviše svoju stranku. Širio je svoje ideje, pa čak i neki programčić u pet tačaka. Meni njegovi stavovi nisu bliski, a njihova promocija samo jača desno ekstremno krilo na kome se nalazi i vlast. Više bih volela da čujem zaokret od takve pozicije nego što i dalje plivamo u srpskom nacionalizmu i ekspanzionizmu koji nas je dovde i doveo – kaže Pešić.

Lideri Saveza za Srbiju, prema našim saznanjima, nisu znali da će Obradović prekinuti štrajk, kao što nisu znali ni da će ga, pre 12 dana, početi. Kao što su njihovi stavovi bili podeljeni oko ispravnosti i podrške takvom njegovom postupku, i sada, kada je štrajk prekinut, ima drugačijih stavova o tome koliko je pozitivno doprineo bojkot kampanji.

Predsedavajući Saveza za Srbiju, Janko Veselinović, za Danas kaže da je štrajk ojačao ideju bojkota i da je opoziciji nažalost ostalo veoma malo prostora u borbi za demokratsko društvo.

– SZS sa ostalima iz opozicije i građanima je pokušao sve. Protestovalo se u više od sto gradova u Srbiji više od godinu dana. U Beogradu svake subote, sve do epidemije korona virusa. Protestovali smo ispred RTS-a, Predsedništva, opkoljavali, tražili, zahtevali – bez odgovora režima. Na oštrije proteste poslali su žandarmeriju, pohapsili nam članove. Pa veliki protest 13. aprila, pa šerpe i lonci… Kad ste tihi, zašto ste tihi, kad ste malo radikalni, kažu „vi ste fašisti“. Šta vam drugo preostaje, da se spalite na Terazijama ili da žrtvujete život, pa time i svoju decu, roditelje, koji brinu da li ćete umreti. Pošto je Boškova i Ivanova borba pre svega borba za slobodne izbore, što ovi 21. juna nisu, to je svakako ojačalo ideju bojkota i značaja svakog ličnog gesta u borbi za demokratsko društvo. Posebno je ogoljena uloga RTS-a kao propagandne mašine SNS-a i činjenicu da bez oslobađanja RTS-a nema slobodnih izbora – navodi Veselinović.

S druge strane, predsednik Narodne stranke, članice SZS, Vuk Jeremić, gostujući na televiziji N1, kaže da bi se pozitivno iznenadio pozitivnim efektima. On je rekao da je dobro što je došlo do prekida štrajka jer je zdravlje Obradovića počelo da bude ugroženo.

– Da vidimo da li će biti nekih pozitivnih efekata toga, ja bih se pozitivno iznenadio da bude. Štrajk je veliki korak, to je nešto najveće što u političkoj borbi možete da uradite. Kada se za to opredelite, dobro se pripremite, osmislite, da žrtva koju činite donese dobre rezultate. Bilo bi dobro da u budućnosti imamo manje iskakanja i nekoordinisanih akcija, jer one teško mogu da donesu rezultat. I u budućnosti da se borimo za isto, za promene, da imamo drugačiju situaciju. Individualne akcije, ako imaju radikalan karakter, ne verujem da će nam mnogo pomoći – naveo je Jeremić.

Kako je dodao, sve mu izgleda jako loše i žao mu je što nisu u situaciji da pošalju konzistentnu sliku o onome što su odlučili.

– Da nema uslova za izbore, da ne treba izaći pod ovakvim uslovima, sad postoji i zdravstveni hazard, ove stvari rasipaju pažnju i kod velikog broja ljudi izazivaju mučninu –  kazao je on.

Dejan Bursać, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, za naš list kaže da mu se čini da je odluka o štrajku bila veoma ishitrena i bez prave izlazne strategije, što je samo dodatno zbunilo glasače.

– Što se kampanje bojkota tiče, nisam siguran da vidim nekakvu kampanju u javnosti, osim deklarativnih izjava lidera opozicije. Uopšteno mi se čini da su dešavanja prethodnih dana, sa izlaskom PSG na izbore, štrajkom glađu, novim sukobima u DS i uopšte svađama u SZS samo dodatno zbunila glasače opozicije i možda ih dodatno razočarala. To naravno nije problem kada vam je cilj bojkot, ali će iste stranke želeti da mobilišu te razočarane birače za izbore 2022. ili 2024, što pokazuje da pored kratkoročnog plana, ne postoji ni dugoročnija strategija u redovima opozicije – zaključuje Bursać.