Vesna Pešić: Opskuranti hoće da nas uvuku u rat

On je za naš list ovim rečima naveo razloge za stavljanje svog potpisa na apel koji je iniciran od strane Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, upućenog Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i vladama zemalja članica NATO, sa više od 250 potpisnika, intelektualaca iz regiona i sveta.

U apelu se EU, SAD i NATO pozivaju da „preduprede negativnu dinamiku“ na Zapadnom Balkanu, „koja potencijalno vodi u nasilje“.

Tobi Vogel u svom objašnjenju apela za naš list ukazuje na „dugogodišnje osipanje kredibiliteta politike Zapada na Zapadnom Balkanu“.

– I vidimo rezultate u maksimalističkim nacionalističkim programima kojima se teži – pesnicom i to, pre svega, iz Beograda, ali sigurno ne samo odatle. Neuspeh u odvraćanju od takvog cilja u regionu traje veoma dugo, ali ono što je zaista otvorilo vrata bila je demonstracija Brisela i Vašingtona da su otvoreni za promene granica 2018. godine, posle inicijative za podelu koju su ispostavili Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Moj osećaj je da se tada očekivalo bitno drugačija reakcija i politika Vašingtona, ali gledajući kako se SAD snažno zalažu za izborni zakon koji bi bio od koristi Draganu Čoviću i HDZ-u u Bosni i Hercegovini, a produženjem celokupne etnonacionalističke agende, percepcija u glavnim gradovima regiona i šire je da je takva igra još uvek u toku. Zbog toga smo smatrali da je važno poslati ovu poruku onima koji su preuzeli odgovornost da spreče ponavljanje etnonacionalističkog nasilja u regionu, da su tu obavezu morali i moraju da shvate ozbiljno – zaključuje naš sagovornik.

Poziv zapadnim liderima da menjaju politiku

U apelu se, između ostalog, ističe da je „odnos većine zapadnih vlada bio sve do 2018. godine u potpunosti u skladu sa idealom ‘celovite, slobodne i mirne Evrope’, koji je podrazumevao i stav da dalja promena granica ili etnoteritorijalizacija neće biti dozvoljena“.

Međutim, kako ističu potpisnici, „nacionalni autoritarni populizam koji podseća na nacionalizam viđen u bivšoj Jugoslaviji od kraja osamdesetih, postao je sve očigledniji i u nekim državama članicama EU, kao i u SAD posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD“.

Potpisnici apela su naveli da su ovi faktori „ubrzali negativnu dinamiku u vezi sa demokratijom na Zapadnom Balkanu“ i pozvali zapadne lidere „da prepoznaju jasnu i neposrednu opasnost koju predstavljaju njihove trenutne politike i da ih shodno tome promene“.

Apel, koji je potpisalo više od 250 predstavnika civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije, Slovenije, te iz Evrope i SAD, upućen je predsedniku SAD Džou Bajdenu, čelnicima Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu, kao i šefovima vlada vodećih država članica EU i NATO.

Nova klanica za region

Navodeći razloge zbog kojih je stavila svoj potpis na ovaj apel, sociološkinja Vesna Pešić kaže za Danas da je problem predloga, poput slovenačkog „non-pejpera“ koji je nedavno isplivao u javnost, u tome što podrazumeva nove sukobe na Balkanu.

– Ne isključujem ni ratove kao ishod ovakvih predloga neodgovornih, tajanstvenih ljudi koji predlažu cepanje postojećih država sa ciljem da se stvaraju etničke čiste države. Pri tom, to podrazumeva rasturanje Bosne i Hercegovine, što ne bi prošlo bez novih ratova. Suština je u tome da se ovim predlogom vraća pogrešna politika koja je ustoličena osamdesetih godina i do danas se nije promenila. Nijedan političar nije izašao sa jasnim stavom da je ovo pogrešan put i da taj put mora biti odbačen – ističe sagovornica Danasa.

Kako dodaje, suština je u tome da taj put etničkog cepanja i stvaranja etničkih država nije odbačen iako smo „svi zajedno propali uz mnogo ljudskih života“.

– Umesto da se krene novim putem, neki opskuranti predlažu novu klanicu za region – zaključuje Vesna Pešić.

Udar autoritaraca

Prema rečima Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, organizacije koja je inicirala pomenuti apel, pismo koje je upućeno zapadnim vladama je reakcija na inflaciju neformalnih dokumenata koji cirkulišu poslednjih nedelja.

– Ti dokumenti su rezultat međunarodnog vakuuma na Balkanu, odnosno ozbiljnijeg angažmana zapadnih zemalja koje su se, nakon što je uspostavljen mir na Balkanu, svojevremeno angažovale na njegovoj rekonstrukciji u skladu sa liberalnim vrednostima koje su tada bile dominantne. U međuvremenu je došlo do ozbiljnog udara na međunarodni liberalni poredak i uticaj drugih aktera sa izrazito autoritarnim trendovima. Sve to je dalo prostor i drugim opcijama koje su pogubne za region. Svi ti dokumenti iznova kroje mape Balkana – kaže Sonja Biserko za Danas.

Kako dodaje, „najcelovitije rešenje“ je ponuđeno u takozvanom Janšinom papiru iza kojeg očigledno stoje i razni lobiji iz nekih EU zemalja, a nadovezuje se na onaj koji je nekoliko godina lobirao za podelu Kosova i u tome gotovo uspeo.

– I SAD i EU sve češće izjavljuju da je Balkan „unfinished business“, ali njihove izjave još uvek ne prate adekvatne politike koje garantuju razvoj funkcionalnih i prosperitetnih demokratija na Balkanu. Desetog maja se održava samit Saveta ministar spoljnih poslova EU, što je možda prilika da se posveti i pažnja negativnim trendovima na Balkanu – zaključuje Biserko.