Vesna Pešić: Srbija još uvek vodi Miloševićevu politiku

Mogao je pozvati i opoziciju, bar kao goste, one koji nisu uspeli da overe mandat zbog tragično lošeg izbornog procesa i dva meseca prebrojavanja glasova. A nedostajao je smo jedan sporni mandat u selu Veliki Trnovac gde se izbori ponavljaju tri puta, a biće i četvrti put. Ako je zakletva mogla da se polaže pred starim sastavom Skupštine, moglo je i bez tog jednog mandata, kaže u razgovoru za Danas sociološkinja i politička aktivistkinja Vesna Pešić.

*Ne čini li vam se da je predsednik istakao i neke nove politike?

– Ne bih rekla da predviđa neke političke promene, populizam je ostao živ i zdrav. Hvalisavost nije izostala. Želi da bude “prvi po obavezama, a poslednji po privilegijama”, mada se nije odrekao nijedne privilegije da odlučuje bukvalno o svemu, što je protivno Ustavu Srbije. Ne verujem da će promeniti svopštu ličnu vlast u Srbiji. U govoru je se nije odrekao takvog ponašanja. Ponavlja iste ciljeve: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, zdravlje, Evropa, rad i rad. I naravno tvrdi da nikad neće dati Kosovo, uz verbalno opredeljenje za EU. A to opredeljenje se stalno ponavlja kao strateško, koliko zbog investicija, trgovine i donacija. Dodao je i da želimo da pripadamo tom tipu društva. U tom kontekstu pominje vladavinu prava što je za pohvalu, “dalju demokrtizaciju našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog”. U to da poveruješ moraš biti naivan. Da to stvarno hoće, uveo bi simbolične sankcije Rusiji. Taj potez bi bio važan, jer bi značio da smo se opredelili za Zapad i EU. A takva odluka nije pala.

*Kako Vučić opravdava i održava sedenje na dve stolice u sred žestokog sukoba Zapada i Rusije?

– Iz njegovog govora se vidi da on razume Putinovu agresiju na Ukrajinu. Rusija želi da prekine dominaciju Zapada, njenu tvrdu i meku moć. To su ćorava posla. Rusija je je drugorazredna sila samo zato što poseduje atomsku bombe, a iznutra je nerazvijena zemlja i živi od svojih resursa. Ljubav prema Rusiji koju je sistematski naduvavao radikalski Vučić, smatra se nekakvom tradicijom. Naravno tu je i vezanosti za ruski gas i naftu, a u skorije vreme kaže se da Rusija čuva “naše Kosovo”, mada je i to počelo da se klati. Ne može opstati i Zapad i Rusija istovremeno. Nije ni čudo što je Vučića uhvatila panika, dok su se vijorile ruske zastave zbog dolaska Lavrova, da će kancelar Šolc otkazati svoju posetu 10. juna. Verovatno se pitao kako da se izvuče iz svega.

*Da li se do takve protivrečne politike “i Zapad i Istok” došlo zbog toga što je i Srbija trpela sankcije UN, ali i NATO bombarodvanje ?

– Gotovo se uobičajilo poređenje agresije na Ukrajinu sa bombardovanjem SRJ 1999. Vučić kaže da je Srbija dobila NATO bombe “mada nijednu zemlju nije okupirala”. Nije okupirala, to je tačno, ali takva formulacija je jako zgodna za prikrivaje ratova sa susedima koje je Srbija vodila tokom 90-tih za teritorijalno proširenje i okupljanje svih Srba pod jednu državanu kapu takozvazvanu Veliku Srbiju. Treba dodati i teror na Kosovu i proterivanje Albanaca “preko Prokletija” za vreme bombardovanja, kako je bez dlake na jeziku rekao Vojislav Šešelj. Ispada po Vučića da Srbija ni mrava nije zgazila, a dobila je sankcije i zapadne bombe. Time se prikriva taj deo naše sramne istorije i zato nema porđenja sa situacijom sa Ukrajinom. Što je najgore velika Srbija nije odumrla, jer se stalno govori o “srpskom svetu” i odnosi u regionu su daleko od idealnog.

*Čini li vam se da će nova vlada sa čijim se formiranjem odugovlači, ipak uvesti sankcije Rusiji i koliko je to izvodljivo nakon novog gasnog aranžmana sa Putinom?

– Ta kukunjava oko pritisaka je neukusna, čak je i Putinu dosadila. Tačno je da se sa vladom odugovlači, ali Vučić neće uvesti sankcije, mada mi ništa ne možemo da naškodimo Rusiji. Takva odluka bi bila više opredeljenje da smo za EU, a on baš to neće i čeka da dođe do primirja u Ukrajini pa da svi pritisci i opredeljanja izgube na značaju. Izvlači se, a to se vidi iz aviona. Može samo da moli boga da ga Putin ne zavrne u pogledu gasa i ostane praznih ruku i s jedne i s druge strane.

*Verujete li da će u novom mandatu Vučić zaista biti predsednik svih i za sve?

– On bez sumnje ni do sada nije bio predsednik svih građana. Sa mesta predsednika SNS delio je građane na podobne i nepodobne, a opoziciju je nazivao svakojakim pogrdnim imenima, predstavljujući se kao spasilac Srbije dok su “neprijateljski prethodnici” uništili Srbiju. On čak ima svoje tv kuće u koje odlazi i može da dođe kad god mu se prohte, a neke u koje nikada ne ulazi jer su samostalne, zabranio je i drugima iz njegove stranke. Svoje je ljude zapošljavao i gde može i gde ne može, zbog čega ja drastično opala kompetentnost u svim ključnim ustanovama i preduzećima. Uzmite samo uništavanje EPS-a. Zbog nekog Miće koji je držao pečenjaru i koji je uništio EPS, opravku i skupu struju će platiti građani, a ne on i Zorana Mihajlović.

*Da li je u Vučićevom inuaugurativnom govoru bilo nečega čemu se aplaudirali?

– Ima: Živela Srbija! Doduše to je postala uzrečnica i odpozdrav posle svakog njegovog govora. Umesto dobar dan, on kaže živela Srbija.

*Za razliku od 2017. godine kada je opozicija protestovala ova današnja kao da se nije ni čula?

– Opozicija signalizuje koliko smo kao društvo regradirali. Imamo masu nekih strančica koje i kad se udruže ne uspevaju da naprave bar neki veći uspeh. A stalno se raspadaju. Bio je Savez za Srbiju, a posle bojkota su se raspali i proglasili da nema više tog saveza, pa je svako počeo da gradi svoju stranku, ali ni u tome nisu ili dovoljno uspešni. Pred izbore opet su se sastavili, ali eto, čim su prošli izbori opet svako na svoju stranu, Nije napravljena ni jedna velika stranka, kao jak politički instrument koji bi bio sposoban da smeni autoritarnu vlast Vučića.

*Kako komentarišete to što ni opzicija nema jasan stav oko Rusije i rata u Ukrajini ?

– Ideološki i po glavnim pitanjima oni se ne razlikuju od Vučuća. Ni oni nisu bili u stanju da se opredele između Zapada i Istoka, a većina je bila nacionalistička, proruska, konzervativna ili neubedljivo proevropska. Ni oni ne bi uveli sankcije Rusiji, niti imaju rešenje za Kosovo, mada ga je Srbija odavno izgubila. Imaju li plan kako da ga vrate? Nemaju, pa šta hoće onda, Kosovo već odavno nije u Srbiji.

*Šta je razlog za takvu inertnost opozicije, da li je to možda zbog sastanka Đilas-Vučić?

– Suviše je značaja dobio odlazak Đilasa na razgovor sa Vučićem. Jedino je greška bila što druge iz svoje koalicije, a i šire nije o tome obavestio. Tražio je ponavljanje izbora u Beogradu, koji jesu bili duboko problematični. Izbori su bili jako loše organizovani, a i izborni zakon je katastrofalan. Gledala sam francuske izbore i videla kako to izgleda kada državna admiistracija vodi izbore. Oni nemaju ni RIK ni GIK, i posle 5 minuta po zatvaranju izbornih mesta izlaze sa rezultatima. Da je tamo Makron izašao da čita izborne rezultate i kaže ovo se ne može više menjati, cela Francuska bi bila na nogama. A opozicija jeste inertna, jer kad imate ličnu vlast koja dobija izbore pre nego što su i počeli, sa razbijenim i nesvesnim društvom, drugačija ne može ni biti.

*Može li se u Srbiji nešto zaista promeniti na bolje, dok ne bude obezbeđena puna sloboda medija?

– To je glavni problem. Naše drušrvo treba da se konsoliduje, da svi ljudi budu slobodni, da se poštuju prava, da rade institucije i slobodni mediji, da istina o našoj prošlosti izađe na videlo i da se svi o tome razmisle, diskutuju i traže nove puteve za Srbiju i odlične odnose sa susedima. Mi još uvek vodimo Miloševićevu politiku, a potreban je totalni zokret da bismo izašli iz ponora u koji smo pali. Mora se odbaciti ekstremni nacionalizam kao glavna politička misao. Normalno je biti patriota i voleti svoju zemlju, ali to nije isto što i nacionalizam kao ideologija. Svi tu nedavnu prošlost kriju i opozicija i vlast, ne može da se stigne do samosvesti i stvaranja novih ideja. Mi smo duboko zaostala zemlja, a filuju narod kako smo najbolji svemu, posebno u ekonomiji smo obavezno prvaci u Evropi.

*Jedan od malobrojnih slobodnih medija je i Danas. Upkos tome što je bio na udaru ministra informisanja Vučića ka, opstao je i održao se 25 godina?

– Čitam Danas svako jutra uz kafu, volim u papiru, to mi je navika. Ponekad pogledam Politiku, jer ona najbolje pokazuje dokle smo stvarno došli, a ne tabolidi koji su čista Vučićeva pošast. Čestitam Danasu i njegovim saradnicima 25. godišnjicu izlaženja.

*Šta biste izmenili da možete ?

– Ne mora da se trudi da pusti sva različita gledišta, nerviraju me što moraju da se pojavljuju i naši profašisti. Jedno vreme nisam mogla da živim od Mlađe Đorđevića. Imaju takvi dosta drugog prostora.