– Odnose Srbije i Hrvatske ocenjujem veoma pozitivno. Problemi i neslaganja će uvek postojati zato što imamo dosta zajedničkih tema, s obzirom na granicu i neposredno susedstvo, a i potrebno je dosta vremena za uspostavljanje nekog stepena poverenja među zemljama regiona, ali i među konkretnim političarima. Mislim da je veliki napredak u odnosima između Hrvatske i Srbije to što smo, i kada se svađamo i kada se slažemo, u stalnoj komunikaciji, ističe za Danas Vesna Pusić, ministarka spoljnih poslova Hrvatske, koja je prethodna dva dana boravila u Beogradu povodom Ministarskog sastanka OEBS, odgovarajući na pitanje koliko su odnosi dve zemlje promenjeni nakon više „varnica“ u poslednjih godinu dana.
– Sećam se vrlo dobro, i to uopšte nije bilo davno, da je bila velika senzacija kada neko od hrvatskih političara razgovara sa srpskim političarima, i obrnuto. Danas to više niko ne zarezuje, više se ne smatra senzacijom već normalnim poslom. Da li ćemo imati još sukoba? Imaćemo ih, ne samo zato što smo susedi, nego smo često i drugačijih političkih orijentacija. Svakako, ono što je očito jeste spoznaja, i u Hrvatskoj i u Srbiji, da ne može jedna zemlja biti sigurna i stabilna, a da je u susednoj haos, te da nam je u uzajamnom interesu da postanemo i funkcionišemo što je moguće normalnije i da sve nesuglasice rešavamo usput – napominje Pusićeva.
Ako izuzmemo dnevne probleme, čini se da će se te „varnice“ u odnosima svake godine vraćati tokom obeležavanja Oluje, pošto Srbija i Hrvatska imaju različita viđenja tog događaja.
– Mi smo napravili veliki pomak ove godine što se toga tiče. U Hrvatskoj je godišnjica Oluje proslavljena na jedan prikladan način, kao obeležavanje 20. godišnjice trenutka u kojem se Hrvatska ponovo teritorijalno ujedinila. Niko od sadašnje hrvatske vlasti i niko od normalnog civilizovanog sveta u Hrvatskoj ne tvrdi da nije u tim ratovima bilo nevinih žrtava i niko se tome ne veseli. Čovek bi trebalo biti lud da se veseli žrtvama ili da slavi činjenicu da su poginuli ljudi. Svako ko je prošao kroz rat, kao što smo mi, zna koliko dugo i teško se oporavlja društvo od toga. To nije dan kad se slavi bilo čije stradanje, već teritorijalna konsolidacija zemlje. I to je ove godine bilo obeleženo na način kao što bi bilo gde drugde bilo obeleženo. Ostao je još ovaj „kninski folklor“ i zato mi je posebno bilo drago što je ove godine na drugačiji način to učinjeno. Ja se nadam da ćemo jednog dana moći zaista zajednički, na neki način, to obeležavati i prepoznati. Jedno je stabilizovanje zemalja u našem regionu i završetak rata, a drugo je poštovanje prema svim ljudima koji su bili žrtve u tom ratu koje god nacionalnosti bili.
Iz Hrvatske se često mogu čuti reči podrške Srbiji na putu ka EU, ali se pominje da ćete i vi imati neke uslove koji se tiču Srbije?
– Hrvatska će uvek imati uslove, ali ti uslovi nisu ništa prema tome koliko će EU imati uslova i druge zemlje. Srbija se ne treba na svom putu ka EU bojati hrvatskih uslova. Hrvatska, ako išta, jeste zemlja kojoj je najviše u interesu da Srbija prođe kroz taj dugi, dosadni, ali zaista korisni proces transformacija i reformi koje je potrebno sprovesti za članstvo. Da se iz ovih naših „herojskih politika“, kojima smo svi ovde skloni, to pretvori u dosadne politike – to će biti napredak za nas. To sve preusmerava našu političku kulturu sa jedne vrste opasne politike prema dnevno korisnoj. Kada to završite i uđete u EU, niste još gotovi, ima još puno posla, ali ste prošli jednu transformacijsku proceduru koja je korisna. Činjenica je da tu ima puno različitih dosadnih i ne tako laganih uslova i zahteva i oni će se pojaviti. Biće nekih od strane Hrvatske. Ono što ja mogu reći, mi imamo neke bilateralne teme otvorene i već se sada pokazuje da bilateralne teme rešavamo bilateralno, svađajući se ili ne, uspevajući ili ne, ali na kraju je važno doći do nekog rešenja. Što se tiče EU, tu jednostavno postoji niz zahteva. Mi ćemo, kao što sam rekla, insistirati na nekim stvarima, ali najmanje koliko će druge zemlje. I to uvek iste zemlje na koje smo se i mi uvek žalili, ali na kraju se to sve zaboravi.
Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja nije u NATO. Mislite li da će zarad evropskih integracija i stabilnosti morati i Srbija da postane članica?
– To Srbija mora odlučiti. NATO je za nas, zemlju u regionu, nešto malo različiti od značenja koje ima za neke druge članice. Za nas u regionu, budući da smo svi počeli graditi svoje države devedesetih, članstvo u NATO je način izgradnje institucija i odnosa između vojske, sigurnosnog aparata i civilnih vlasti. Sa tog stanovišta je korisno. Međutim, Srbija će morati da odluči. Naš stav će sigurno biti da bez obzira na odluku koju donesete o NATO treba da napredujete prema EU u skladu sa kriterijumima. U EU postoji, inače, više država koje nisu članice NATO.
A koliko dugo će Srbija, prema vašem mišljenju, moći još da vodi ovakvu spoljnu politiku, okrenutu i Zapadu i Rusiji?
– Neke spoljnopolitičke usaglašene stavove sa približavanjem i naročito početkom pregovora sa EU, odnosno otvaranjem prvih poglavlja, Srbija će morati, kao što su i druge zemlje morale, usklađivati sa temeljenim evropskim stavovima. Međutim, kada pristupite EU, morate uskladiti potpuno svoju spoljnu politiku, ali, govorim iz ličnog iskustva, tada možete i uticati na formiranje evropske politike. Nije onda to nešto što se događa „tamo negde“ i da morate prepisivati, već sedite za stolom i učestvujete u raspravama.
Nedavno ste izjavili da bi nacionalističkoj Vladi Srbije odgovaralo da HDZ formira vladu u Hrvatskoj. Zašto tako mislite, imajući u vidu oštriju retoriku HDZ prema Srbiji?
– To je bila reakcija na činjenicu da je našoj opoziciji, dakle HDZ, u tom trenutku kada su zapravo izgubili izbore jedine dve osobe koje su im čestitale bile hrvatska predsednica koja dolazi iz HDZ i srpski premijer. Bez obzira na retoriku, oštri nacionalistički stavovi uvek imaju veće simpatije jedni za druge, nego, recimo, liberali.
Čak i kada dolaze iz dve zemlje?
– Bez obzira što oni pričaju strašne stvari jedni o drugima, lakše se razumeju. Ali to je sve više sociologija i demagogija nego stvarna politika. Stvarna politika je – koga imaš na vlasti u kojoj zemlji, naročito susednoj, sa tim radiš, bez obzira na lične simpatije i antipatije.
Da li bi se odnosi sa Srbijom promenili ukoliko bi HDZ formirao vladu?
– Ne mogu to reći, jer HDZ nije formirao svoju spoljnu i regionalnu politiku. Oni su, s jedne strane, bili veoma kritični prema nama zbog te pozitivne politike prema regionu, a s druge strane su sad insistirali na regionalnom sastanku. Nisu domišljeni i jasni, to će morati nakon sledećih izbora definisati.
Hrvatska vlada do Božića
Hoće li Hrvatska dobiti novu vladu ili će se ponovo ići na izbore?
– Neće se ići na izbore zasigurno. Mislim da će Hrvatska dobiti vladu pre katoličkog Božića.
To znači da ima rezultata u pregovorima o formiranju vlade?
– Ima nekih. Ja očekujem da ćemo mi formirati vladu, što je jedan optimistični znak za zemlju. Još ništa definitivno nije završeno, ali su šanse za našu koaliciju dobre.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
