Veton Suroi: Region nije blizu oružanog sukoba

Gervala je uputila Savetu Evrope pismo sa obećanjem da će Kosovo napraviti nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom i odneti ga na ocenu Ustavnom sudu.

„Pogrešno je. To nije moralo da se desi. Čin koji se desio i sada ima svoje posledice. One se odnose na percepciju stranaka o akcijama koje preduzima Kosovo. Sada moramo da se pozabavimo percepcijama ovih radnji. Ovaj problem ne nestaje sam od sebe“, rekao je Suroi.

Prema njegovim rečima, najprikladnija akcija je bila da Osmani odnese nacrt koji je Evropska unija predložila Ustavnom sudu.

„U Poslovniku Ustavnog suda postoji obaveza da stranke odgovaraju sudu o upotrebljivosti odluka. Pošto odluka iz 2015. godine nije sprovedena i do sada je vođen pregovarački proces, postojao je takav oblik prepiske koji bi komunikaciju u vezi sa ovim pitanjem stavio u zvaničan kanal. To bi značilo da Sud ocenjuje da li je to u skladu sa presudom iz 2015. godine. Smatrao sam da je to najbolji oblik i to nije samo moje lično mišljenje, već sam se konsultovao i sa drugim sferama, pa i diplomatskim. Da je ova akcija preduzeta, verujem da bismo danas bili član Saveta Evrope“, rekao je.

Dodaje da su dešavanja dramatična i da treba shvatiti da nacrt Zajednice nije odvojen od drugog procesa, već je u procesu pregovora između Kosova i Srbije.

„Zajednički imenitelj pregovaračkog procesa je da Srbija Kosovo tretira kao celinu sebi ravnopravnu, kao državu koja, iako u sopstvenoj percepciji, nije nezavisna, ona je suverena, funkcionalna, obuhvata celu svoju teritoriju, a to se nije desilo. Ovo ne skida sa stola obaveze koje Kosovo ima prema međunarodnoj zajednici, moramo sesti i razgovarati. Pitanje predloga statuta Zajednice je usmereno protiv Srbije, našeg odnosa prema njoj, našeg odnosa sa međunarodnom zajednicom i protiv funkcionalnosti naše države jer bi nacrt statuta Zajednice primenjen na način kakav jeste stvorio ustavnu neravnotežu unutar našeg sistema i to znači detaljnu analizu koja su to prava koja treba nivelisati“, rekao je.

Suroi je izjavio da je pitanje Zajednice uslovno. Prema njegovim rečima, ova tačka je deo sporazuma koji se mora primeniti u celini.

„Celina znači da su Kosovo i Srbija dve ravnopravne države koje uspostavljaju normalne međusobne odnose. Ovo je paket. U okviru paketa nalazi se i nacrt statuta koji kaže da Kosovo treba, pored prava zagarantovanih ustavom, da stvori dodatnu strukturu za dopunska prava za srpsku zajednicu. Nacrt kao takav ne znači pravno-ustavnu formulaciju. To znači politički predlog koji se mora rešavati u okviru političkog, pravnog i ustavnog sistema Kosova. Politički sistem znači parlamentarnu debatu između političkih partija, ustavni sistem znači Ustavni sud. Pravni tretman znači eventualnu promenu zakona, odnosno Ustava“, rekao je.

Kako dodaje, postoje tri stuba, odnosno ne postoji automatizacija između nacrta i implementacije.

Suroi je naveo da je jedan od najvećih sociokulturnih problema socijalističke Jugoslavije i Srbije oduvek bila percepcija Albanaca samo kao profesije.

Navodi da generacija koja je pokrenula pokret za nezavisnost Kosova ne treba da dozvoli da nove generacije naslede sukob sa Srbijom.

Suroi je naveo da je „problem nedovršenih sukoba to što ako nisu završeni, stvaraju nove sukobe“.

„A problem nedovršenih sukoba je određivanje konačnog načina sukoba. Ono što naša generacija ne može da dozvoli, mi koji smo pokrenuli ovaj pokret, jeste da buduće generacije naslede ovaj sukob. Dakle, ovaj sukob se mora okončati. Jedini način da se okonča je jednakost“, rekao je Suroi.

Prema njegovim rečima, region nije blizu oružanog sukoba, već blizu perioda napetosti u vezi sa dešavanjima u ratu u Ukrajini.

„Možda će se svesti na eventualni prekid vatre krajem ove, možda sledeće godine, ali u svakom slučaju ukrajinske snage gube rat kod kuće i biće teško održati ovaj nivo podela. To znači da ćemo u slučaju prekida vatre imati prostor nedovršenih sukoba koji počinje u ukrajinsko-ruskom sukobu i završava se u Bosni i Hercegovini. Sve je to deo neizvesnosti i naši nedovršeni sukobi se pretvaraju u izazove evropske bezbednosti. Koliko to ima svoju zastrašujuću dimenziju, ima i svoje dobro jer konačno ovo pitanje treba tretirati kao pitanje evropske bezbednosti a ne kao Zajednicu, dinar, registarske tablice… već pitanje evropske bezbednosti“, rekao je.

Dodaje da situacija komplikovana u celom regionu i navodi da su Rusija i njeni poslušnici uvek koristili nedovršene sukobe za održavanje tenzija.

Suroi kaže da su dvojica Skandinavaca kandidati za izaslanika Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, iako ih nije imenovao.

Kako kaže, onaj ko ima najveće mogućnosti da se nađe na toj funkciji odlično poznaje region.