Vida Ognjenović: Demokratija i čvrsta ruka se isključuju

U intervjuu Blicu pod nazivom „Ovo je trijumf amatera“, Ognjenović poručuje da su nam džaba neslućena tehnološka čuda, džaba komunikacija koja je dostigla brzinu misli, ništa od toga nije poljuljalo nama tako svojstven i nasledno odnegovan kult čvrste ruke.

„Većina to priziva i podržava kao model dobrog upravljanja, vidi pod Miloš Veliki. On je naš državnički uzor, posle skoro četvrt milenijuma i svih promena koje su se u međuvremenu izdešavale. A dobro znamo da je njegova veličina postignuta dužinom batine i glavama koje su se kotrljale, počev od kumovske, sve da bi se učvrstila njegova Vladalačka ruka“, podseća Ognjenović.

Danas ta ruka više ne mora da stalno da lupa o sto, nastavlja dalje Ognjenović, da povremeno maše, pa čak i pomiluje uplašene, taman toliko da i osećanja uđu u kalkulaciju.

„Eto, Dimitrija Tucovića smo sklonili da ne zbunjuje mase, a imenom jednog nepismenog diktatora nazivamo moderni autoput“, kaže Ognjenović i dodaje, komentarišući ulogu intelektualaca, da je naše društvo – društvo uspešne amaterizacije na svim nivoima.

„Čovek koji misli je u svetu, a ovde pogotovo, skoro anahronizam. Na delu je čovek koji se bogati i zabavlja ne birajući sredstva. U stvari, danas je hrabrost i biti intelektualac, a da ne pričamo o njegovoj pobuni“, smatra Vida Ognjenović i dodaje da zato valja navesti primere koji, kako kaže, čuvaju plamen.

To su svetli izuzeci, kaže Ognjenović i među njima prepoznaje profesora Dragoljuba Mićunovića, rektorku Ivanku Popović, profesorku Danicu Popović, uzbunjivača u Krušiku i radnike koji su stali iza njega, kao i, kako kaže, neke sjajne novinare, lekare, profesore.

„Njima pozdrav“, poručuje Vida Ognjenović.