Vida Petrović Škero: Više nema vremena za ozbiljnu zakonsku promenu izbornih uslova

U serijalu Kvaka 23, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije je napomenula i da više nema vremena za ozbiljnu zakonsku promenu izbornih uslova, s obzirom na to da su izbori na proleće. Povodom najave da će Evropski parlament posredovati u dijalogu vlasti i opozicije i i to o zakonski već regulisanim temama, ona je ukazala da je problem što se zakoni donose u skladu sa željama, a ne potrebama.

Isključivo u funkciji dobijanja ocene za zatvaranje poglavlja 23, objasnila je Petrović Škero i pozvala se na primer nesprovođenja medijskih zakona. Ona je novinarki danici Vučenić rekla da ti zakoni „nisu toliko loši i, kada bi se primenjivali dosledno, ne bismo imali toliki problem sa zatvorenim medijima, ili sa sudstvom“. „Slušamo od političara kako je važno zatvoriti poglavlje 23 i kako je važno da dobijemo dobru ocenu, a sve ostalo nije. E, pa to nije vladavina prava, ni u pogledu izbornog zakonodavstva, ni u pogledu bilo čega drugog“, predočila je Petrović Škero.

Prema njenoj oceni, „racionalno je teško objašnjiva činjenica da se pregovara o stvarima koje su regulisane zakonima, a ne primenjuju se“. „Sa stanovišta vremena koje je preostalo do redovnih izbora“, poručila je Petrović Škero, „nemoguće je usvajati zakonske izmene i okvir koji bi zadovoljio sve što je potrebno kako bismo dobili izborne uslove koji su pravični i koji svima daju iste šanse“.

Ona tabloidne napade i političku kampanju protiv sudije Apelacionog suda Miodraga Majića i poverenika za samostalnost tužilaštva, tužioca Gorana Ilića, povezuje sa „njhovom hrabrošću da javno govore o problemima profesija kojima se bave“. Kada je reč o sudijama, „postoje tri situacije kada je sudija dužan da istupi javno i da ukaže na problem – kada se donosi neki zakon bez obzira u kojoj oblasti, kada se obrazlaže presuda i kada postoji grubo kršenje nekih demokratskih proincipa u državi“, podsetila je Petrović Škero. „Dakle, ako govorimo o izborima, ko će, ako dođe do nekih problema, o tome govoriti, ako ne sudije“, upitala je ona, ali je procenila da sudije „naravno neće“ progovoriti, posle svega što se dešava.

Upozoravajući da imamo ustavni mehanizam „koji sudstvo politizuje“, Petrović Škero je predvidela da ni ustavni amandmani koji se najavljuju neće popraviti situaciju. O tome su, kako je podsetila, svoja mišljenja dali i Venecijanska komisija i dva stručna tela Saveta Evrope. Konstatovala je da se u ovom trenutku u „nekim komisijama usklađuju zakoni sa nepostojećim ustavnim amandmanima, koje je, kao nadležni organ, trebalo da predloži Skupština, a ne ministarstvo. Petrović Škero sumnja da će ti amandmani na dnevni red doći i sredinom naredne godine“.

Upitana o stavu 17 nevladinih organizacija da je na delu „zarobljavanje države u pravosuđu“ sa ciljem razrešenja neposlušnih sudija i tužilaca, Petrović Škero je odgovorila da je „tužno što nevladin sektor mora vladinom sektoru da ukazuje da nešto ne valja“.

Kako je naglasila, „cilj kampanje protiv Majića i Ilića je više disciplinovenje sudstva i tužilaštva i uvođenje autocenzure, nego namera da se oni razreše“. Posle ovakve tabloidne diskusije o presudi veća Apelacionog suda u slučaju obljubljivanja maloletnice ili posle napada na Gorana Ilića da se druži sa kriminalcima, iako je na tom rođendanu bilo i članova VSS i nekih poslanika, „da li mislite da će neki sudija progovoriti i dati mišljenje o presudi ili nekoj temi, pa neće“, precizirala je Škero. Kako je ukazala, „napad na tužilaštvo je indikativan, imajući u vidu da je taj organ prvi u lancu za krivičnu odgovornost“.

Ocenila je i da u slučaju sudija i tužilaca „javnost nije zaštita, jer iza pojedinaca koji se ohrabre da nešto kažu ne stoji većina u pravosuđu“. Ti se pojedincni onda razapinju, kroz mehanizam koji je suvereno ustanovila partija na vlasti u Srbiji, koja je praktično u jednopartijskom sistemu, rekla je Petrović Škero.

Ocenjujući da je Srbija partijska, a ne politička država, ona je istakla da su i ranije pojedinci bili hrabriji od većine. Podsetila je na 13 razrešenih sudija članova Društva sudija Srbije u vreme Miloševića, kao i na činjenicu da o ustavnim promenama „govori javno 10 sudija i tužilaca, a svi ostali ćute“. „I tih 13, tih 10, tih pet, prolazi kroz verbalnog toplog zeca u Skupštini ili tabloidima i svi imaju utisak da će biti razrešeni i zato je efekat da imamo takve presude kakve imamo ili da o njima same sudije ne govore“, kaže Škero.

Istovremeno, kako je primetila, političari tvrde da ne napadaju pravosuđe, jer je zapravo uvek reč o napadima na pojedince koje optužuju da su politikanti ili plaćenici. Uprkos svemu, Petrović Škero ističe da postoji mala šansa da „običan čovek pobedi u postupku čak i kada mu se interesi sukobe sa interesima političkog moćnika, jer ima sudija koje rade tiho i predano“.

U tom je kontekstu pomenula medijske sporove, rekavši da „postoje sudije koji sude objektivno, bez obzira da li je tužilac ministar, bivši ministar, neko iz opozicije ili tajkun“. Na pitanje da li ima ideju na koji način je moguće racionalno i logično uzvratiti na napade koji su u domenu populizma, Petrović Škero je rekla da su odgovori na takve napade „racionalizovani u zakonima i u Ustavu“. Ona podseća da postoje tela koja bi trebalo da štite nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, „ali smo svedoci da nikada ta tela ne progovaraju“. „Nisam još čula da su se VSS ili DVT izjasnili o bilo čemu, osim što se republička tužiteljka izjasnila u slučaju Gorana Ilića i naložila da se pokrene postupak kada je pročitala tekst u jednom tabloidu“, ukazala je Petrović Škero.

Kako je sugerisala, tužiteljka je, umesto toga, trebalo da se obrati tabloidu da ga upozori, kao i da upozori političare da prestanu da urušavaju ugled tužilašta. Upitana o učestalim ocenama u javnosti da predsednik Srbije krši Ustav, Petrović Škero je odgovorila „da on često krši Ustav, jer se proglasio nadležnim za sve“. Kako je objasnila, on ulazi u domen i ministara i tužilaca, izjavljujući koja zgrada treba da se sruši jer nije lepa ili kog najvećeg kriminalca će uhapsiti. Napomenula je da mehanizam za sankcionisanje „kršenja Ustava od predsednika“ postoji i da je za to „nadležna Skupština“.

Petrović Škero, međutim, do sada nije čula da je bilo ko tamo smogao snage da mu sugeriše kako bi trebalo da poštuje ustavna ogranićenja, već da se buni jedino opozicija.