Vidovdan kao stalna pretnja nacionalizmom

Oni od njega i očekuju da čuju to što je rekao. Međutim, to su samo reči, a drugo su dela. Srbija se poslednjih godina vratila ekspanzionističkoj regionalnoj politici, koju još nazivaju velikosrpskom i koja je stvorena devedesetih, komentariše za Danas politikolog Boris Varga govor predsednika Srbije na obeležavanju Vidovdana u petak, prilikom koju je Aleksandar Vučić spojio sa događajem otvaranja međunarodnog aerodroma „Morava“, u Lađevcima kod Kraljeva.

Vučić je govor sa nacionalističkom konotacijom, povodom Vidovdana, doveo u vezu sa investicijama i važnošću ekonomskog razvoja. „Danas je Vidovdan, veliki i sveti dan za sve Srbe gde god da žive. Prošlo je 630 godina od Boja na Kosovu, 30 godina od Gazimestana, 20 godina od NATO agresije. Danas mi ovde Vidovdan proslavljamo na Aerodromu „Morava“. Ovo je mesto gde danas Srbija može da ide u nebo, na bilo koje mesto na svetu, do bilo kojih destinacija“, prisutnima je rekao predsednik Aleksandar Vučić.

Pošto je i Vučić politički kadar iz devedesetih, ističe sagovornik Danasa Boris Varga, on je naučio lekcije Slobodana Miloševića da ako želi ostati na vlasti ne sme kvariti odnose sa Zapadom.

– I evropski populisti, poput Viktora Orbana, dobar su uzor Vučiću do koje mere u ovom delu Evrope može da se toleriše autokratija. Srpski model stabilokratije ipak je malko drugačiji, važno je obećati, kako Zapadu tako i Rusiji, reći uglavnom sve što oni žele da čuju, a raditi po svom i ne privlačiti previše pažnju na sebe: pritisnuti medije, ne ubijati novinare; okrenuti narod jedne na druge, ne izvoditi tenkove na ulice; govoriti o pomirenju u region, a podržavati najveće srpske nacionaliste iz Republike Srpske i Crne Gore… – ističe Varga za Danas.

Inače, svečanosti predsednika Srbije prisustvovali su predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, kao i predstavnici Srba iz Crne Gore.

– Cinizam je da je to postao provereni recept Vučićeve stabilokratije koji je potpuno prihvatljiv EU i SAD. I na ovom se neće stati, cilj Vučića je ne samo da se predstavi kao deo rešenja i jedini pouzdani pregovarač u Srbiji, već i da se toliko zakomplikuje politička i bezbednosna situacija da potpisivanje dokumenta o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i priznavanje Kosova postane ne samo nemoguć, već i korak potpuno rizičan po bezbednost. Ali i Zapad kao da ponovo pribegava politici i metodu devedesetih: pitanje jadranskog pojasa rešeno je učlanjenjem Makedonije, Crne Gore i Albanije u NATO-u, dok će se za Srbiju i BiH čekati povoljni momenat. Zapadni političari znaju da imaju posla sa bivšim radikalom i nije isključivo da se čeka čak i „neka nevolja“ koja bi pokrenula nove međunarodne pregovore o regionu, u gorem slučaju novu mirovnu konferenciju o Zapadnom Balkanu – zaključuje politikolog Boris Varga.

Aleksandar Vučić nastavlja sa dugom tradicijom političke zloupotrebe Vidovdana koju su praktikovali i mnogi pre njega, mišljenja je Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. On ističe da je korišćenje mita o Kosovu, o žrtvi i porazu, o herojstvu vladara i izdaji velikaša, posebno prisutno kod populističkih vladara.

– Iako retorički pokušava da se odmakne od uobičajenog načina političke zloupotrebe Vidovdana, Vučić simbolički i dalje koristi taj Sveti gral populizma. I organizovanje otvaranja već nekoliko puta otvorenog aerodroma baš na ovaj dan i gosti iz inostranstva koji simbolizuju mitsko jedinstvo „srpskih“ zemalja – Srbije, Crne Gore i BiH, pa i osvrtanje u govoru na Vidovdan svedoči da jedan klasičan populista poput Vučića ne može tako lako da se odrekne ovakve prilike – kaže sagovornik našeg lista.

Popović dodaje da je Vidovdan posebno značajan za održavanje stalne tenzije i pretnje nacionalizmom.

– Taj nacionalizam pod potpunom je kontrolom Vučića i od njegovih poteza i aktivnosti zavisi na kom će se nivou ispoljiti u javnosti. Na ovaj način stalno se održava fantomska pretnja po režim koja navodno dolazi zdesna i zbog koje Zapad mora da podržava Vučića kao manje zlo. Verujem da je i ovaj Vidovdan, kao i mnogi pre njega, upravo u službi vrlo prozaičnih ciljeva populiste na čelu Srbije – zaključuje Dragan Popović.