Vikiliks i prva ambasadorka SAD o Kurtiju: Opasan po javnu bezbednost

A ona je tada kao dobru vest za Kosovo, u svojim izveštajima centralnoj američkoj vlasti, označavala upravo tadašnja hapšenja Aljbina Kurtija. Njihove silne proteste protiv Ahtisarijevog plana i protiv tadašnje Tačijeve vlasti – označila je kao nasilne, Kurtija kao pokretača i osobu opasnu po bezbednost, posebno zbog protesta u februaru 2007. godine u kom je bilo i žrtava.

Ukazivala je sopstvenim vlastima na to da se radi o licu koje namerno izaziva emocije kod svojih saboraca, zatraživši njegovo zadržavanje u zatvoru i kritikujući međunarodne pravosudne organe što se njegovim slučajem nedovoljno bave.

Po njenom odlasku sa Kosova, u novoj akciji Samoopredeljenja tada, njen lik našao se na kesi za đubre.

Diplomata visokog ranga i širokog iskustva

Tina Kajdanov, preminula je u sredu u 59. godini života. Od 2006. godine, kada se Kosovo približavalo samoproglašenju nezavisnosti, bila je šefica kancelarije SAD-a na Kosovu.

U pitanju je diplomata visokog ranga, bogatog iskustva i, kako su je saradnici opisivali, retke inteligencije.

Kajdanov je 2006. godine najpre postala otpravnica poslova američke kancelarije u Prištini.

Potom, nakon februara 2008. odnosno jednostranog proglašenja nezavisnosti, ona otvara američku ambasadu u Prištini i tako postaje prva ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu.

We are deeply saddened to learn of the passing of Ambassador Tina Kaidanow, the first U.S. Ambassador to the independent Republic of Kosovo and an outstanding supporter of our country.

Tina was a bold and courageous leader who played a profound role in many critical and historic… pic.twitter.com/9TcAEDVPne

— Vjosa Osmani (@VjosaOsmaniPRKS) October 16, 2024

A pre dolaska na Kosovo, Kajdanov je službovala u Beogradu, Skoplju i Sarajevu. Tečno je govorila srpski jezik.

Osim je što je bila žena ambasador, Kajdanov je ostala specifična po tome što je značajan deo svog posla provodila na terenu, uključujući i u većinski srpskim sredinama. Takođe, davala je punu podršku Ahtisarijevom paketu.

U njeno vreme, takođe, SAD su uložila značajna sredstva u obnovu srpskih sredina, što je uključivalo obnovu dela srpskih zdravstvenih i prosvetnih institucija.

Zapisi sa Vikiliksa, Kajdanov o Kurtiju

A smrt prve ambasadorke SAD u Prištini nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, podstakla je pojedine kosovske medije da juče podsete na neke od njenih navodnih poverljivih izveštaja sa Kosova, u kojima je svoju državu, u kritičkom tonu, obaveštavala o aktivnostima Pokreta Samoopredeljenje na čelu sa sada aktuelnim premijerom, u vreme njenog mandata.

U izveštajima koji su zaista objavljeni na sajtu Vikiliks, a koje je navodno Kajdanov dostavljala obaveštajnim službama odbrane, državnom sekretaru, sekretaru za odbranu i Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, ona je upozoravala na „opasnost“ od Kurtija.

U kritičkom tonu, obaveštavala je svoju državu o aktivnostima Pokreta Samoopredeljenje, Kurtija definisala kao opasnu osobu, a taktike ove stranke kao nasilne, posebno zbog dešavanja 10. februara 2007. godine.

Na veb sajtu wikileaks.org dostupna su barem četiri izveštaja odnosno dokumenta koji je nekadašnja kancelarija u Prištini prosledila vladi SAD-a u vezi sa dešavanjima 10. februara i suđenju protiv Aljbina Kurtija.

„Kurti predstavlja opasnost po javnu bezbednost“

Prvi dokument koji potpisuje tadašnja šefica ove kancelarije, Tina Kajdanov, datira od 2. marta 2007. godine.

U njemu se podseća na nasilan protest 10. februara koji je organizovao Pokret Samoopredeljenje, kada su poginuli aktivisti ove stranke – Arben Dželjadini (Arben Xheladini) i Mon Baljaj (Mon Balaj), dok je oko 80 osoba povređeno.

Tri dana kasnije Kosovska policija privela je lidera ove tada opozicione stranke, a sadašnjeg premijera, Aljbina Kurtija, odredivši mu meru zadržavanja na 30 dana.

Odluku o privođenju doneo je međunarodni tužilac uz navode da postoji „osnovana sumnja“ da je odgovoran za podsticanje mase na nasilje i ugrožavanje osoblja ili imovine UN.

U dokumentu se navodi da izvori UNMIK-ovog odeljenja za pravosuđe (DOJ) ukazuju na to da su dokazi protiv Kurtija jaki, te da je među njima i video snimak na kojem se vidi kako on predvodi masu.

„Usnimljen je kako predvodi masu, i fotografisan je kako baca štap na oklopno vozilo UN, ali odluka nije jasno napisana u vezi sa tim. Konačno, kamion iz kojeg je Kurti govorio je konfiskovan i u njemu su bili ‘čvrsti predmeti’ koje je masa bacala, kao i otprilike 150 flaša boje koja je očigledno trebalo da bude bačena na zgrade UN“, dodaje se u izveštaju.

I dok se konstatuje da krivična dela koja se Kurtiju stavljaju na teret predviđaju manje kazne, Kajdanov poručuje da je:

„Dobra vest da će Kurti, koji je vodio nasilne demonstracije u prošlosti i verovatno će to činiti i u budućnosti, verovatno ostati iza rešetaka u mesecima koji prethode konačnom rešenju statusa Kosova“.

Na kraju dokumenta sledi komentar tadašnje šefice kancelarije SAD-a u Prištini koja Kurtija opisuje kao osobu opasnu po javnu bezbednost, a Samoopredeljenje kao stranku koja primenjuje nasilne taktike.

„Jaki dokazi protiv Kurtija i mogućnost nastavka pritvora do suđenja su dobre vesti za Kosovo. Događaji od 10. februara – u kojima su dva života izgubljena kao rezultat nasilne taktike Samoopredeljenja i želje za konfrontacijom – dokazuju da za Kurtija ne postoji samo rizik od bekstva, već i da on predstavlja opasnost po javnu bezbednost na Kosovu. U zatvoru ili van njega, legenda o Kurtiju će verovatno rasti. Podržavamo krivično gonjenje Kurtija i, s obzirom na to da je on rutinski prekršio prethodne naloge o kućnom pritvoru i odbacio nadležnost sudskog sistema UN – slažemo se da je nastavak pritvora više nego opravdan. Uoči ponovnih protesta, takođe je u interesu javne bezbednosti da on ostane u pritvoru.“

Kurtijevo ponovno puštanje na slobodu dolazi u posebno lošem trenutku

Novi dopis poslat je 8. juna 2007. godine u kom je tadašnja kancelarija SAD u Prištini obavestila vladu svoje zemlje da je tužilac 4. juna podigao optužnicu protiv Kurtija, ali i da je njemu tri dana kasnije sudsko veće odredilo meru kućnog pritvora.

Samo dan nakon izlaska iz zatvora Kurti je održao konferenciju za štampu u svom stanu na kojoj je negirao optužbe koje mu se stavljaju na teret i obećao da će „prkositi“ nalogu o kućnom pritvoru.

„Kurtijevi postupci tokom njegova prva 24 sata u kućnom pritvoru pokazuju verovatnoću njegovog kontinuiranog otpora i potencijalno destabilizirajuću ulogu Samoopredeljenja na Kosovu tokom ovog krhkog perioda“, konstatuje se u izveštaju.

Autorka dokumenta ujedno navodi da Kurtijevo ponovno puštanje na slobodu dolazi u „posebno lošem trenutku“.

„Njegova konferencija za štampu od 8. juna pokazuje da će nastaviti da prkosi Kosovu i međunarodnim vlastima i da podstiče emocije Kosovara koji bi mogli postati sve nestrpljiviji u vezi sa tempom procesa konačnog statusa. Njegovi raniji postupci su se pokazali ne samo kao opasni, već i smrtonosni, i on obećava da će nastaviti da bude destabilizujuća sila na Kosovu“, dodaje se u dokumentu.

Komentarišući to što je Kurti u međuvremenu pušten iz pritvora u kućni pritvor, šefica tadašnje kancelarije SAD u Prištini navela je da „ostaje misterija“ zašto međunarodni sudija koji je naredio njegovo oslobađanje nije uzeo u obzri gore iznete navode.

Suđenja Kurtiju – cirkus

Novi dopis upućen je 26. septembra 2007. godine, tj. svega nekoliko dana nakon početka suđenja Kurtiju. Za atmosferu na ročištu održanom 19. septembra navodi se da je bila „nalik cirkusu, u prepunoj sudnici“.

Tačno mesec dana kasnije, tj. 26. novembra, 2007. godine, kancelarija SAD u Prištini, sada zamenik misije, Aleks Laskaris, poslala je novi izveštaj. Povod je bio nastavak suđenja Kurtiju 15. novembra kada je doneta blaža mera, odnosno ograničen kućni pritvor i dozvoljeno mu je da od 10 ujutru do 7 uveče bude van stana.

„Atmosfera je, opet, bila kao u cirkusu, Kurti je pokušavao da daje političke izjave, a predsedavajući sudija mu je više puta vikao da ‘pređe na stvar’ i ‘ide dalje’“, navodi se u dokumetu.

Komentar autora dokumenta takođe je kritičan prema ponašanju, kako Kurtija, tako i sudskog veća.

„Sudsko povlađivanje Kurtijevim ispadima i njihova spremnost da ublaže nalog za kućni pritvor, posebno u odnosu na Kurtijev prkos, ostaju zbunjujući. Koliko god Kurti želeo da politizuje suđenje, optužbe su da je podsticao nasilje 10. februara koje je dovelo do smrti dve osobe“, navodi se.

Akcije Samoopredeljenja protiv Kajdanov

Tina Kajdanov završila je svoju misiju na Kosovu, odnosno nastavila sa novim diplomatskim dužnostima u leto 2009. – godinu dana nakon samoproglašene nezavisnosti.

Tada je pokret Samoopredeljenje je organizovao akciju protiv nje, optuživši je da je „Kosovo pretvorila u postmodernu monarhiju“.

U sklopu ove akcije, aktivisti stranke postavili su kesu za đubre sa kutijom na kojoj je stajala fotografija ambasadorke sa krunom na glavi. Dve osobe sa kutijama preko glave i fotografijama tadašnjih premijera i predsednika Kosova – Hašima Tačija i Fatmira Sejdiua, kako je prenela Gazeta Express „molile“ su Kajdanov da ostane.

Poruke aktivista Samoopredeljenja bile su da je njen odlazak „veoma dobra vest za građane Kosova“.