Vilson centar pokušava da utiče na Bajdenov pristup prema kosovskom pitanju

Naš sagovornik tako komentariše teze iz nedavno objavljenog izveštaja Vilson centra u kojem se tvrdi da je neophodno „učvrstiti kosovski suverenitet“

Kako objašnjava Rejmond, Vilson centar je „jedan od 148 tink-tenkova sa sedištem u Vašingtonu, povezan je sa Smitsonovskim institutom i dobija trećinu sredstava za svoje finansiranje od američke vlade“.

– Vilson centar je cenjen, naročito zbog svog rada na međunarodnom razvoju, ali nije tako uticajan u spoljnoj i odbrambenoj politici, poput nekoliko drugih tink-tenkova, uključujući Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir, RAND korporaciju, Brukings institut, Atlantski savet, Savet za inostrane odnose, i Centar za strateške i međunarodne studije. Kada je reč o izveštaju Vilson centra, različiti tink-tenkovi proizvode „tonu“ izveštaja, koji dobijaju sve više prostora na društvenim mrežama. Ipak, visoki zvaničnici i oni koji „kroje politiku“ SAD često se osećaju „pretrpano“ informacijama koje dobijaju, precizira Rejmond.

Govoreći o „proizvodnji velikog broja izveštaja“, sagovornik Danasa citira bivšeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera.

– Henri Kisindžer je jednom rekao da je čitanje izveštaja „kao da pokušavate da pijete iz vatrogasnog creva“. Stoga, visoki zvaničnici čitaju samo sažetke izveštaja koji se bave temama za koji su oni imaju neki lični interes, ili im je to važno u političkom smislu. Kada se ispuni jedan od ova dva uslova, njihovo osoblje čita izveštaje u celosti. Cilj većine tih dokumenata jeste da se oni koji kroje politiku „usmere“ u izvesnom pravcu, konstatuje on.

Prema Rejmondovom mišljenju, izveštaj Vilson centra „jeste pokušaj da se SAD okrenu novom pravcu budući da Donald Tramp više nije predsednik“.

– Suočen sa problemima kao što su delta soj kovida-19, povlačenje vojnika iz Avganistana, obezbeđivanje podrške Kongresa za novi infrastrukturni zakon, te sa nizom različitim pitanja „na domaćem terenu“, Bajden je dosad bio „relativno tih“ što se tiče Zapadnog Balkana. Mislim da postoje određeni delovi ovog izveštaja koji su u skladu sa Bajdenovim gledištima, recimo – ljudska prava, potreba da se izgradi demokratija, suprotstavljanje ruskom i kineskom uticaju. Istovremeno, ima i delova koji, čini mi se, sežu dalje od onoga što Bajden smatra. Stoga, ovaj izveštaj je pokušaj da se on, kao i njegovi saradnici,  „dodatno usmere“, precizira sagovornik Danasa.

Gregori Rejmond zaključuje da  Bajden lično „najverovatnije nikad neće pročitati“ izveštaj Vilson centra, ali „da ostaje pitanje“ da li će teze iz navedenog dokumenta „uticati na zvaničnike Stejt departmenta i njihove saradnike koji se bave Balkanom“.