Viola Fon Kramon: Želim da vidim evropsku Srbiju

Ipak, neslaganje sa politikom predsednika Vučića je čisto demokratski proces i ne znači bilo kakva antisrpska osećanja. Zapravo, želim najbolje za sve građane u Srbiji, a koliko sam svesna, većina Srba želi da vidi demokratsku Srbiju, koja će u nekom trenutku postati članica EU, poručuje u razgovoru za Demostat Viola fon Kramon Taubadel, poručuje u razgovoru za Demostat poslanica nemačkih Zelenih i izvestiteljka za Kosovo Evropskog parlamenta, upitana kako komentariše oštre kritike koje na njen račun izriču srpski zvaničnici, uključujući tvrdnju ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića da je „antisrpski propagandista“.

Da li ste zadovoljni verzijom Izveštaja o Srbiji, koju je usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta?

-U prvoj fazi usvajanja ovog izveštaja mi smo radili na nivou Odbora, i ja sam zadovoljna, jer smo dodali pojedine više iznijansirane opise situacije, naglasili još neka pitanja i, što je još važnije, ovaj izveštaj predstavlja veliku većinu grupa u Evropskom parlamentu. Ovde, u Evropskom parlamentu, nijedna grupa samostalno nema većinu, stoga sve što usvojimo je rezultat kompromisa, i mi smo pronašli većinu za mnoge od relevatnih tema. Socijalisti, „Obnovimo Evropu“ (liberali) i Zeleni imaju veoma slično shvatanje toga na koji način treba da pomognu Srbiji na njenom evropskom putu. Evropska narodna partija je manje kritički nastrojena prema aktuelnoj vladi i predsedniku Vučiću, budući da je SNS njena pridružena članica. U tom kontekstu, mi preferiramo iskren i otvoren jezik kada je reč o oceni političke situacije u Srbiji. Ipak, Izveštaj je u ovoj fazi usvojen širokom većinom, i ja verujem da možemo da pošaljemo jasnu i ujedinjenu poruku.

Prema Vašem mišljenju, koliki je značaj amandmana koji se odnose na Jovanjicu, Krušik, Savamalu?

-Nakon što smo dugo debatovali da pronađemo zajedničko stanovište za neke od naših amandmana, moram da priznam da nije bilo mnogo nesaglasnosti o ovim slučajevima. Mi možemo da pomenemo neke pojedinačne slučajeve, ali kada se radi o korupciji visokog nivoa i procesuiranju kriminalnih aktivnosti ono što je zaista važno jeste nezavisnost institucija. Kada to kažem ne mislim da tužioci i sudije treba da budu zavisni od političkih institucija ni na papiru, to nije pitanje ni za koga od nas, već istinsko pitanje glasi da li su oni suočeni sa pritiscima iza scene ili nisu. Takođe, trebaju nam istinski nezavisne institucije, koje mogu da se bore za rešavanje pojedinačnih slučajeva.

Specijalni predstavnik EU za dijalog o Kosovu Miroslav Lajčak je ove sedmice posetio Prištinu i Beograd. Kako Vi gledate na ove posete?

-Nakon izbora na Kosovu bilo bi veoma važno nastaviti dijalog Prištine i Beograda. Gospodin Lajčak ima veoma značajan posao da obavi i nadam se da sastanci mogu da budu nastavljeni tamo gde su stali prošle godine. U interesu je obeju strana da postignu sporazum a ne da počinju od nule kada se formira nova vlada na jednoj strani. Ovo će biti dug put i uključivaće kompromise na svim stranama.

Šta očekujete od predstojećeg međustranačkog dijaloga u Srbiji, koji će se voditi uz posredovanje Evropskog parlamenta?

-Najpre, želela bih da naglasim da može da se vodi samo jedan dijalog. Prateći situaciju u vašoj državi, stiče se utisak da se kreiraju paralelne strukture. Sa naše tačke gledišta, nema potrebe duplirati dijalog. Treba da bude u interesu srpskih političkih stranaka da sednu za jedan sto i da se saglase o posredovanju Evropskog parlamenta. Ako one ne žele da imamo ovaj dijalog, onda treba to otvoreno da priznaju. U suprotnom, mi treba da budemo jasni i otvoreni o kriterijumima – potrebno je da preciziramo ko može da učestvuje, šta su željena dostignuća i koji je vremenski okvir potreban da se to ostvari.

Zeleni neće direktno učestvovati u ovom dijalogu, ali ste ranije rekli da ćete Vi i vaše kolege pomno pratiti navedene razgovore. Hoćete li davati sugestije posrednicima iz EP u vezi sa temama i drugim pitanjima?

-Najvažnije je biti eksplicitan: ako želimo da postignemo suštinske rezultate, onda SNS ne treba da bira sa liste šta će ispuniti a šta ne. Budimo jasni: da li prihvatamo izborne preporuke OEBS/ODIHR kao validne i važne početne tačke?Ukoliko prihvatamo, to treba da bude temelj. Mnoge od preporuka su već prisutne godinama, čak i u izveštajima iz 2012. i od ranije, a nije se desilo mnogo toga. U stvari, nema nijedne preporuke iz prethodnog izveštaja koja je u potpunosti primenjena. Za mene, to je prilično jasan pokazatelj da problemi pritisaka na birače, korišćenja javnih resursa u stranačkoj kampanji i medijskog pejzaža predstavljaju najveće izazove. Ako se to ne popravi, moguće su samo kozmetičke promene.

Programski direktor Demostata i iskusni novinar Zoran Panović tvrdi da međustranački dijalog treba da bude prenošen javno na javnom servisu, šta Vi mislite o takvom predlogu?

-Verujem da je transparetnost u ovom procesu ključna. Dalje, biti otvoren i jasan je znak da učesnici zaista i misle ono što kažu. Što je još važnije, to čini političare odgovornijim. Ipak, prenos uživo svih sastanaka nije najbolja ideja, važno je ispregovarati neka pitanja iza zatvorenih vrata a takva vrsta javnog pritiska ponekad čini težim pronalaženje kompromisa.