Više kandidata opozicije mač sa dve oštrice

„Smatram da se opozicioni kandidati koji imaju cilj da Vučić ne pobedi u prvom krugu, jer misle da imaju šanse da ga dobiju u drugom, ne raduju što se pojavilo toliko predsedničkih kandidata“, kaže za Danas marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević. Međutim, on ne isključuje ni mogućnost da bi izlazak opozicije u više kolona mogao naškoditi glavnom favoritu Aleksandru Vučiću.

– Može se braniti i ta teza da će više kandidata dovesti na birališta biračko telo koje inače ne izlazi na izbore. U tom slučaju se polazi od pretpostavke da oni koji ne izlaze na izbore nisu neki veliki fanovi Vučića, što znači da su na pola puta da ukoliko izađu glas daju nekome od opozicionih kandidata, objašnjava Milivojević.

Na pitanje da li je bio moguć dogovor oko jedinstvenog kandidata opozicije, Milivojević kaže da to nije bilo izvesno u trenutnoj političkoj situaciji, jer ne postoji kritična masa negativne energije prema Vučiću. Takvo stanje je, kako je istakao, rezultat toga što nijednom od opozicionih kandidata nije bilo moguće objasniti da je Vučić veća opasnost od onoga s druge strane.

Prema njegovim rečima, višak sujete je glavni problem među opozicionim kandidatima koji su prema istraživanjima favoriti za eventualni ulazak u drugi krug, jer na taj način jedni drugima zatvaraju vata.

– Ukoliko Janković ili Jeremić uđu u drugi krug, oni bi morali barem forme radi da pozovu svoje glasače da podrže opozicionog kandidata, mada nisam više siguran da li će njihovi birači poslušati savet, priča Milivojević i objašnjava da bi u tom slučaju oni koji podržavaju Jeremića govorili kako je Janković isuviše anacionalan, dok bi argument njegovih birača protiv podrške Jeremiću bio – on je nacionalista.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković saglasan je da o uticaju većeg broja kandidata na izlaznost postoje dve hipoteze. Prema jednoj, više kandidata obuhvata veći broj birača i samim tim statistički se povećava izlaznost, što će reći i verovatnoća da se pobeda Vučića u prvom krugu učini neizvesnijom.

– Po drugoj, podjednako relevantnoj hipotezi, veći broj kandidata unosi konfuziju kod opozicionih birača jer su oni očekivali zajedničkog kandidata. Shodno tome, više kandidata neće povećati broj učesnika u izbornom procesu – zaključuje Stanković.

On podseća da se većina opozicionih kandidata bori za iste glasače koji, ukoliko se pogledaju izbori iz 2014. i 2016, čine dvadesetak odsto biračkog tela. To znači, nastavlja Stanković, da bi moralo da dođe do dramatičnog podizanja izlaznosti, što je prema njegovoj proceni oko 4 miliona glasača, kako bi porasla verovatnoća za drugi krug.

– Izlaznost je uvek neuhvatljiva enigma svih izbora. Ipak, činjenica koju zaobilaze mnogi komentatori je da ovi predsednički izbori nisu spojeni sa parlamentarnim. Takav slučaj poslednji put je bio 2004. godine, a tada izlaznost nije bila velika – oko 47 odsto. U takvim uslovima obično pobeđuje favorit, a opozicija jedino može da se nada da će na izbore izaći više od 60 posto birača – kazao je Stanković.

Za kraj on dodaje da se u uslovima kratke kampanje i velikog broja kandidata teško može očekivati visoka izlaznost.