Slovenija je imenovala specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Anžeja Frangeša, a naši sagovornici taj postupak Slovenije komentarišu da već imamo i previše specijalnih izaslanika, ali i da je ovom delu Evrope potrebna pomoć svih dobronamernih.
Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije, smatra da imamo i previše specijalnih predstavnika, te da ne zna koliko su ideje i njihovi projekti jedinstveni.
– Da ne bude da unutar svih tih specijalnih predstavnika iz različitih zemalja nema kordinacije koje bi dovela do rešenja i da samo lobiraju za svoje projekte. To bi za nas bilo loše. Znamo da presudnu ulogu za region imaju predstavnici SAD i Velike Britanije i normalno da Britanija godinama, s obzirom da nije članica EU, je potrebno da ima svog specijalnog predstavnika, navodi Trajković.
Dodaje da EU možda želi da Zapadni Balkan ne bude posao ministra spoljnih poslova, nego specijalnih predstavnika koji bi delovali zajedno sa Lajčakom.
– Više ljudi je više ideja, ali te ideje bi dobro bilo da budu jedinstvene jer u suprotnom može doći do otežavanja pregovora, navodi Trajković.
Aleksandar Olenik, narodni poslanik koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“, kaže da „zbog ruske varvarske agresije na Ukrajinu i pokušaja destabilizacije Crne Gore i BiH od strane Aleksandra Vučića i SPC, EU je konačno shvatila da mora mnogo više da se angažuje u regionu ako hoće da potisne ruski maligni uticaj“.
– Stoga će, pored SAD, i zemlje u regionu, članice EU, kao Slovenija, imati mnogo veću ulogu ali i odgovornost. Kad već ne možemo sami da se staramo o sebi, navodi Olenik.
Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, se nada da će se iz ovoga izroditi nešto pozitivno.
– Mnogo izaslanika za Zapadni Balkan: Amerikanci, Britanci, Nemci, EU i sada i Slovenija. Da se nadamo da ce nešto i pozitivno da se iz toga izrodi. Treba nam pomoć svih dobronamernih, kaže Šeholi.
Pavle Grbović, narodni poslanik i predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG), smatra da Zapadni Balkan postaje sve važnija tema i u evropskim okvirima, te da ga s toga ova inicijativa Slovenije ne iznenađuje.
– Važno je da i Srbiji postane važno da se ovaj region međusobno povezuje jer samo tako imamo šansu da se izborimo za bolje mesto u ovom ili nekom drugom evropskom poretku. Nama je potrebno više Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa, a manje Vulina i „Srpskih svetova“, navodi predsednik PSG.
Milica Đurđević Stamenkovski, narodna poslanica i predsednica Srpske stranke Zavetnici navodi da ne zna po kom kriterijumu je Slovenija dobila jednog od pet izaslanika za Zapadni Balkan, osim ako nije presudila činjenica da su slovenačke političke elite uglavnom bile spremne da zastupaju interese Beča i Berlina na ovim prostorima.
– Što je više raznih izaslanika, veći je pritisak. Gomilanjem nekakvih supervizora samo se dodatno usložnjava situacija. Kada god Zapad hoće da ponizi zemlje Zapadnog Balkana pronađe nekog Slovenca da nas tobože nadzire i nadgleda. Sećamo se Jelka Kacina kao posebnog medijatora i izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Takva personalna rešenja su najbolji pokazatelj odnosa prema Srbiji i okolnim državama, smatra predsednica Zavetnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.