Više od trećine Beograđana smatra da je Kosovo već nezavisno

„U isto vreme smo i za demokratiju i za autokratiju, ne znamo gde smo – i kada je reč o vrednostima i kada je reč o spoljnoj politici. Stalno smo negde na sredini i to se ovog puta očito pokazalo. Da li je to dobro ili ne, reći će političari, ali ja lično ne verujem da je neopredeljenost neka politička vrlina“, rekao je glavni istraživač Demostata, sociolog Srećko Mihailović novinarima u Beogradu.

Mihailović je naveo da su od ispitanika tražili da reaguju na tvrdnju da je „Kosovo i sada nezavisno, samo to nećemo da priznamo“, sa čim se složilo njih 37 odsto, dok se sa tom tvrdnjom nije složilo 30 odsto ispitanika.

„Meni je to značajan pokazatelj dobrog razumevanja kosovskog problema od strane ispitanika. Gotovo dve petine kaže da je po nekim praktičnim implikacijama (Kosovo) i sada nezavisno, ali da građani i Srbija to neće da priznaju“, kazao je on.

Na pitanje da li bi ponovo trebalo ratovati sa Albancima za Kosovo, Mihailović ističe da se 70 odsto ispitanika ne slaže sa tim, a devet odsto da, ocenjujući to kao dobar nalaz.

Kada je u pitanju rat u Ukrajini, 19 odsto ispitanika smatra da Srbija treba da uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusije, dok 44 odsto smatra da sa Rusijom treba zadržati dobre odnose po cenu odustajanja od EU.

„Ovo je slika i prilika političkog viđenja Beograđana, ali i unutrašnjih odnosa u Srbiji, jer relacije građana prema Rusiji, Kosovu i EU određuju status Srbije, odnosno celokupno javno mnjenje Srbije“, istakao je Mihailović.

Dodao je da su anketom pitali građane i kako bi glasali kada bi danas bio održan referendum za ulazak Srbije u EU, ističući da je 30 odsto za ulazak, 31 odsto protiv, a 39 odsto neodlučno.

Mihailović je naveo da su nalazi drugačiji od ostatka Srbije, i da pokazuju blago pomeranje javnog mnjenja Beograda ka politici koja je okrenuta ka Evropskoj uniji.

Kazao je i da se razjedinjenost javnog mnjenja vidi i u činjenici da među onima koji bi glasali za ulazak Srbije u EU ima i partija centra i levice, partija desnice, pristalica vladajuće stranke, kao i apstinenata koji ne bi izašli na predstojeće izbore u Beogradu, ukoliko ih bude.

Na pitanje da li treba raspisati vanredne izbore na proleće u Beoradu, 32 odsto ispitanika je za, a 23 odsto protiv, dok je 45 odsto neodlučno.

Ukoliko dođe do izbora, 43 odsto ispitanika je opredeljeno i zna za koga bi glasalo na izborima, dok je 57 odsto ispitanika neopredeljeno, ne zna za koga bi glasalo i ako izađe, ili ne bi izašlo na izbore.

Mihailović je istakao da prema projekciji istraživanja, polovinu glasova ima aktuelna vlast koju čine Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, trećinu glasova imaju partije centra i levo od centra, a jednu šestinu partije desnice.

Programski direktor Demostata Zoran Panovića istakao je da 36 odsto ispitanika kaže da ih politika ne interesuje, 44 odsto ima negativan stav prema političkim partijama, dok 56 odsto njih smatra sa političke stranke „samo svađaju narod“.

Istakao je i podatak da 43 odsto ispitanika smatra da njihov glas ne može ništa da promeni.

Analitičarka Demostata Ivana Petronijević Terzić kazala je da je 54 odsto Beograđana nezadovoljno komunalnim uslugama u Beogradu, dok 27 odsto jeste.

Kako je dodala, istraživanje je pokazalo da pristalice partija na vlasti imaju pretežno najpozitivniju percepciju kada je reč o životnom standardu, dok ih redom prate apstinenti, pristalice desno orijentisanih stranaka, a najmanje pristalice partija centra i levo orijentisanih.

Petronijević Terzić je istakla da je 67 odsto ispitanika navelo životni standard kao njihov najveći problem, i naglasila da su Beograđani velo svesni u kakvom gradu žive, svesni zagađenosti i koliko je to hitno pitanje koje vlast mora da rešava, odnosno da 74 odsto ispitanika visoko vrednuje ekološke probleme.

Redovni profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je da je glavni utisak istraživanja da su ljudi „sluđeni krizom, a da su im persektive sive“.

Naglasio je da kod nezadovoljstva radom institucija i organizacije postoji konsenzus i da dve trećine ispitanika nije zadovoljno odnosom prema životnoj sredini, ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti, medijima i pravosuđem, dok nešto manje, oko polovine, nije zadovoljno zdravstvom, privredom, stanjem demokratije i obrazovanjem.

Istakao je i da je to nezadovoljstvo gotovo među pristalicama vlasti i opozcije.

Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo i da je u Beogradu najnezadovoljniji „beogradski prekarijat“, odnosno ljudi koji su na dnu lestvice.

„Beograd je sredina u kome se malo bolje živi (u odnosu na ostatak Srbije), ali je očigledno da ima veoma nezadovoljan prekarijat“, kazao je Sojiljiković.

Glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović kazao je da je istraživanje sprovedeno terenski, licem u lice, sa 1.200 ispitanika tokom decembra 2022. godine, ističući da u takva istraživanja imaju više poverenja od telefonskih.

Naveo je da su intervjueri doživeli veliki broj odbijanja, da su uspeli da uđu u svako četvrto domaćinstvo, što je, kako je ocenio, loš rezultat, ali da bi bilo još gore da je ispitivanje rađeno telefonski.

„Ljudima je dosta i anketa i popisa i reklamnih prodaja ovog i onog i neće da pričaju o stvarima koje smatraju delom svoje lične intime“, istakao je Mihailović.

Naveo je da su u istraživanju propustili da se bave „pukotinama u naprednjačkoj sabornosti“, „postizbornim rasulom opozicije“, kao i najavljenom „reinkarnacijom Srpske napredne stranke“, a da su se najviše bavili pitanjima kako žive Beograđani, zadovoljstvom i nezadovoljstvom životom, institucijama, strankama i liderima.

„Akcenat je više bio na građanima, a manje na partijama, partijskom organizovanju i rejtingu lidera. Smatrali smo da u ovom istraživanju centar mora biti građanin i da političkim strankama prikažemo sa čime mogu da raspolažu u političkoj borbi“, kazao je Mihailović.