Visković o geopolitičkoj poziciji zemlje: Srbija unutar sebe podeljena, može se dogoditi da ponovo odabere pogrešnu stranu

Razmišljajući o neodlučnosti Srbije da se pridruži sankcijama koje su zemlje Evrope uvele Rusiji zbog rata u Ukrajini, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković smatra da se situacija neće ubrzo promeniti.

„Mislim da je Srbija izložena velikom izazovu. Mogućnosti nam se dele na jedan dobar izbor i niz loših. Da li ćemo se opredeliti u narednim danima ne znam, ali pretpostavljam da će se rukovodstvo potruditi da odluku odloži što je više moguće“, objašnjava Visković.

Komentarišući Putinovu izjavu po pitanju Kosova, kazao je da to zvuči kontradiktorno i neozbiljno.

Visković je objasnio i koji su to narativi koji Srbiju drže u vakuum zoni, ne dozvoljavajući joj da se „otrgne“ ukotvljenoj praksi.

„Nismo propustili priliku da propustimo priliku. Stvorili smo mit, ističući svoju različitost od drugih. Prikazujemo se kao društvo tako specifično da se ne možemo uskladiti sa ostalima. A u svetu su se dogodile velike promene  globalizacijom. Konstantno proučavamo velike politike gigantskih zemalja, zaboravljajući na male države. One imaju jednu specifičnu pojavu u politici – da traže prijatelje. Ideja da se očuva ujedinjenje nacije pod jednim krovom dovela je do izlolacije od drugih zemalja. Srbija ne može biti ravnopravni partner velikih sila – ona može dobijati uticaj ali ne može na njih povratno uticati“, ističe Visković.

Na pitanje da li se može dogoditi da u ovom prelomnom trenutku Srbija ponovo odabere pogrešnu stranu, kazao je da misli da može, jer je Srbija unutar sebe podeljena.

„Postoji manje onih koji su za ulazak u EU, a mnogo više onih koji su skloni rusopatofiliji. Ono što je rat u Ukrajini doneo jeste novi talas obnovljenog hladnog rata uz opasnost da postane vruć“, objašnjava profesor, napominjući da izjava Lavrova nije pretnja praznom puškom, te da nuklearni rat nije nemoguć.

Profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović osvrnuo se na funkcionisanje partija kako u prethodnim decenijama, tako i danas, ističući da je njihov cilj lično profitiranje i podilaženje u svaki segment države.

„Kada je reč o partiokratiji, duh i inercija nastavljena je u poslednjih 50 godina, i one (partije) se ponašaju kao da nakon izbora imaju autonomiju na svim nivoima, kao što su čak i ustanove kultura i sporta. Političke partije uspostavile su kontrolu nad finansijskim tokovima, što možemo videti u praksi na primeru kineskih kompanija”, kaže Orlović upozoravajući da partokratija sprečava promociju inteligentnih i talentovanih ljudi.

Podsetio je da kod nas postoji sukob nacionalista i zapadnjaka, te da takva situacija oslikava dubok društveni rascep.

„Za partije kao da nema velikih narativa, već dominiraju partikularni interesi. U Srbiji kao da se glasači opredeljuju prema harizmatskom nastupu lidera“, zaključio je.

Govornici su se složili da profesor Ljubomir Madžar nedostaje na ovom događaju da pruži ekonomsku perspektivu, ali da su zdravstveni razlozi presudili da ne prisustvuje okriglom stolu.

Javna rasprava o izazovima koji su pred Srbijom u narednom periodu treba da bude cilj, složili su se stručnjaci.