Visković: Sastav nove vlade EU će pažljivo da analizira

Veoma je važno da u budućoj vladi budu oni koji će se zdušno baviti evropskim integracijama, jer Evropa na dug period neće zaboraviti na ovaj region. Srbija će se odupreti uticaju Rusije dok se EU ne konsoliduje, kaže za Danas Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Berlinu.

On smatra da je mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić svestan da bi se jednostrani potezi, poput okretanja Rusiji u situaciji kada se Evropa bavi svojim poslovima, moglo obiti državi o glavu.

– Vučić je i rekao da će Vladu sastaviti na osnovu svojih procena, a ne pod pritiscima jedne, druge ili treće strane. Zato je izuzetno važno da su mandatar i predsednik države rekli da je Srbiji glavni cilj EU, dok će naravno biti nastavljena saradnja sa ostalim zemljama – navodi Visković odgovarajući na pitanje Danasa može li se očekivati da se u sastavu vlade sada nađu oni koji bi se više angažovali na saradnji sa Rusijom nego sa EU.

Zastoj se ne očekuje

Na pitanje postoji li opasnost da ukoliko potraje zastoj u integracijama, koji je u ovom trenutku neminovan, Vlada odluči da svoje usmerenje okrene ka Moskvi i možda potpuno na neodređeno prekine svoj put ka EU, Visković odgovara da ne očekuje da će se to dogoditi, jer će EU naći nove mehanizme za odlučivanje i raditi na novom jedinstvu koje većina zemalja želi, a to žele i ključne zemlje poput Nemačke i Francuske.

Upitan koliko bi zastoj u otvaranju poglavlja mogao da traje s obzirom na to da u prekjučerašnjem obraćanju javnosti u Briselu ni predsednik Francuske Fransoa Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i italijanski premijer Mateo Renci nisu pomenuli proširenje kao prioritet EU već borbu protiv terorizma, pitanje migracija i bezbednosti, razvoja i ekonomije, on kaže da proširenje već neko vreme nije glavna tema, ali da bi moglo da postane tokom predsedavanja Slovačke u drugoj polovini ove godine i kako odgovor na ovu krizu. On dodaje da bi za Srbiju svakako bilo najbolje da i u periodu zastoja radimo na dostizanju evropskih demokratskih standarda i vrednosti.

Balansiranje će se nastaviti

Danasu je u Vladi rečeno da će buduća vlada u svakom slučaju i bez obzira na sve što se sada dešava u Uniji biti prosrpska, a ne ni proevropska niti proruska. Ipak, kako Srbija u ekonomskom ali i političkom smislu ne može da se izoluje od uticaja Rusije, EU, Kine i Amerike, za pretpostaviti je da će buduća vlada bar u prvim godinama svog postojanja nastaviti da balansira između svih ovih opcija. Najvažnije je odupreti se prevelikom ruskom uticaju dok Evropa ponovo ne pogleda u pravcu ovog regiona. Iako će verovatno najvažnije zemlje članice EU problem sa Velikom Britanijom nastojati da reše u što kraćem periodu, niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će to zaista biti tako. U slučaju predugog čekanja na odluke EU o novim mehanizmima odlučivanja, koji kako se vidi utiču i na otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom, što je tek prvi korak u dugotrajnom procesu pregovaranja, pitanje je na koji način će reagovati vlada u Beogradu ukoliko ekonomskim rezultatima ne bude uspela da kompenzuje zastoj u integracijama. Treba imati na umu da je svaka vlada nedostatke u svojoj politici pokušavala da nadomesti nekim, čak i najmanjim napretkom na putu u EU. Ako građani ne budu osetili bilo kakav napredak, mandatar bi mogao da se nađe u problemu.

Nada u proširenje

S druge strane, zajednička spolja politika EU može postati još važnija, a ona podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji, što Srbija još nije primenila. To, kako je Danas već pisao, u Briselu vide kao veliki problem za brzinu srpskih integracija, odnosno sva dosadašnja blokiranja Beograda od strane Zagreba ili drugih zemalja, bila bi zaustavljena ili brzo okončana da se Srbija jasno odlučila za sankcije. A kada već nije, stalno insistiranje na saradnji sa Moskvom bode oči Evropljanima, a moguće da će ih u budućnosti još i više iritirati.

Mnogi u srpskoj administraciji ipak misle da će proširenje na Zapadni Balkan biti deo odgovora Unije na izlazak Velike Britanije. Tome se nada i šefica pregovaračkog tim asa EU Tanja Miščević.

Ona je, gostujući na televiziji N1, navela da se može očekivati usporavanje procesa proširenja, ali da veruje da zapadni Balkan može biti deo odgovora na bregzit. Ona je podsetila da je komesar za proširenje i politiku susedstva Johanes Han rekao da bregzit ne znači previše za proces prijema novih članica. Ona je istakla da će istupanje Velike Britanije iz sigurno bar tehnički predstavljati problem, jer se npr. sve važne političke odluke u EU donose konsenzusom, a sada je pitanje koliko će se odluke Londona uzimati u obzir.

Ona je ubeđena da region zapadnog Balkana može biti deo odgovora na bregzit. „Jer to je još jedini region koji nije deo EU, sve ostalo je susedska politika plus Turska koja je krajnje specifičan slučaj i ne treba je mešati sa zapadnim Balkanom. Ali upravo region i približavanje regiona zapadnog Balkana koji je, kako reče Tim DŽuda, enklava u kontinentu Evrope, može da zapravo posluži, da pokaže EU i njenim članicama šta je razlog ujedinjavanja Evrope. To je mir, stabilnost, to je solidarnost, to su evropske vrednosti, i to je vladavina prava“, navela je ona.

Nikolić: Nemoguće je da Hrvatska zaustavi Srbiju

Kruševac – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić kazao je da je nemoguće da Hrvatska zaustavi Srbiju, koja je ispunila sve uslove na putu ka EU. Kako je dodao, „na svu sreću EU je sastavljena od država u kojima postoji razum“. Govoreći o stavu Hrvatske, povodom otvaranja poglavlja 23 i 24, on je rekao da se „izuzev tih dnevno političkih upotreba“ uopšte ne sekira zbog toga što „hrvatska administracija ponekad želi da pokaže svojim nacionalistima kako je i dalje njihova“.

Moskva: Deklaracija o vojnoj neutralnosti’]

Ruska vladajuća stranka Jedinstvena Rusija potpisala je u ponedeljak Deklaraciju o saradnji s predstavnicima političkih partija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Bugarske, o zalaganju za stvaranje vojno neutralne teritorije na Balkanu. Potpisnici Deklaracije ukazuju da u okviru „smanjenja međunarodne napetosti“, poseban značaj za Jugoistočnu Evropu predstavlja razvoj inicijative „niza balkanskih političara o formiranju teritorije suverenih neutralnih država u kojoj bi bile Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina“, navodi se na sajtu JR. Deklaraciju je sa ruske strane potpisao zamenik generalnog sekretara JR Sergej Železnjak na marginama 15. Kongresa partije u Moskvi, koji je obeležen pripremama za ruske izbore na jesen. U Beogradu je objavljeno da je Deklaraciju potpisao lider SNP Nenad Popović. U ime SNS događaju je prisustvovao Marko Đurić, a učestvovali su i predstavnici opozicionih DSS i Dveri.

P. D.