Visković: Srbija je pre spremna za kompenzaciju teritorijom

On je u izjavi za naš list rekao da je predlog Dejvida Filipsa, direktora Programa za izgradnju mira i prava tog Instituta, koji je autor Izveštaja, da se proces priznavanja oroči na tako kratko vreme jako teško ostvari.

– Ne može se očekivati da Srbija prizna Kosovo u tako kratkom vremenu. Za tako nešto je neophodno mnogo više vremena, kako oni, koji to budu radili, ne budu kažnjeni za takav čin – ističe Ivo Visković za Danas.

Upitan kako ocenjuje navode Filipsa o tome da bi to bio deo „scenarija u kojem svi pobeđuju“, a prema kojem bi priznanje kosovske nezavisnosti dovelo do normalizacije svih bilateralnih pitanja i integracije i Srbije i Kosova u evroatlantske institucije, sagovornik našeg lista ističe da se u prozapadnim krugovima procenjuje da Srbija u načelu shvata kosovsku realnost.

– To, međutim, nije sasvim tačno. Ne shvata se, naime, da je ovde značajan deo javnosti i političke elite iskreno nespreman da kompenzuje priznanje Kosova za ulazak u EU. Istraživanja javnog mnjenja to uveliko pokazuju. I nije tu samo reč o nekima koji profitiraju od takvog stava, već o iskrenim uverenjima – napominje Ivo Visković za Danas.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši diplomata kaže čak da postoji potreba za nekom drugom vrstom kompenzacije.

– Tu mislim na kompenzaciju teritorijom, da se Srbiji da sever Kosova, recimo. Na to je javno mnjenje spremno, a na priznanje Kosova ulaskom u EU, teško. Da naglasim, govorim o utiscima o aktuelnom trenutku, a ne nekom u daljoj budućnosti – zaključuje sagovornik našeg lista.

U Izveštaju o sprovođenju dijaloga Kosovo-Srbija, čiji je autor Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava Instituta za studije ljudskih prava američkog Univerziteta Kolumbija predlaže se da se jasno definišu teme pregovora i postavi rok od najviše dve godine, kao i efikasnije posredovanje međunarodne zajednice, i angažovanje uglednih međunarodnih pregovarača.

– Predlažemo rok od 18 meseci uz mogućnost produžetka tog roka na još šest meseci ali ne više od toga. EU bi trebalo da postavi specijalnog izaslanika za medijaciju. Federika Mogerini i dalje može da igra ceremonijalnu ulogu, ali potreban je iskusni pregovarač da preuzme vodeću ulogu. Preporučujemo da Volfgang Šojble bude ta osoba. Takođe preporučujemo da SAD imenuju specijalnog izaslanika za dijalog, a verujemo da Kondoliza Rajs, koja ima iskustva na Balkanu i vrlo je uvažena – može da efikasno radi u timu sa Šojbleom da se okončaju ti pregovori – kazao je Filips za Glas Amerike.

On je istakao i da ako Srbija želi da uđe u EU, poglavlje 35 je kristalno jasno.

– Beograd neće načiniti napredak ka članstvu u EU dok ne prizna Kosovo, što je osnova za normalizaciju. Kosovo i Srbija treba da pregovaraju s Briselom u pogledu članstva u EU i dve zemlje treba da uđu u EU zajedno, u isto vreme. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je Srbe da se suoče sa realnošću i pozabave kosovskom situacijom. Naravno da je teško pregovarati o priznavanju Kosova od strane Srbije ali se to mora dogoditi, jedini put napred je da Srbija prizna Kosovo, to je ključno za napredak – istakao je Dejvid Filips.

Govoreći o razlozima za jače angažovanje SAD i EU u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova, Filips je rekao da je Rusija trenutno uspostavila novu liniju fronta u hladnom ratu sa Zapadom, kao i da se ona nalazi na Zapadnom Balkanu.

– Prema nekim navodima, uspostavila je obaveštajnu bazu u Nišu i prebacuje sofisticirano oružje u Srbiju. SAD žele da ojačaju partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, kao i sa Srbijom. Ako SAD imaju strateške interese u tom delu sveta, mogu da izvrše svoj uticaj kroz snažniju ulogu u dijalogu Kosovo-Srbija. Samo uz američki angažman, taj će proces krenuti napred – zaključio je direktor Programa za izgradnju mira i prava na Kolumbija Univerzitetu.