foto PrintskrinNema masovnog mitinga. Nema autobusa punih stranačke i podrške zaposlenih u javnom sektoru. Nema zastava, sendviča i flašica sa vodom. Ne čuje se “Aco Srbine”. Predsednik čudnovato miran, ne vređa, a usta mu puna hvale za Evropsku uniju. Predsednica Evropske komisije ga oslovljava sa “Dragi Aleksandre”.
Pomalo nesvakidašnja slika u Donjem Međurovu, gde se Aleksandar Vučić i Ursula fon der Lajen obraćaju javnosti, povodom početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10. Modernizaciju plaća EU, sa 85 odsto, i Srbija, sa 11 odsto. U to ime, oboje simbolično pritiskaju taster i označavaju početak radova. I njih, i državne i lokalne funkcionere, i novinare, prati dosadna jesenja kiša.
Bina na kojoj govore, podignuta usred ničega, a u blizini železničke stanice u Donjem Međurovu, dramatično odudara od par obližnjih, krajnje skromnih kućica. Neko od novinara se priseća da je u blizini i pružni prelaz na kojem se pre nepune tri godine autobus “Niš ekspresa” sudario sa vozom, a poginulo osam i povređeno 27 ljudi. Ali, nije vreme za takve reminiscencije, vreme je za priče o uspehu, ljubaznost i diplomatiju.
“Ljudi” iz Predsedništva Srbije pomeraju ambasadore, državne zvaničnike i lokalne funkcionere, stacionirane ispred bine, sa kišobranima, kako bi snimatelji mogli dobro da snime takve priče. I oni, i novinarske ekipe, prethodno su se ublatnjavili, uprkos šljunku i pesku, očigledno sveže posutom.
Vučić kaže da mu je mnogo žao što vreme nije lepše, pa da gošća iz EU može da poseti obližnji Niš i uveri se u posebnu gostoljubivost tog grada i njegovih ljudi. Beograd jeste gostoljubiv, ali Nišlije su nešto specijalno, i posebno umeju da dočekaju gosta, a hrana je fantastična, govori, skoro razneženo.
Komplimenti
Ne zaboravlja, dakako, da uputi posebne komplimente i predsednici EK. Primećuje da teško da postoji porodica koja je sudbinski čvrsto vezana za EU kao što je porodica Fon der Lajen, a i sama predsednica EK. Njen otac je bio jedan od prvih službenika u Briselu, daleke 1958, a ona dugogodišnja saradnica Angele Merkel. Upravo zbog toga ona je “pre nego bilo ko drugi vlasna da iznese objektivan stav” o svim političkim i ekonomskim kretanjima u Evropi i svetu, pa i situaciji na Kosovu i Metohiji.
Predsednica EK ljubazno uzvraća da je “duboko uverena” da je moguće da dođe do deeskalacije aktuelne krize između Beograda i Prištine i da će se pronaći “održivo prijateljsko rešenje”. Kaže da su Srbija i EU “prijatelji i partneri”, da je ona “snažna zagovornica” pristupanja Srbije toj evropskoj porodici i da “podržava njene ambicije da što pre otvori klastere u pristupnim pregovorima”.
Mada ponavlja da o pristupanju odlučuju članice EU, zbog čega je od suštinskog značaja da Srbija ispunjava pristupne uslove, posebno u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom, pozdravlja što “Srbija stavlja snažan akcenat na reforme”. Ogroman i težak posao ste uradili i neverovatno je videti taj napredak, poručuje.
Ponukan, valjda, ovakvim izjavama, predsednik Srbije dodaje da je predsednica EK i u sinoćnom razgovoru, a i danas, ponovila da EU “želi Srbiju i druge zemlje regiona u svojim redovima”. Nije, kaže, ni iz Brisela dobio nekakve signale koji bi potvrdili pisanje Rojtersa da EU više ne pokazuje interesovanje za Zapadni Balkan.
Sveža pošta iz Brisela
Nakon što je evropska gošća otišla, Vučić stiže u Niš, gde na konferenciji za novinare, u Oficirskom domu, za javnost isčitava sveže pristigli dokument iz Brisela, gde su pregovarali predstavnici Beograda i Prištine povodom krize koju je izazvao spor oko oznaka na registarskim tablicama.
Kaže da je je reč o “kompromisnom rešenju” i da je njime “veoma zadovoljan”. Mir je sačuvan, ROSU će da se povuče sa prelaza Jarinje i Brnjak, umesto njih će doći KFOR, a na prvom sledećem sastanku u Briselu razgovaraće se o Zajednici srpskih opština, što je potvrda ocena Beograda da Priština ne poštuje Briselski sporazum, nabraja. Dodaje da trajno rešenje za tablice tek treba da se nađe, a da Beograd čekaju teški pregovori o ZSO.
Ipak, ne može biti baš sve drugačije od onoga na šta je ova i ovakva vlast “navikla” i javnost i medije. Vučić insistira da je aktuelno, privremeno rešenje za tablice “mnogo bolje” od rešenja iz 2011, kada su Srbijom vladali oni koje voli da nazove lopovima i kriminalcima koji su uništili zemlju. A na konferencijama za novinare u Donjem Međurovu i Nišu pitanja mogu da mu postave samo novinari provladinih medija.
Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica Južnih vesti, kaže da se “prijavila” da će ih postaviti, što je uobičajena praksa na događajima koje prati veliki broj medija, ali da je savetnica za medije predsednika Suzana Vasiljević “nije prozvala”.
Priliku da pitaju imali su, tako, samo RTS, Juronjuz, niški Belami, vlasnik Radija Bum 18 koji je funkcioner SNS-a… To nije otvorena diskriminacija medija, ali nam je još jednom stavljeno do znanja da se znaju oni koji sigurno mogu da pitaju, za razliku od onih koji ti mogu kada ima vremena i “raspoloženja”, kaže.
Ko nosi maske u oficirskom domu
Jednaki i jednakiji vide se golim okom i prilikom primene epidemioloških mera. U Oficirskom domu ljudi iz protokola više puta ponavljaju da je potrebno staviti zaštitne maske, što novinarske ekipe bespogovorno čine.
Neko primećuje da bez maske ostaju samo Suzana Vasiljević, dva čoveka iz obezbeđenja i službeni snimatelj.
I predsednik, naravno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
