Vizionar naše spoljne politike sedi na Andrićevom vencu, a ne u Nemanjinoj

Prema njegovim rečima, na međunarodnom planu, Srbija će ostati negde između SAD, i „tradicionalnih prijatelja“, Rusije i Kine, ili Kine i Rusije, i EU, kao „strateške orijentacije“, kako je rečeno u ekspozeu.

„Naravno da vizionar tako koncipirane spoljne politike sedi na Andrićevom vencu, a ne u Nemanjinoj ulici, i samo on zna zašto je takav redosled i toliko oslanjanje na „američke partnere“, a tako dezavuisan evropski put i EU“, ocenjuje Đukić.

Komentarišući ekspoze premijera Miloša Vučevića i kuda ide Srbija na spoljnopolitičkom planu, sagovornik Danasa primećuje da Unija nije zaslužila osvrt premijera, makar u par reči. Nije rečeno ni šta vlada misli smisleno da radi na ubrzanju članstva Srbije u EU, ni da istakne evropske investicije i pare koje dobija, uključujući grantove pa i najnoviji i najveći u okviru „plana rasta“.

Kontinuitet koji ne treba dokazivati

„Sudeći po tome šta je rečeno i šta se nije dešavalo u procesu pridruživanja poslednjih godina, (nema otvaranja poglavlja i klastera, već smo zaboravili kada se to poslednji put desilo, negativni izveštaji o napretku u pridruživanju), osnovano možemo posumnjati da će praktični koraci novoizabrane vlade u pridruživanja Srbije još više biti usporeni, praktično zamrznuti. Da u vladi nema ni malo evroentuzijazma, da je nasleđuje od prethodne vlade, vidimo da je tu potpuni kontinuitet koji ne treba dokazivati“, navodi Đukić.

Foto: N1/Printsreen

Prema njegovim rečima očito je da se nova vlada neće starati da otkoči integracije i prekine sa sejanjem evroskepticizma, širenja defetizma i krive projekcije kuda se kreću međunarodni odnosi.

„Zašto su SAD dobile kao nikada tako istaknuto mesto u spoljnoj politici sadašnje političke opcije, jedino se može povezati sa američkim izborima i promeni koja može, a ne mora, da se desi u Beloj kući. Kao da nije bilo dovoljno da se Srbija ispeče kada je javno tipovala 2016. na Hilari Klinton, a pobedio je Donald Tramp, pa je onda trebalo preplivati na drugu stranu obale. A to nas je koštalo, između ostalog, izraelskog priznanja Kosova“, objašnjava član Foruma za međunarodne odnose.

Đukić  ocenjuje da će „tradicionalni prijatelji“, a ne srpski interesi, najbolje proći kod nove vlade u Beogradu. Njima je,kako kaže, istaknuto mesto zagarantovano. Na njih se računa kao na sigurne pobednike koji će izaći iz sadašnjeg konflikta u međunarodnim odnosima.

A šta, ako ne bude tako, pita se Đukić i dodaje da je Srbija zaista mali brod, čamac, da bi toliko rizikovala, kao ni jedna evropska zemlja, da su joj Kina, Rusija, ili SAD bliže od Evrope, EU.

“ Nema objektivnog uverenja, da ta spoljna politika koja igra između tri pola u međunarodnim odnosima, garantuje dugoročne interese Srbije“, zaključuje sagovornik Danasa, dok Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose i bivši ambasador smatra da se spoljna politika Srbije vodi sa Andrićevog venca i da tako ekspoze premijera predstavlja vrlo skroman doprinos razumevanju dalje moguće međunarodne orijentacije Srbije.

Konfuzna i reaktivna politika vrdanja

Pri tome, kako kaže, možemo izvući ukupni zaključak da je krajem usana potvrđen nastavak puta ka EU, ali uz poseban naglasak na jačanje odnosa sa Kinom i SAD, kao i uobičajena ponavljanja poznatih stavova u odnosima sa susedima.

„Iako strateški cilj, EU je u ekspozeu više kritikovana nego što je ukazano na velike i brojne koristi od integracije za Srbiju, uključujući i nepomenuti Plan rasta za Zapadni Balkan, na čiji finansijski deo vlast sigurno više računa, nego što se to pokazuje. Pri tome je tragikomična izjava da „niko neće stupiti u članstvo EU pre nas“ u uslovima skoro potpunog zaustavljanja našeg evropskog puta i regresije u ispunjenju političkih i drugih preduslova za članstvo. Navodi se ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, a zaboravlja se da je Srbija jedna od samo tri zemlje Evrope koja još nije članica Svetske trgovinske organizacije. To ukazuje na stepen zapuštenosti i marginalizacije zemlje u ovoj oblasti“, ocenjuje Lopandić.

Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV

Prema njegovim rečima u celini, imajući u vidu i sastav vlade, može se zaključiti da će Srbija nastaviti politiku „kontinuiteta“ u spoljnoj politici.

„Odnosno konfuznu i reaktivnu politiku „vrdanja“ koja odgovara samo vrhu vlasti i njihovom bliskom okruženju u ćijem centru je, uz propagandu o patriotizmu, interes za brzo bogaćenje kroz unosne poslove, putem netransparentnih dilova i rasprodaje nacionalnih resursa“, napominje Lopandić.

Nagađanja su da je Marko Đurić američki čovek , on je samo blizak sa „šefom“

Za diplomatu Milovana Božinovića, nova srpska vlada je, po kriterijumima kakvi su uobičajeni u političkoj analitici, jedan ķonglomerat u čiji je smisao, kad bi se time ozbiljno bavili, nemoguće proniknuti.

Ipak, ona, ovakva kakva je, kako kaže, nije slučajna i upečatljivo odražava ciljeve i potrebe svog autora – svemoćnog predsednika države.

„Glavna politička „dosetka“ je u tome da heterogene vlade – a za ovu je to eufemizam – sistemski traže, da bi opstale, poslovođu sa apsolutnim i neporečivim ovlašćenjima – pozicija koja u našem javnom mnjenju ima dublje korene. Uostalom, neće ovo biti prva naša vlada koja tako funkcioniše – svuda uokolo haos nasuprot demijurgu spasiocu. Ona je prethodnih godina isprobani šablon, nikog ne iznenađuje i prerasta u pretpostavku ovakvih „vlada kontinuiteta“, ističe Božinović.

Foto FoNet Ana Paunković

To se, kako kaže, dobro vidi I kad je reč o spoljnim poslovima.

„Nagađanja kako je novoimenovani ministar spoljnih poslova „američki čovek“ (zato što je tamo kraće vreme bio ambasador ), pa iz toga slede određena predviđanja i sločno, po mom razumevanju su neosnovana i nekako površno spektakularna. Po onom što se dalo zapaziti – a to je u ovakvom ambijentu dovoljno za ozbiljnu političku karijeru – novog ministra odlikuje apsolutna, od najšire javnosti neskrivana lojalnost „šefu“. Dakle tačno ono što će ga kod njegovih budućih sagovornika stranih ministara preporučiti: da su od nekog ko ima izvornu, neposredovanu komunikaciju sa „šefom“ čuli šta Srbija tačno želi i hoće“, objašnjava sagovornik Danasa.

On pojašnjava i da je u mnogim ranijim slučajevima, na primer u nekoliko DOS-ovih vlada, to nije bio slučaj – ministri su previše komotno solirali i „improvizovali“, potkopavajući time i svoj i vladin autoritet. Njegovo iskustvo, kako kaže, je da će strani sagovornici ovakvu vrstu ministarske prilježnosti i discipline, ako se pokaže na delu, ceniti.

„Kod nas je dominantna dilema u javnosti da li će nova spoljna politika, povodom Kosova, RS ili drugih zaostalih pitanja raspada SFRJ biti više „istočna“ ili „zapadna“ i sl. Tu se možda najbolje vidi pronicljivost i političko iskustvo „kompozitora“ nove vlade. S jedne strane su prekaljeni rusofili/putinofili kao garancija onima kojima je to najvažnije, da Srbija ne skreće sa „pravog puta“. Podloga takvom kadrovskom rešenju nije, još jednom, nikakva emotivna improvizacija, nego istraživanje po najboljim naučnim standardima da je domaće javno mnjenje i dalje dominantno rusofilsko“, napominje bivši ambasador.

Prema njegovim rečima, paralelno, sve više u senci, isti kabinet sprovodiće agendu za Zapadni Balkan kakva je sa SAD i EU dogovorena kroz Briselski, a zapečaćena kroz Ohridski sporazum.

“ Sve u svemu, ova vlada imaće zadatak da vodi Srbiju u vremenima nakon što Ohridski sporazum bude primenjen, sva je prilika i Kosovo u Savetu Evrope, a kriza u BiH, zajedno sa rezolucijom UN o Srebrenici, u nekoj od narednih eskalacija. I sve to u ambijentu sve izvesnijeg sukoba globalnih razmera i obespokojavajućih, tačnije nedopustivo rđavih odnosa sa našim najbližim susedima. Ozbiljni i veliki izazovi za jednu, po konzervativnim kriterijumima eklektičnu i ekstravagantnu vladu, čije je jedino vezivno tkivo autoritet predsednika države, sa izgledima da taj izvor vlasti, iako već sad apsolutan, narednih godina dalje jača“, zaključuje u razgovoru za Danas Milovan Božinović.