Vlada kontinuiteta i kupovine vremena

 U situaciji kada se rok za formiranje vlade naizgled iracionalno produžio moguća su i iracionalna tumačenja. Recimo, da je objava novih ministara datirana baš 8. avgusta zato što je to takozvana letnja Sveta Petka, a to je slava Srpske napredne stranke. U tom smislu, bilo bi to neka vrsta tempiranja srećnog početka, koji je, kako se tvrdi u vlasti bliskim političkim krugovima, nužan zbog uslova koji su bili stavljeni pred Vučića.

Ali, i prema prozapadnim krugovima, ambasadori ključnih zemalja EU zemalja, stavili su lideru SNS do znanja da njegov budući kabinet treba da ukaže na kooperativnost na tri polja. Prvo je nastavak dijaloga sa Prištinom, drugi otklon od Milorada Dodika i Republike Srpske i treći, otklon od saradnje sa Rusijom, odnosno uvođenje sankcija Moskvi, u skladu sa politikom Brisela. Sa druge strane, portali u Rusiji pozivajući se na svoje anonimne izvore, tvrdili su da je Beogradu dostavljena ponuda o besplatnoj isporuci oružja i ekonomskoj pomoći u zamenu za članstvo Srbije u ODKB.

Očekivanje da sastav vlade ukaže na zaokret u spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije dobili su na zamahu nakon Vučićeve nenajavljene posete Kremlju kada mu je Vladimir Putin lično čestitao ponudu, rekavši da bi voleo da vidi u budućoj vladi one koji podstiču saradnju dve zemlje.

Ništa se od ovog podzemnog političkog toka, koji povremeno nabuja u analizama, uglavnom internet medija, a i po društvenim mrežama, međutim, ne vidi u sastavu nove Vučićeve vlade. Niti je proruski Nenad Popović postao potpredsednik Vlade Srbije, niti je (za sada) Čedomir Jovanović dobio šefovsko mesto u Kancelariji za evropske integracije.

Više nego išta od toga, Vučićeva nova vlada pokazuje kontinuitet njegove politike odlaganja povlačenja poteza i politiku kupovinu vremena. Poneki detalj neizbežno pada u oči, dok je recimo 2012. dolazak naprednjaka na vlast obeležen antikorupcijskom akcijom, oglašenom na sva medijska zvona, sada je ovo tek deseta tačka Vučićevog programa.

Ako se sećamo, tada je i politika odlaganja počela svoje, da kažemo uspešno primenjivanje – recimo u aferi „listing“, kada je nakon objave da se telefoni Vučića i predsednika Tomislava Nikolića, odlagana koliko već puta, informacija o ishodu istrage o tome.

Međutim, iako ne ukazuje ni na kakav ključni preokret, ne znači da se Vučić nije potrudio da sastavom vlade ne dočara utisak da je ispunio određena očekivanja. Kada je o proevropskom bloku reč, to je bez sumnje izbor Ane Brnabić za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, gde je sam premijer naročito apostrofirao činjenicu da je reč o gej osobi. Dakle, ima li većeg liberalnog dometa za patrijarhalnu Srbiju, nego što je ovaj? Ovako nečemu teško da bi parirao i LDP u vladi, tako da evropsku i liberalnu orijentaciju nije lako osporiti. Sa druge strane, neizbežni Ivica Dačić ostao je u svom resoru, što bi trebalo da umiri Moskvu. Jer, mada je u srpskoj politici svaki scenario moguć, ipak je teško zamislivo da bi vlada sa Dačićem kao šefom diplomatije tako jednostavno i lako pregovarala o ulasku u NATO. Što ne znači da je ta priča rešena, već samo, kao što već govori suštinski Vučičev manir odložena.

Ali iako je reč o kupovini vremena i vladi kontinuiteta, ne znači da Vučić nije postigao određeni politički cilj. Na prvom mestu, podmladio je Srpsku naprednu stranku i stavio je pod potpunu kontrolu. Ovo ne bi trebalo da je bio težak zadatak, budući da je prethodno čitav sektor bezbednosti podredio sebi. Jedna od Vučićevih najavljenih pa odloženih i nikad realizovanih odluka je i da odlazi sa mesta šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti pre godinu dana, pošto je to nespojivo sa funkcijom premijera. Kako je u migrantskoj krizi predsednik Tomislav Nikolić preneo ovlašćenje za upotrebu vojske na ministra odbrane – očekivano na tom mestu ostaje Zoran Đorđević – Vučić je uspostavio totalnu dominaciju. Ipak, u SNS pre aprilskih izbora, a i pre ove vlade, bilo je funkcionera koji su se smatrali zaslužnim za meteorski uspeh stranke i koji su smatrali svojim pravom da podržavaju i Nikolića. Međutim, sada su „Tomini“ potpuno počišćeni i marginalizovani, čak i oni među njima, koji su bezrezervno podržavali i Vučića, poput Bratislava Gašića.

Konačno, smatra se sa Vučićevi „mladi lavovi“, nisu dobili konačni raspored. Deo takozvanih obaveštenih izvora na političkoj sceni smatra da je odlazak Nikole Selakovića sa mesta ministra pravde samo privremen, te da je on potencijalni premijer Srbije 2017, ako se Vučić kandiduje na predsedničkim izborima, i naravno, dobije ih. Izostanak više stotina strana ekspozea, kako je najavljeno, može da svedoči i o padu Vučićevog entuzijazma za premijersku funkciju.