Koliko je važno ko će voditi ministarstva sile u narednoj vladi?

U situaciji u kojoj je Savet za naonalnu bezbednost zaključio da na trgovima, parkovima i ulicama većih gradova, tržnim centrima, železničkim stanicama, Beogradskom sajmu i drugim prometnim mestima treba povećati prisustvo patrola vojne policije zarad sigurnosti i bezbednosti građana, Srbija još nema vladu pa ni ministre policije i odbrane u punom kapacitetu.

Uz to, građane Srbije, predsednik države, Aleksandar Vučić, sve češće “plaši” mogućim novim najvećim ratnim svetskim sukobom, a planira i temeljnu reorganizaciju vojske i proizvodnju i nabavku oružja.

Tim velikim i ozbiljnim sistemina sada upravljaju naprednjaci Miloš Vučević i Bratislav Gašić.

Dok tehničkog ministra odbrane Vučevića mediji vide kao novog premijera, ministar policije Gašić, čini se u poslednje vreme, nije u najboljim odnosima sa Vučićem, ali nije isključeno da će ipak dobiti neki resor. Ukoliko to ponovo bude policija ili pak odbrana, to će značiti da ga Vučić ne otpisuje tako lako.

Kao mogući ministar odbrane pominje se naprednjak i bivši predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić, čije učešće u vladi, bar prema Vučevićevim rečima, ne treba dovoditi u pitanje. Mediji spekulišu i o lideru SPS sada tehničkom šefu diplomatije Ivici Dačiću, kao jednom od rešenja za ministra policije, ali to trenutno i u ovoj podeli karata, ne deluje previše izvesno, osim ako Dačić ima nekog “asa u rukavu”.

Ono što je evidentno je da je Vučić resore sile poslednjih godina poveravao ljudima od najvećeg poverenja, Nebojši Stefanoviću i Aleksandru Vulinu koji su bili i ministri policije ali i odbrane, i Milošu Vučeviću, koji bi sa funkcije ministra odbrane mogao napredovati ka premijerskoj.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, za Danas kaže da je činjenica da naša zemlja poseduje ograničene demografske kapacitete, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom kontekstu.

– Niti jedna politička partija, bez obzira na brojnost svojih pristalica, nije u mogućnosti da Srbiji obezbedi optimalna kadrovska rešenja koja za osnovu imaju iskustvo, znanje i sposobnost. Na žalost, naša istorija je prepuna neadekvatnih ministara koji su bili posledica partokratizma, poslušnosti i poltronstva. Taj problem ostaje i dalje, a političari rado pristaju na visoke fukcije i autoritativno raspolaganje privilegijama, ali po pravilu delegiraju svaku odgovornost na niže nivoe – objašnjava on.

Kako dodaje, s obzirom na aktuelnu globalnu geopolitičku histeriju i indikatore koji ne ukazuju na dugoročni mir i stabilnost, najvažniji resori nam u ovom trenutku postaju ministarstvo spoljnih poslova i odbrane.

– To su resori koji bi nam trebali obezbediti nacionalnu i ličnu bezbednost, a izabrani ministri da u svetu dokazuju pouzdanost partnerstava i eventualno da steknu saveznike. Ukoliko je Evropa ušla u predratno stanje, onda politička elita u Srbiji nema prava da građanima prezentuje ulepšanu stvarnost. U ovom trenutku, od ministara se očekuje strateški pristup obezbeđenju najvišeg nivoa odbrambene sposobnosti zemlje, te da svoje resore upodobe prema nacionalnim interesima – navodi on.

Prema nejgovim rečima, početak njihovog rada bi morao biti ažuriranje strategija u oblasti odbrane i eventualna izrada spoljnopolitičke strategije, a potom i svih normativnih i doktrinarnih dokumenata.

– Ne manje bitno je uloga ministra odbrane u podizanju motivacije pripadnika sistema odbrane i investiciji u ljude jer otadžbina mora biti iznad svakog partijskog interesa. Ršumovićeve reči bi nam trebale biti svetionik ka budućnosti: “Domovina se brani lepotom, i čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem” – ukazuje Lunić.

A Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, konstatuje da u Srbiji postoji jako velika razlika između onoga što je danas Srbiji potrebno danas i onog što je potrebno vladajućoj partiji i što se dešava u praksi.

– Ono što je potrebno Srbiji je da na čelu ministarstava sile budu ljudi od integriteta. To posebno važi za MUP, jer bi jedan od glavnih prioriteta trebalo da bude borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, ono što smo imali u prethodnom periodu i što možemo da očekujemo nadalje je upravo suprotno. Da su na čelo tih ministarstava dolazili ljudi koji su isključivo lojlani pre svega Aleksandru Vučiću i njihov je zadatak je bio da putem kontrole tih ministarstava sile obezbede da poslovi teku neometano i da ljudi, koji se bave nelegalnim poslovima i koji su povezani sa vrhom vladajuće partije, prođu nekažnjeno – navodi on.

Petrović navodi da ko god da bude na mestu ministra unutrašnjih poslova, moraće da radi onako kako vladajuća partija, odnosno njen vrh kaže.

– Čak i u slučaju da neko van SNS dođe, oni će obezbediti da se to dešava postavljanjem ljudi na višim i srednjim novoima u okviru ministarstava sile, tako da će toj osobi, ako nije iz SNS, biti vezane ruke da postupa u suprotnosti sa voljom SNS – kaže on i dodaje da je slična situacija sa sitemom odbrane.

Na pitanje može li se desiti da Vučević zadrži ministarstvo i bude premijer i da li bi to bilo dobro, odgovara ne bi bilo dobro i da ne zna da li postoji ta praksa u svetu s obzirom na to da je biti premijer zahtevan i odgovoran posao kao i posao ministra odbrane.

– Odbrana i vojska su složeni i veliki sisitemi i to nije dobro rešenje i nije u običajena praksa. Ali to ne znači da se neće ovde desiti jer su se ovde dešavale i dešavaju se neverovatne stvari – ukazuje on.

I podseća da je, kada je SNS pobedila 2012. Vučić bio prvi potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane, kao i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.

– Akumulirao je veliku moć u svojim rukma i to mu je poslužuilo da ojača popularnost u partiji i glasačkom telu u Srbiji. Sudeći po toj analogiji, možda i nije izvesno da Vučć toliku moć prepustiti nekoj osobi – zaključuje Petrović.