Ruska aneksija Krima dovela je male zemlje Jugoistočne Evrope u tešku situaciju, objavio je švajcarski list Noje cirher cajtung (NZZ) u analizi pod naslovom „Srbija između čekića i nakovnja“.
„Albanija i Crna Gora – s one strane ruskog gasovoda, brzo su se odlučile i osudile kršenje međunarodnog prava. Makedonija i Srbija oklevaju. Novi sukob Istoka i Zapada doveo je pre svega Beograd u neprijatnu dilemu“, objavio je ovaj švajcarski list na nemačkom jeziku.
NZZ ukazuje da Srbija „želi da bude u dobrim odnosima s Moskvom, jer Rusija zajedno sa Kinom u SB UN ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“. Ali, „to što se Kremlj pozvao upravo na kosovski uzor da bi opravdao secesiju Krima, iritiralo je najpre Beograd“, navodi se, uz konstataciju da je „srpska vlada s olakšanjem primila k znanju da Rusija ostaje na dosadašnjoj poziciji oko kosovskog pitanja“.
Ipak, kako je NZZ istakao, „Beograd sebi još manje može da dopusti razdor sa EU, jer ove godine počinju pregovori sa EU, a sredstva iz evropskih fondova su važna da bi se ublažile posledice privatizacije propalih državnih firmi“. „Poslednji rok da Srbija o ovom pitanju definiše svoj stav je formiranje nove vlade“, ukazao je NZZ u juče objavljenoj analizi.
A šta očekuju Amerikanci
Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi izjavio je da smatra da će Srbija u slučaju ukrajinske krize postupati u skladu sa sopstvenim interesima i reći, „naročito iz perspektive male zemlje“, da „napad na susede nije dobra ideja“. Upitan u intervjuu Radio Beogradu da li se od odlazeće vlade Srbije očekuje da se izjasni o sankcijama Rusiji, Kirbi je rekao da je „na njima da učine taj izbor“. Američki ambasador je, međutim, napomenuo i da se „neutralnost nekada pogrešno tumači kao nezauzimanje bilo kakvog stava“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
