Saša Paunović: Vlada Srbije ne poštuje Ustav

Kako kaže za Danas Saša Paunović, predsednik opštine, sada je stalno zaposlenih 395, a za sve tekuće i planirane poslove potrebno je više od 500.

– Pre sedam godina imali smo 540 zaposlenih, što nam je bilo dovoljno iako nam je tadašnji Zakon o maksimalnom broju zaposlenih omogućavao za angažovanje 570 – koji više ne važi – davao pravo na 570 zaposlenih. Nedostaje nam, praktično, trećina ljudi, a poseban problem je struktura zaposlenih među kojima je dosta onih koji nemaju adekvatnu stručnu spremu i znanje za poslove koje moramo da obavimo.

* Stvari će se valjda promeniti ukidanjem zabrane zapošljavanje?

– Neće, bar ne još i sigurno ne za Paraćin pre izbora. Iako je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru zvanično ukinuta, i dalje je potrebna saglasnost posebne Komisije Vlade Srbije, čime Vlada praktično kadrira u lokalnim samoupravama iako nam Ustav garantuje pravo, a ako hoćete i nameće obavezu, da sami uređujemo rad službi. No, Vlada Srbije nastavlja da krši Ustav, bar prema Paraćinu, mada ni u mnogim drugim lokalnim samoupravama nije bolje. Kako da vam kažem, Vlada ne pokazuje prema nama emocije kao što je to učinila uoči beogradskih izbora kada je odobrila zapošljavanje dve hiljade mladih ljudi, sa obrazloženjem da im je potrebna perspektiva i sigurnost koje nudi stalni posao.

I nama su neophodni upravo mladi, stručni ljudi, koji će uz dodatnu obuku moći da obavljaju visokostručne poslove. A kao i mladima u Beogradu i njima je neophodna stabilnost i sigurnost da bi mogli da žive, zasnivaju porodicu, obnavljaju Paraćin i Srbiju.

* Tu, dakle, nema promena do daljeg, a kako u drugim aspektima ocenjuje minulu godinu? Pri kraju je izgradnja hale koju će iznajmiti „Rimaster“, a ostalo od privrednih delatnosti?

U privrednom pogledu beležimo odlične rezultate, a prošla godina je bila vrlo uspešna.

Moram prvo da kažem da smo mi u proteklih šest godina izdali građevinske dozvole za 103 objekta koje je gradilo 80 investitora. Tu su i mala i velika preduzeća, u raznim sektorima, tu su brojni novi hoteli, napreduje prehrambena industrija, posebno prerada mesa. Objekti su izgrađeni na nekih oko 76 hiljada kvadratnih metara, što je veće od fabrike stakla koja je svojevremeno zapošljavala više od tri hiljade radnika.

Vrlo dobra vest je da ta nova mala i srednja svake godine zapošljavaju po 300 radnika, i to stabilno, pa zbog toga pada stopa nezaposlenosti, a raste stvarno zapošljavanje.

Problem je, međutim, što na tržištu nema radnika, posebno nekih kvalifikacija i majstora, pa su firme koje i mi angažujemo za infrastrukturne investicione objekte prinuđeni da dovode ljude sa drugog tržišta. jedno od njih je Kosovo, a kosovski Albanci su se pokazali kao dobri radnici.

* To je posledica odlaska stručnih ljudi ili ima i uticaja demografije, pa i nedostataka u obrazovnom sistemu?

Sve to utiče u nekoj meri, a nemojte zaboraviti da su plate u pomenutoj niskogradnji ovde male, pa se ljudi opredeljuju ili za druge manje teške a plaćenije poslove ovde ili odlaze u inostranstvo. Dodatni problem, nećete verovati, predstavljaju doznake iz inostranstva – kada vam ujak šalje 200-300 evra svakog meseca nećete se truditi da čitav meseca radite za toliko ili nešto malo više novca.

* Vratimo se investicijama. Očekujete značajan pomak dolaskom „Rimastera“.

To je najveći investitor ovde, zaposliće, kako kažu, do hiljadu radnika, a najmanje 700. Oni sarađuju sa opštinom, mi gradimo objekat koji oni uzimaju u zakup.

* A jeste li im dali i podsticaje?

Ne. Gradimo objekat koji ispunjava njihove kriterijume, ali i može služiti u druge svrhe – ali, ako oni odu objekat je naš i možemo ga iznajmiti drugome.

Mi ranije nismo imali veće investitore upravo zbog toga što nismo raspolagali halama koje su tražili. Imali smo slične objekte u Štofari i Staklari, ali Staklara, na primer, nikada nije bila zainteresovana za takav aranžman, iznajmljivanje objekata. Novi vlasnici Štofare, pak, diktiraju uslove i traže nekonkurentnu cenu.

* Kako ste obezbedili novac?

Deo iz kredita, koji nije preveliko opterećenje, a deo će biti pokriven iz zakupa. Moram da kažem da nam je najveći problem bio kako da dobijemo kredit i, eto nešto pohvalno, dobili smo saglasnost Ministarstva finansija, nije bilo opstrukcije.

* Pomenuli ste preradu mesa. Ovo je tradicionalno poljoprivredni kraj, ima li dobrih vesti. prošle godine ste najavili završetak komasacije koja bi omogućila ukrupnjavanje poseda.

Najveći problem su mala imanja i komasacija bi to rešila, ali još nije gotova. reč je o nekih 28 hektara zemlje koja je na drugoj strani Velike Morave i upisana je na vlasnike u opštini Varvarin. Ispostavilo se, međutim, da je zemlja upisana na duple vlasnike. Mi nismo tu ništa krivi, podatke smo dobili iz evidencije Katastra, postupili smo po zakonu, ali ruke su nam vezane dok se ne utvrdi ili čije su njive stvarno ili da se taj deo izuzme iz komasacija. To, međutim, mora da učini republički geodetski zavod, čija je praktično greška.

* Kad se završi komasacija, šta planirate?

Sledi ukrupnjavanje imanja, što je lako izvesti pošto mi nemamo problema sa navodnjavanjem. Možda će trebati još nešto atarskih puteva, ali puteve radimo i tamo gde nema komasacije.

Opština će nastaviti da daje subvencije za nabavku opreme i kredita u poljoprivredi, zanimljivo je da se deo sredstava neraspoređen zbog nedovoljnog interesovanja.

Generalno, da bismo podstakli poljoprivrednu proizvodnju, ali i razvoj male privrede poput pekarske i slično, u selima sređujemo infrastrukturu. Bez puteva, priključaka za vodu i struju, kanalizacije, ljudi ne mogu da rade, a ako ne mogu da rade ne mogu ni da žive ovde.

* Demografija je problem koji muči celu Srbiju, pa i ovaj kraj uprkos pogodnostima koje nudi za život i rad.

Vrlo je nepovoljan odnos novorođenih i umrlih, što utiče na smanjenje broja stanovnika. Prema procenama istraživača i demografa zbog tog odnosa će u Paraćinu na narednom popisu biti manje pet i po hiljada stanovnika nego na prethodnom kada je zabeleženo 54 hiljade.

Sledeći uzrok depopulacije su migracije, procenjuje se na oko 1.500 ljudi…

* Koje će u narednom periodu uticati na dalje smanjenje broja stanovnika pošto neće imati ko da rađa?

Verovatno i o tome se mora posebno voditi računa. mada, Paraćin je prema procenama demografa na 109. mestu u Srbiji, što znači da imamo problema, ali nije toliko izražen kao u većem delu zemlje.

Moramo reći da se depopulacija ne može rešavati samo merama lokalne samouprave već državni, s jedne strane, a sa druge da nije samo ekonomski, problem, već duboko egzistencijalni, pošto posebno mladi ljudi ne vide perspektivu u Srbiji.

Konkretno mi smo imali veći talas migracija posle poplava 2014, koje su za veliki broj ljudi bili prelomna tačka. nestalo im je sve i odlučili su da, kad počinju novi život, od nule – onda će to raditi tamo gde ima više mogućnosti, u Švedskoj, Norveškoj, Švajcarskoj.

Bojkot izbora na snazi

* Vi ste potpredsednik Demokratske stranke i jedini njen gradonačelnik, proglašen je bojkot svih izbora. Šta će to značiti za Paraćin?

Znači da ćemo ga prepustiti Srpskoj naprednoj stranci, ukoliko se odluka o bojkotu ne promeni. Sada je odluka na snazi i mi je poštujemo. Naravno mi, kao i Šabac, ne bojkotujemo rad lokalnog parlamenta, bilo bi besmisleno to raditi kad imamo većinu.

Misija uspela i bez Misije

* Problem sa zabranom zapošljavanja i njenim posledicama po Paraćin, praktičnu diskriminaciju, bio je jedan od ključnih razloga da inicirate monitoring Saveta Evrope. Misiju nije odobrilo resorno ministarstvo, pa kako vam se čini sada čitava priča.

Uprkos tom odbijanju ili baš zbog njega u Savetu Evrope na Srbiju se gleda kao na zemlju u kojoj se krše ljudska prava u oblasti lokalne demokratije, kao što se to odavno čini u Turskoj ili Moldaviji. Predlog Misije Saveta Evrope upućen Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da posmatračka misija utvrdi stanje nije odobren, a to je signal da zemlja-članica nešto krije. Naš cilj je bio da Savetu Evrope skrenemo pažnju na stanje u lokalnoj demokratiji i u tome smo uspeli.

Budžet investicija

Početkom decembra sa 40 odborničkih glasova „za“ i sedam „protiv“ na 81. sednici Skupštine opštine izglasan je budžet za 2020. godinu, po kome će u opštinskoj kasi korisnicima biti na raspolaganju 1.734.908.440 dinara.

Prioritet će biti sprovođenje kapitalnih projekata, čemu je namenjena skoro četvrtina budžeta, pre svega završetak proizvodno-poslovnog objekta u Industrijskom parku u Industrijskoj zoni „Zmič“.