Vlada Srbije ne želi kontakte

Specijalni međunarodni i istovremeno predstavnik Evropske unije na Kosovu holandski diplomata Piter Fejt u kraćem razgovoru za Danas objašnjava da je njegov zadatak u Pokrajini da „pruža političku podršku i savete šefu Euleksa i da koordinira rad kancelarije na čijem je čelu, Euleksa i Evropske komisije“. Fejta je na ovu dužnost imenovao savet EU 4. februara 2008. Celokupan mandat koji je dobio od Međunarodne upravljačke grupe, formirane u Beču posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije radi sprovođenja predloga rešenja Martija Ahtisarija za budući status KIM, trebalo bi da preuzme kad stupi na snagu budući kosovski ustav, 15. juna.
Razgovor s Fejtom vođen je prekjuče, na dan kad je Ustavna komisija svečano potpisala i prosledila kosovskom parlamentu na usvajanje Predlog ustava Kosova.
– Reč je o zakonima koji su veoma važni za srpsku zajednicu na Kosovu, jer se bave zaštitom kulturnog nasleđa Srba i zaštitom zajednica koje ovde žive. Nadam se da su svi faktor u Beogradu, Prištini i srpskoj zajednici na Kosovu pažljivo pročitali Ahtisarijev plan, jer su ti zakoni rađeni za dobrobit srpske zajednice – naglašava Fejt.

TADIĆ: Fejtove izjave pomoć antievropskim snagama

Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je juče Pitera Fejta da nema mandat da se bavi izborima u Srbiji i da je misija na čijem je čelu nelegalno na Kosovu, jer o njenom dolasku nema odluke SB UN. Povod za Tadićevo reagovanje jeste Fejtova izjava Rojtersu da je za „odluku o prenosu nadležnosti sa UN na misiju EU na severu Kosova važno ko će na izborima 11. maja izaći kao odlučujući faktor u narednoj vladi“. Tadić u saopštenju tvrdi da je ono što „Piter Fejt radi pomoć antievropskim snagama u Srbiji, kako bi njihov dolazak na vlast bio alibi za davanje nezavisnosti Kosovu“.

Odobrili ste Nacrt ustava Kosova, urađen u skladu sa Ahtisarijevim planom koji nije usvojen u SB UN. Na KIM još važi Ustavni okvir za privremenu samoupravu. Kako će se ta dva dokumenta usaglašavati u praksi?
– Novi ustav Republike Kosova stupiće na snagu 15. juna i tog istog dana će Ustavni okvir prestati da važi.
Da li je to pravno moguće, jer je Ustavni okvir dokument Unmika – zvanične misije UN, dok budući ustav nema uporište u odlukama SB UN?
– To pitanje bi trebalo da postavite šefu Unmika gospodinu Joahimu Rikeru.
Postoji li saradnja i kontakt između Vaše Kancelarije i Unmika u vezi s pripremom kosovskog ustava?
– Svakako. Deo dogovora je i da Ustavni okvir prestaje da važi 15. juna.
Možete li da preciznije kažete o čijem je dogovoru reč?
– U ovoj zemlji postoji vlada koja je rešila da napravi svoj sopstveni ustav. Vlada Kosova je ta koja o tim stvarima odlučuje. Na UN je da izvedu svoje zaključke i da se prilagode novonastaloj situaciji.
Šta ćete učiniti ukoliko UN odbiju da prihvate novonastalu situaciju i usvajanje kosovskog ustava?
– To je, takođe, pitanje na koje preciznije odgovore može da da samo Unmik.
Šta je pravni osnov za Vašu saradnju s Unmikom, da li postoji neki sporazum?
– Ne. Mi se sastajemo, dogovaramo i konsultujemo o situaciji.
Imate li kontakte sa zvaničnicima u Beogradu?
– Nažalost, nemamo nikakav kontakt. Sadašnja vlada Srbije to ne želi, iako sam ja otvoren za kontakte.
Beograd je kategoričan da je Misija EU na KIM nelegalna. Kako se, prema Vašem mišljenju, sadašnja situacija može prevazići?
– Upoznat sam sa zvaničnim stavom Beograda, ali i sa stavovima vlade Kosova i drugih zemalja. Oni se razlikuju. Mi vladi u Beogradu nudimo dijalog da bismo videli kako problem može da se reši. Gospodin Havijer Solana pokušava da preko Brisela uspostavlja kontakte, a i u Beogradu imamo predstavnike prijateljskih zemalja koje nam pomažu. Potrebno je uspostaviti kanal da bi se videlo da smo otvoreni za saradnju.
Beograd insistira na odluci SB UN o prisustvu vaše misije na KIM.
– U redu, ali zna se da je SB UN podeljena u vezi sa ovim pitanjem.
Kako komentarišete činjenicu da prilikom odluke o Vašem dolasku nije u potpunosti poštovan čak ni Ahtisarijev plan. U Međunarodnoj upravljačkoj grupi nema Rusije, koju predviđaju uputstva iz Ahtisarijevog predloga rešenja.
– Rusija se ne slaže sa Ahtisarijevim planom i sama je odlučila da ne učestvuje u Međunarodnoj upravljačkoj grupi.
Da li je raskorak i sa Ahtisarijevim planom dodatni problem za već sporan legitimitet Misije EU na KIM i šta je zapravo pravni osnov za njeno prisustvo?
– Kao međunarodni civilni predstavnik, ja se rukovodim i radim po smernicama koje je potpisala Međunarodna upravljačka grupa. Grupa zemalja, uključujući i članice G 7, koje ovde rade na razvijanju ekonomije, privrede i različitih demokratskih pitanja rešila je da prizna Kosovo. Smatram da je i Ahtisarijev plan i ovo što radimo u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN. Svi znamo da je generalni sekretar UN još prošle godine najavio da je misija Unmika neodrživa. Svih 27 članica EU složile su se da ovde potrebno prisustvo EU. Tačno je da postoji razlika u stavovima u pravnom pogledu između država koje ja predstavljam – s jedne i Beograda i Moskve – s druge strane. O tome bi moglo da se diskutuje u nedogled. Zato želim da naglasim da su, ako se izuzmu pravna pitanja, otvoreni kanali u cilju poboljšavanja situacije. Za nas je veoma važno da uzmemo u obzir i stavove Prištine.
Zašto bi za Srbiju kao međunarodno priznatu državu sa KIM unutar državnih granica i članicu UN bile obavezujuće odluke EU, čiji nije član?
– Epizoda koja se dogodila poslednjih meseci bila je veoma bolna za srpski narod. Sad je potrebno da nekako prevaziđemo i premostimo ovaj težak period. Ono što treba ponoviti jeste da su se još 2005. i 2006. zemlje članice Kontakt grupe, uključujući i Rusiju, dogovorile da nema povratka Kosova u nešto što bi bila jedinstvena država.
Da li put, kojim je EU krenula samovoljno, bez odluke SB UN, vodi ka podeli Pokrajine, jer Rusija sad pominje i pravo kosovskih Srba na samoopredeljenje?
– Nema reči o podeli. Znam da su i Srbija i Rusija protiv toga. Takođe znam i da će srpska zajednica na Kosovu dobiti najviši nivo autonomije, to je jedna od odredbi budućeg ustava Kosova. Dozvoliće im se da imaju otvorene veze u oblasti zdravstva i obrazovanja. Moje kolege i ja radili smo zajedno na pripremi ustava u kojem se daje najveća autonomija za sve manjinske zajednice. Mi svi želimo da Srbi na Kosovu imaju slobodu kretanja, unapređuju i rešavaju ekonomska pitanja i uživaju u blagostanju. Jedan od zadataka naše misije je da im omogućimo da nastave sa svakodnevnim životom.
Jedan od Vaših zadataka je i ulazak KIM u EU. Možete li nešto više da kažete o tome?
– To je dug proces za koji će trebati dosta vremena. Mi sad smeštamo Kosovo u evropsku perspektivu. Srbiji se, takođe, pružila ista prilika da izvuče korist od toga šta će biti u perspektivi za pridruživanje EU. Smatramo da je to dobra osnova za premošćavanje postojećih problema.