Vladajućim elitama odgovara da „bukti“ nacionalizam

Političari, građanski aktivisti i stručnjaci za odnose u regionu konstatuju da se stiče utisak da „vladajućim elitama“ i u Srbiji i Hrvatskoj ne odgovara da se unapredi situacija i osnaži saradnja na liniji Beograd – Zagreb.

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, kaže za Danas da je „Oluja“ zločin s kojim se hrvatska država nije suočila, „to je najveće etničko čišćenje u evropskom miru koje Hrvati slave kao pobedu“.

– Druga je stvar što Vučićev režim koristi veliku ljudsku nesreću krajiških Srba u dnevnopolitičke svrhe i huška ranjene ljude i njihove potomke protiv svih i svega što nije on – Aleksandar Vučić i njegov politički interes. Normalizacija odnosa ne odgovara sadašnjim političkim elitama, jer na negovanju mržnje i paranoje svi oni prikupljaju političke poene. Krajnje je vreme da se zapaljiva retorika ostavi istoriji i da se svako, a u slučaju „Oluje“ hrvatska strana, dostojanstveno suoči sa svojim nedelima. I da naučimo da tuđa nedela nisu prilika za političko poentiranje, kao što ni vlastita nije moralno negirati, smatra Rašković Ivić.

Marijana Mirt, dopredsjednica udruge Slobodarski aktivisti iz Zagreba, tvrdi za naš list da su odnosi Srbije i Hrvatske, odnosno „vlasnika“ tih država „idilični i kooperativni, slobodno možemo reći prijateljski“ – jedni drugima drže stranu i čine uslugu „sa brižno njegovanim navodno narušenim odnosnima, odnosno sa širenjem nacionalističkih ispada“.

– „Oluja“ je izvrstan primjer – sada će Vučić, kao i dio oporbenih lidera, imati priliku da objasni narodu kako je sav problem Srbije Hrvatska. Istu uslugu on će učiniti i čini svojim prijateljima u hrvatskom državnom vrhu. Dok god imamo mržnju nećemo se zamarati „sitnicama“, kao što su gladan i opljačkan narod i rasprodana država. Sve skupa je loša kazališna predstava koju gledamo dok nečasno propadamo, poručuje Mirt.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, kaže za Danas da srpsko-hrvatski odnosi neće izaći iz okvira „koji su već utvrđeni prethodnih godina“.

– Ti odnosi su sami po sebi problematični, zato što guše dijalog i mogućnost unapređenja odnosa. Nisam siguran da li će se situacija poboljšati u skorije vreme. Dok će se ekonomski odnosi, svakako, nesmetano unapređivati, postojeće elite na obe strane treba da budu suštinski zainteresovane za unapređenje veza. Za to je potrebna promena retorike, bar jedne strane. Treba da se nadamo tome, pošto smo prvi susedi i naši odnosi su jedni od ključnih za stabilnost i bezbednost na Balkanu, ukazuje Novaković.

Kako je najavljeno, centralni pomen žrtvama „Oluje“ organizuje se u nedelju, 4. avgusta, u 19 sati, na platou ispred manastira Krušedol, na Fruškoj gori. Komemoraciji će prisustvovati patrijarh Irinej, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, član Predsedništva BiH Milorad Dodik, članovi vlada Srbije i Republike Srpske…

Vučić je prilikom nedavnog gostovanja na TV Pink izjavio da je „Oluja najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata“.

– Ovo je peta ili šesta godina da obeležavamo „Oluju“ kroz suze, ali i sa ponosom što smemo otvoreno da govorimo o našem bolu, ne dodvoravajući se nekome i prećutkujući zločine nad našim narodom… Srbija prihvata da je činila zločine na određenim mestima i da ne beži od odgovornosti, ali da je ponosan što obeležavamo Jasenovac, Oluju, stradanje Srba u Podrinju, tragediju zbog NATO agresije, kao i stradanja drugih naroda… To su stvari koje govore o snažnijoj poziciji Srbije, jer smemo da govorimo o sebi, svom bolu i svojoj muci… Ponosan sam što je veliki broj Krajišnika deo srpskog društva, što su borci koji su napravili svoja imanja u svakom delu Srbije, što vole Srbiju i srpski rod… Nećemo nikada zaboraviti najteže etničko čišćenje koje je počinjeno posle Drugog svetskog rata, a to jeste bila „Oluja“, rekao je predsednik Srbije.

Centralna proslava „Oluje“, koja se u Hrvatskoj obeležava kao „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja“, i ove godine biće održana 5. avgusta u Kninu. Tokom dana biće održana parada ulicama Knina, podignuta zastava na tvrđavi, uz govor političara, uključujući predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović, te misa u katoličkoj crkvi, a za večernje sate planiran je koncert.

Predsednica Hrvatske izjavila je da je „Oluja“ bila prekretnica „koja je označila dolazak mira ratom izmučenoj Hrvatskoj i da su poslije nje uslijedile operacije u BiH, gdje su hrvatske snage uz velike žrtve slomile srpsku agresiju i spriječile nove Srebrenice“.

Ministar obrane Damir Krstičević rekao je da je godišnjica „Oluje“ dan kada se slavi „najveća pobjeda Hrvatske vojske i policije u Otadžbinskom ratu, ali i dan kada se sjećamo hrvatskih branilaca koji su za današnji mir i slobodu u temelje države ugradili svoje živote“.

Različiti podaci

Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, tokom „Oluje“ je proterano 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali, dok hrvatski izvori tvrde da je proterano oko 90.000 ljudi, a UN oko 150.000. Ta akcija počela je 4. avgusta 1995, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, 5. avgusta, Hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju. Za zločine počinjene u toku „Oluje“ u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao.

Tompson u Splitu

Kontroverzni hrvatski pevač Marko Perković Tompson, poznat po ultranacionalističkim numerama, neće nastupiti na proslavi „Oluje“ u Kninu 5. avgusta, već dan ranije u Splitu. Tompson je rekao da ne zna da li će Kolinda Grabar Kitarović doći na taj koncert. On je istakao i da se „ne dovodi u pitanje“ da li će pevati „Čavoglave“, pesmu koja započinje ustaškim pozdravom „Za dom spremni“ u Splitu.

Inicijativa mladih za ljudska prava: Poseta aktivista i novinara

Inicijativa mladih za ljudska prava obeležiće 24. godišnjicu zločina nad civilima u operaciji „Oluja“ tokom avgusta 1995. godine, a tim povodom Hrvatsku će posetiti aktivisti i predstavnici medija iz Srbije. Tokom predstojećeg vikenda predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije i Hrvatske, zajedno sa gostima iz Beograda, posetiće Zagreb, kao i okolinu Knina.

Kako je najavljeno, aktivisti i novinari posetiće mesta stradanja i zajedno sa udruženjima žrtava i Srpskim narodnim vijećem razgovaraće o zločinima tokom „Oluje“ i tako iskazati poštovanje prema civilnim žrtvama koje su ubijene u nizu ratnih zločina. Ideja je da se zajedno aktivisti iz Srbije i Hrvatske okupe, upoznaju i saznaju više o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima u toku i nakon „Oluje“, kao i o čitavom ratnom sukobu u Hrvatskoj od 1991. do 1995. Predviđena je svojevrsna memorijalna tura kroz Uzdolje, Mokro Polje, Varivode i Gošić. Aktivisti i predstavnici medija obići će i zagrebački Muzej prekinutih veza, kao i spomen-kompleks Jasenovac.