Vladavina prava i dijalog sa Prištinom ostaju ključni na putu Srbije u EU

Premijerka Srbije Ana Brnabić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji su na sastanku razmotrili progres Srbije na putu u EU i prioritete za dalje aktivnosti u okviru Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.

U zajedničkom saopštenju posle sastanka oni su pozdravili otvaranje klastera 4 u novembru prošle godine, kao i ambicije Srbije da napreduje u sprovođenju reformi i tako otvori nove klastere u pregovorima sa EU.

„Učesnici su se, konstatujući najnoviji napredak u oblasti vladavine prava, saglasili o potrebi da Srbija nastavi i produbi reforme u toj oblasti, a u prvom redu u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija i domaće procesuiranje ratnih zločina“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su se sagovornici saglasili i o „suštinskoj važnosti pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija i jačanja ukupnog poverenja u izborne procese za demokratiju i vladavinu prava“.

Navodi se da je na sastanku pozdravljeno održavanje referenduma o ustavnim promenama kao „važan korak u ustavnoj reformi sa ciljem da se osnaži nezavisnost pravosuđa“, kao i da promena konkretnih zakona koji su deo reforme treba da bude „u skladu sa odredbama Ustava, mišljenjem Venecijanske komisije i evropskim standardima“.

Na sastanku je, kako se navodi, postignuta saglasnost o potrebi da se Srbija konstruktivno angažuje u dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, „u dobroj veri i duhu kompromisa, kako bi se postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU“.

„Taj sporazum treba da reši sva glavna otvorena pitanja, doprinese regionalnoj stabilnosti i od ključnog je značaja za napredak obe strane na njihovom evropskom putu. Učesnici su izrazili snažnu nadu da će svi prethodni sporazumi biti u potpunosti poštovani i sprovedeni“, piše u saopštenju.

Učesnici sastanka pozdravili su i „aktivno učešće i značajan doprinos“ Srbije zajedničkim bezbednosnim i odbrambenim vojnim misijama i operacijama, njene pripreme da doprinese i civilnim misijama i „participaciju Srbije u rasporedu borbenih grupa EU“.

Uz ocenu da je u 2021. godini povećana harmonizacija Srbije sa relevantnim deklaracijama visokog predstavnika i Saveta EU, u razgovoru je naglašena potreba da Srbija uloži napore kako bi se još više „na održiv i vidljiv način“ uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Na sastanku je podvučena i „potreba suštinske regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa“, kao i „prevazilaženja nasleđa prošlosti, jačanja poverenja i tolerancije u regionu i izbegavanja akcija i izjava koje su uperene protiv tog cilja“.

Zvaničnici su naglasili i značaj Zelene agende za Zapadni Balkan i izrazili nadu da će Srbija razviti „ambiciozan nacionalni energetski i klimatski plan“, navodeći da je EU spremna da u tome pomogne.

Na sastanku je pozdravljeno i jedinstveno regionalno tržište koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli na samitu u Sofiji u novembru 2020. godine i ukazano da će potpuno inkluzivna regionalna saradnja u skladu sa akcionim planom za to tržište, biti presudna za korišćenje svih potencijala regiona i investicionog plana EU za Zapadni Balkan.