Foto: EPA-EFE/BELTA“Svaka spremnost na dijalog i razgovor dve strane u ratu ohrabruje, ali se bojim da je još uvek rano pričati čak i o mogućnostima potencijalog sporazume između Rusije i Ukrajine. Ukrajna zahteva da se ruske trupe povuku sa njene teritorije, uključujući i Krim, što je za Rusiju u ovom trenutku neprihvatljivo. Naročito kada je u pitanju Krim sa koga se Rusi neće povući, bez obzira koliku cenu u međuvramenu platili”, kaže za Danas Vlade Radulović, vojno politički avalitičar, komentarišući početak pregovora Rusije i Ukrajine.
Na pitanje šta bi mogao biti krajnji cilj Rusije, zauzimanje cele Ukrajine ili njena podela, Radulović kaže da je krajnji cilj poznat samo Moskvi, ali da se za sada može reći da je za Rusiju prioritet političko obezglavljivanje Ukrajine i postavljanje na vlast marionetske vlade i predsednika koji bi bio postavljen direktno po nalogu Kremlja.
„Okupacija u ovom trenutku ne deluje kao naročito realna opcijam, jer je Ukrajina izuzetno velika zemlja u kojoj živi više od 40 miliona ljudi. Takvu zemlju ne možete da okupirate i kontrolišete sa 150.000, 200.000 vojnika. I pri tom najmanje dve trećine stanovništva vas doživljava kao okupatora, na koga je spremno i da puca. Zbog toga možda mnogima realnije da deluje podela države na zapadnu „antirusku“ i istočnu, koja bi opet bila ništa drugo do satelit Moskve, pod njenom totalnom kontrolom“ smatra sagovonik Danasa.
Za Radulovića pretnje nukeranim oružjem za sada predstavljaju samo mehanizam pritiska i poruka rešenosti Putina da ne odstupi tako lako od svojih planova.
“Međutim, činjenica je da nakon Kubanske krize nikada ranije nismo bili bliže direktnom terminuklearnom sukobu. Ipak, sve dok hipotetički ne dođe do totalnog rata Rusije sa NATO, stava sam da će „nuklearni“ argument da se koristi samo kao alat za zastrašivanje”, ocenjuje Radulović, koji ne veruje ni u hitan prijem Ukrajine u Evropsku uniju.
Za njega je zahtev Ukrajine, Evropskoj unji više diplomatska poruka i svojevrsna „pretnja“ Moskvi, ali bez nekog naročito velikog utemeljenja u realnosti.
„Pitanje je da li među članicama u ovom trenutku postoji konsenzus za takav scenario jer podrška, pomoć i poruke su jedno, dok je članstvo ipak mnogo kompleksniji potez o kome bi bilo realno pričati tek kada se sve ovo završi. Naravno, nikada sa sigurnošću ne možete nešto odbaciti, ali mi lično ovo trenutno deluje kao pitanje „na dugom štapu“. Sankcije, humanitarna, finansijska i pomoć u naoružanju i vojnoj opremi će se nastaviti i dobijaće na intenzitetu kako se situacija bude usložnjavala“, objašnjava sagovornik Danasa .
Na pitanje koliko ukrajinska kriza i nespremnost Srbije da se odredi prema toj krizi može da destabilizuje našu zemlju, Radulović odgovara da situacija na istoku Evrope može da destabilizuje ne samo Srbiju, već i čitav Zapadni Balkan.
„U takvom scenariju, kosovsko pitanje samo je jedan deo slagalice, iako bi za mene lično veći fokus trebao biti na BiH. Tamo situacija preko noći može da postane vrlo problematična. Što se tiče članstva Prištine u NATO, to je njihova stara namera, ali sve dok nema konsenzusa po pitanju kosovske nezavisnosti, nema ni članstva u NATO“, zaključuje u razgovoru za Danas Vlade Radulović, vojno politički analitičar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
