Vladeta Janković: Neuspeh desnice da se konstituiše u jednu kolonu očevidan razlog neuspeha

Podsećajući da je Ustavni sud poslednja instanca koja može da poništi izborne neregularnosti, on je u serijalu Kvaka 23 ukazao da nije optimista u pogledu ishoda.

Ne verujem da će tamo nešto da se desi, ali se mora probati, pa neka taj sud preuzme odgovornost, naglasio je Janković u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Nije, međutim, isključeno da se izbori u Beogradu ponove, predvideo je on i objasnio da to dosta zavisi od Aleksandra Vučića i njegove procene, ali i od stranog pritiska koji nije završen.

Kako je primetio, sada se u Evropi se otvoreno govori, što pišu i ugledne novine, da je na izborima u Srbiji bilo nedopustivo mnogo neregularnosti.

S druge strane, Janković smatra da je krajnje vreme da opozicija shvati da više ne sme ići na izbore bez jedne nacionalne frekvencije i da ne sme ići sa više od dve, najviše tri kolone.

Prema njegovom viđenju, neuspeh desnice da se konstituiše u jednu kolonu, kako u Beogradu, tako i u Republici, očevidan je razlog neuspeha.

To što se oni nisu saglasili i što je toliko njih ostalo ispod cenzusa, time su Vučiću u krilo bacili najmanje pet odsto glasova, ukazao je Janković.

Upitan da li bi opozicija trebalo da prihvati mandate, on je odgovorio da je silom okolnosti prinuđena da ih prihvati i da u Skupštini uradi ono što može da se uradi.

U prethodnom sazivu se videlo se da postoji jedna grupa ljudi koji se ne boje da kažu ono što misle i da kritikuju režim, a to je Srbija ipak videla, podsetio je Janković.

Bez televizijske slike koju će videti svako u Srbiji, u najdaljem kutku Srbije, nema šanse da se režim dovede u pitanje i da se uvede demokratija, naglasio je on i ocenio da bi opozicija ubuduće trebalo više da radi na lokalnom nivou.

Ali bez obzira na sve, dok se ne izborimo za jednu frekvenciju koju će videti cela Srbija nema nade da se promeni režim, ponovio je Janković.

Kako je obrazložio, ne morate nikom uzimati ništa, ne morate zatvarati Pink i Hepi, samo dajte tu jednu frekvenciju, oslobodite je da ljudi mogu da kažu ono što misle i što osećaju, pa onda neka narod odluči.

On misli i da je RTS bio i jeste, a boji se da će još neko vreme ostati instrument režima i smatra da ni u tom medijskom sistemu ništa neće biti drugačije dok ne dođe do „radikalnih personalnih promena i promene uređivačke politike koja bi bila fer“.

Upitan zašto bi vlast preduzela takve poteze u medijskoj sferi ako bi oni ugrozili i oslabili njenu poziciju, Janković je uzvratio da „SNS, Vučić i ta klika oko njega imaju mnogo da izgube, jer su se kockali u politički život, a neki od njih i u ličnu slobodu“.

Osvrćuči se na mgućnost vaninstitucionalnog raspleta političke krize u Srbiji, on je naglasio da ne veruje u nasilje kao izraz nezadovoljstva i ukazao da su nedavne incidente ispred Skupštine Beograda režirali „Udba i nosioci režima“.

Veoma smo daleko od nekog revolucionarnog pokreta koji bi imao nasilan karakter, uveren je Janković, koji napominje da kod ljudi postoji instiktivni strah od nasilja, koje uvek ima dve oštrice.

Dakle, od nasilja ne treba strepeti, to je moje najbolje uverenje, rekao je Janković, ali je istakao da se protesti moraju nastaviti i procenio da teme kao što su Rio Tinto i razvoj situacije na Kosovu mogu izazvati revolt.

Upitan o pozivima iz evropskih krugova da se o izbornim neregularnostim u Srbiji povede međunarodna istraga, on je rekao da je to vrlo teško izvesti, pre svega zbog zakonskih teškoća, ali i mogućnosti da članovi neke eventulne istražne komisije budu obmanuti.

Janković ne veruje da će doći do takve istrage, ali podseća da pritisak ne zavisi samo od nezavisne istrage, već da je on druge vrste i počiva na tome kako se na Zapadu percipiraju Vučić i njegov režim i kako su doživljeni i predstavljeni u tamošnjim biračkim telima.

Kako je protumčio, Vučić je do sada bio faktor upotrebljivosti i rešivosti kosovskog pitanja, sa mogućnošću plasmana međunarodnog kapitala na način koji Zapadu odgovara.

„Sada se, međutim, vidi da je to prosto jedan prevarant“, ocenio je Janković i predočio da više nema šale kada o tome pišu Njujork tajms, Vašington post, Gardijan ili Noje cirher cajtung.

Prema njegovom mišljenju, to se reflektuje i na političare na Zapadu, što će imati konsekvence kada je reč o odnosu prema Srbiji.

Upitan da li to znači da se bliži kraju politika stabilokratije Zapada prema vlastima u Srbiji, Janković je rekao da je to neminovno, prosto zato što „lonac ide na vodu dok se ne razbije“.

Podsećajući da se ove godine održavaju izbori za Evropski parlament, on je naglasio da birači i tamo čitaju novine, slušaju radio, gledaju televiziju i vide da se u Srbiji dešava nešto što ne sme da se desi nigde u civilizovanom svetu.

Kada se to objavi negde na Zapadu, ljudi se prosto zaprepaste i onda dovode u pitanje autoritet svojih političara koji podržavaju takav režim u Srbiji, stabilnosti radi, precizirao je Janković.

Na opasku da se ove godine održavaju i predsednički izbori u SAD i da bi vlast u Srbiji mogla da pokuša da kupi dodatno vreme, iščekujići eventualnu pobedu Donalda Trampa, kojeg vidi kao povoljnije rešenje za nju, on je rekao da bi to bila zabluda.

„To da je Tramp naš čovek, Trampe Srbine i slične gluposti, to je koješta. Ko god nešto zna o američkoj unutrašnjoj politici, zna vrlo dobro da smo mi na dalekoj periferiji. Drugim rečima, mi smo moneta za sitno potkusurivanje u odnosu republikanaca i demokrata u SAD“, smatra Janković..

On misli da su podjednako površna i naivna rasuđivanja i da je „Putin naš čovek“, jer on gleda svoja posla i ima ozbiljne probleme, zaglavljen u ratu već dve godine.

Rusija i Kina će u Savetu bezbednosti zaustaviti članstvo Kosova u Ujedinjenim ncijama (UN), smatra Janković, ali će nas „Putin i brati Si pustiti niz vodu“ ako vide da i dalje dozirano popuštmo, korak po korak i kap po kap.

Upitan o evropskoj perspektivi Srbije, on je odgovorio da je dugo verovao i podržavao evrointegracije, ali da je od sredine prve decenije ovog veka postao evroskepitik kada nas je Evropska unija (EU) „izigrala“ na pitanjima referenduma u Crnoj Gori i odnosa prema Kosovu.

Tada sam video da Evropa zapravo na nas ne misli ozbiljno i zato imam veliku rezervu. Članstvo u EU za nas u ovom trenutku ne bi značilo ništa posebno i možda bismo došli u još inferiorniji položaj kao faktor čak ne ni trećeg, nego četvrtog reda, tvrdi Janković.

Na pitanje u kakvom će stanju neka buduća vlast zateći stanje u zemlji, on je odgovorio da je to veoma teško reći zato što „mi ne znamo u kakvom smo položaju“, jer ova vlast već punih 12 godina sve ključne ugovore proglašava državnom tajnom.

Jedno je šta Vučić priča i sve slika u svetlim bojama da svetlije ne mogu biti, rekao je Janković, „ali smo mi dužni i ružni, a ne znamo ni koliko, ni pod kojim uslovima“.

„A ta priča da su oni došli na očajnu situaciju je prosto besmislena, jer su tu očajnu situaciju do kraja devedesetih godina napravili oni, taj Dačić, taj Vučić i Šešelj, oni su sedeli u toj vladi“, podsetio je Janković.

Kako je ocenio, „daleko je od toga da su oni nasledili tako očajno stanje kao što smo mi, da kažem petooktobarski režim, uz sve dobro i loše što se o njemu može reći, preuzeli posle oktobra 2000. godine“.

Upitan da li je sama promena vlasti dovoljna da bi situacija u Srbiji bila bolja, Janković je odgovorio da je to prvi uslov, jer ovo „valjanje niz breg“ negde mora stati.

Prema njegovom shvatanju, nije reč samo o ekonomiji, niti samo o našem ugledu, reč je u krajnjoj liniji o opstanku.

Dakle, prvo se mora stati, pa onda polako i korak po korak krenuti napred, verovatno uz skupu cenu i strašne napore, zaključio je Janković.