Vladeta Janković: Od demokratije smo udaljeniji nego u Miloševićevo vreme

Da li ste uspeli da shvatite zbog čega su ljudi toliko i zatvoreni u svojim mikro svetovima ?

Ljudi rasuđuju otprilike ovako: kad smo preživeli devedesete, sankcije, oskudice, inflaciju, bombardovanje i povrh svega koronu, sad ne smemo talasati kako nas ne bi zadesilo nešto još gore. Međutim, na osnovu neposrednih iskustava iz proteklih nedelja stekao sam uverenje da se sve više građana oslobađa te inercije, uviđajući da je nastavak Vučićeve vladavine gori od svega drugog što bi im se moglo dogoditi.

Da li ste tokom kamanje uspeli da načinite bar neki prodor do građana?

Učinili smo najviše što se moglo, uprkos vapijućoj neravnopravnosti u medijima, besramnoj naprednjačkoj propagandi i nemilosrdnom ometanju na svakom koraku kampanje. U nemogućnosti da se preko medija sa nacionalnom frekvencijom obratimo biračima, morali smo da se preusmerimo na direktne kontakte, preko tribina, skupova i razgovora oko štandova i, naravno, da koristimo svaku priliku da govorimo na slobodnim TV stanicama i dajemo intervjue za ono malo nezavisnih listova, kakav je, na sreću, vaš.

Uprkos tome što su se vlast i evroparlamentarci hvalili da je načinjen ozbiljan pomak ka poboljšanju izbornih uslova, čini se da jedan čovek i dalje dominira kampanjom i svim medijima?

Nalazi evroparlamentaraca su površni i daleko od istine. S jedne strane, to je posledica opredeljenja Brisela da Vučića ne pusti niz vodu pre no što prizna Kosovo, a s druge, ubeđen sam, plod ravnodušnosti, birokratske nadmenosti i obične lenjosti. Što se demokratije tiče, ne samo da napretka nema već smo od nje udaljeniji nego i u Miloševićevo vreme.

Kako objašnjavate tu potrebu Aleksandra Vučića da neprekidno bude pred kamerama i onda kada je sam rekao da se neće pojavljivati u funkcionerskoj kampanji od 20. marta?

Vučićeva potreba da se toliko pojavljuje na televiziji, da ne zatvara usta i da neistomišljenicima ne pruži ni najmanju priliku da mu se suprotstave samo delom je proizvod racionalnog medijskog rasuđivanja, a mnogo većim izraz opsesivne potrebe za isticanjem, hipertrofiranog egoizma, a u poslednje vreme, rekao bih, i straha od pada sa vlasti. Vučićevi repetitivni monolozi postaju karikaturalni i neizbežno je da nastupi prezasićenost čak i kod iskrenih pristalica režima. Pošteno govoreći, mene čudi što se to još uvek nije dogodilo, ma da proces primetno počinje.

Koliko je ukrajinska kriza pomogla Vučiću i SNS da dominiraju u izbornoj kampanji, jer su igrom slučaja i nametnute teme od životne važnosti za sve ljude ?

Nema nikakve sumnje da rat u Ukrajini ide na ruku Vučiću utoliko što je pažnja biračkog tela preusmerena sa neuralgičnih tačaka naprednjačkog režima, poput afera, pravosudnih skandala, a pre svega Rio Tinta, koji je podigao na noge čak i onaj deo javnosti koji je inače spreman da trpi naprednjake. Ekologiju sad više niko ni ne pominje, a u ljudima je istovremeno proradio instinkt samoodržanja u vidu brige za neposrednu sutrašnjicu, a tada se izbegava bilo kakva promena. Najbolji dokaz da su to naprednjaci shvatili je hitna promena njihovog slogana od „Zajedno možemo sve“ na „Mir, stabilnost, Vučić“. Drugim rečima, sve samo ne promene. Na sličnu kartu je, uostalom, igrao Milošević na prvim višestranačkim izborima, kada je slogan SPS-a bio „Sa nama nema neizvesnosti“.

Koliki je korak ove vlasti od NE sankcije Rusiji, do njihovog uvođenja i može li Srbija da izbegne neke sankcije zbog odnosa prema ukrajinskoj krizi ?

Zaista nisam u stanju da predvidim koje ćemo tačno posledice pretrpeti, ali je jasno da neke moramo. Odgovor ćemo znati tek posle izbora. Moj je utisak da i Zapad i Rusija čekaju naš unutrašnji rasplet pre no što sekira padne, ali nema nikakve sumnje da će bilo s jedne bilo s druge strane pasti.

Kao jedna od poslednjih dramatičnih tema u finišu kampanje došla je i odluka Kurtija da ne bude glasanja na Kosovu i Metohiji. Vas su mediji bliski režimu u tom kontekstu nazvali fanom premijera Kurtija, zbog tvrdnje da mu se doslednost ne može osporiti?

Mali naprednjački Gebelsi izokrenuće sve što čovek kaže. Ja jesam jednom rekao da je Kurti dosledan, ali je nastavak rečenice glasio „u svom opredeljenju da se Kosovo ujedini sa Albanijom“. Za njih, zajapurene od mržnje i znojave od straha, ja sam „Kurtijev fan“ kao što je Zdravko Ponoš „NATO general“, a Marinika Tepić „Rumunka i izdajnica“.

Tvrdite da ovakvi režimi ne uspevaju da se zaustave. Pa kako ih zaustaviti, ako sami to ne mogu ?

Istorija svedoči da se to, u težem slučaju, rešava revolucijom. Ovde je, međutim, pre na delu sklonost „nezaustavljivih“ režima da se iznutra rastaču, da izjedu sami sebe, tako što unutrašnja trvenja i otimanje oko plena koga je sve manje čine da članovi i rukovodstvo stranke ne budu u stanju da vide kuda srljaju. Tada ljudi iz vođine okoline jedan po jedan na razne načine počinju da iščezavaju, kosturi počinju da ispadaju iz ormana, sve do dvorskih zavera i konačnog rasula, posle kojeg se silnici najpre zavuku u mišije rupe, odakle će kasnije početi da se oprezno pomaljaju, da potkazuju, peru biografije i dodvoravaju se novoj vlasti. Uz određene razlike, mi smo sve to već gledali posle oktobra 2000. Ostaje nam slaba nada da će ovaj naš režim ipak biti kadar da se zaustavi za toliko da, ako izgubi izbore, takav ishod prizna.

Tokom ove kamanje nije došlo ni do jednog ozbiljnog predizbornog duela, Vučić je odbio Ponošev poziv, a Šapić je izbegao vas u duelu?

U tome nema ničeg novog, jer već deset punih godina nije bilo nijednog političkog televizijskog duela. Biračko telo jednostavno ne zna da postoji drugačija stvarnost od one koju im vođa slika, a njegova svita to platno neumorno kopira. Razume se da je to za opoziciju veliki hendikep, jer bi upravo neposredna suočavanja, sa mogućnošću da se vlastodršcima u lice postave pitanja od kojih zaziru, ako se vide na nacionalnim frekvencijama, mogla biti presudna za ishod. Ali su Vučić, pa za njim i svi njegovi prirepci, dobro savetovani da se s tim ne šale, jer bi, nenaviknuti da budu prekidani u svojim nesuvislim tiradama, u tim duelima prolazili vrlo loše. Upadljivo je kako Vučić nije mogao da bekstvo od suočenja sa Ponošem objasni ubedljivije nego bednim izgovorom da će duela biti u drugom krugu. Što se mene tiče, bio bih vrlo rado učestvovao u razmeni mišljenja sa Šapićem, ali sam, neznano zašto, ostao uskraćen za to zadovoljstvo.

Kada ste krenuli u ovu izbornu trku da li ste očekivali  da će se na vas sručiti ovoliko uvreda i kvalifikacija i da će najglasniji biti vaš bivši kolega Nebojša Bakarec?

Razume se da sam očekivao, znajući u kakvu se igru upuštam i kakve ću vitezove imati protiv sebe. Šta su „uvrede i kvalifikacije“ koje se na mene sručuju u poređenju sa uvredama koje svakodnevno doživljavaju demokratska javnost i, na kraju krajeva, zdrav razum? Potpuno sam ravnodušan prema gadostima koje se izgovaraju i pišu protiv mene i svih nas iz opozicije. Inače, osoba koju pominjete jednostavno nije vredna pažnje.

Koji su ključni problemi u Beogradu i kako mislite da ih rešite?

Najteži su problemi zagađenje vazduha, vode i tla, saobraćajne gužve i divlja gradnja i njihovo rešavanje mora biti prioritet buduće vlasti. Hitno je, recimo, sprečiti ugrožavanje vodoizvorišta na Makišu i Savskom nasipu, konačno raščistiti sa problemom spalionice u Vinči, izgraditi kanalizacionu mrežu u ugroženim delovima grada i likvidirati divlje deponije – sve što neposredno ugrožava zdravlje građana. Saobraćajni problemi se za prvo vreme mogu ublažiti, a pošto se regulišu tokovi novca i obezbede pošteni krediti, rešavati sistemski, pored ostalog probijanjem tunela između savske i dunavske padine. Divlja gradnja je tokom poslednje decenije buknula i unakazila lice grada, a na put joj se može stati stručnom, nepotkupljivom i čvrstom politikom, koja bi morala imati oslonac u sredstvima prinude.

Kažete da Beograd ne sme da ostane kriminalizovana prestonica, kako cete to sprečiti ?

Da bi se to postiglo neophodno je preseći nelegalne puteve novca i sprečiti manipulacije građevinskim zemljištem, koje su uzele neshvatljive razmere. Sve je to povezano sa korupcijom na najvišem nivou, problematičnim investitorima, tajnim ugovorima i budžetskim zloupotrebama. Problem seže daleko van granica gradskog atara, ali bi Beograd, ako već ne može da ga iskoreni, mogao mnogo da učini kako bi se taj vid kriminala bar sveo u podnošljive granice. Za to je neohodno davanje punih ovlašćenja stručnim, nepotkupljivim i hrabrim ekipama, kao i ustanovljenje efikasne antikorupcijske komisije na nivou grada. Kako je naš princip da se građanima govori istina, ne smemo ih zavaravati obećanjima da će Beograd preko noći biti dekriminalizovan, jer to ne polazi za rukom ni finansijski neuporedivo jačim centrima, koji raspolažu moćnom policijskom silom i mogu da se oslone na nezavisno pravosuđe.

Kako ćete sprečiti izmeštanje autobuske stanice na Novi Beograd?

To i nije bila naša namera. Bitno je da ona bude pristupačna i dobro povezana sa svim delovima grada, s tim što bi za prestonicu kakva je Beograd bilo dobro da ima i dve autobuske stanice
Kako planirate da vratite Železničku stanicu na staro mesto, ako je tu sada novi grad Beograd na vodi?
Ostao bi gde jeste, ali bi bilo zaustavljeno njegovo dalje širenje duž savske obale do Sajmišta i na prostor nekadašnje industrije piva. Stručnjaci kažu da je povratak stanice na staro mesto tehnički izvodljiv, a razume se da bi i čitava unutrašnjost stare zgrade bila revitalizovana i osavremenjena. Moguće je da bi povratak stanice donekle poremetio privilegovani status Beograda na vodi, ali bi puls grada ponovo počeo da kuca tamo gde mu je oduvek bilo mesto.

Da li se slažete sa trasom metroa čija izgradnja će nekada početi?

Trasa bi morala da se vrati prvobitnoj koncepciji, koja nije podrazumevala uključenje zone Makiša. Trasa za koju se opredelila sadašnja vlast je, da se ne zavaravamo, plod kombinatorike sa građevinskim zemljištem, što veoma liči na ono što su u prošlom veku izvodili radikali kada se postavljala prva železnička pruga između Beograda i Niša. Prosto rečeno, interesi građana se sadašnjim planom podređuju interesima špekulanata i problematičnog kapitala. To je razlog što, sledeći prvobitne planove, želimo da metro povezuje istočna predgrađa sa aerodromom, preko ključnih punktova, poput Kliničkog centra, železničke sgtanice, Terazija i Novog Beograda. Pre dolaska naprednjaka bili su već postignuti mnogo povoljniji ugovori sa izvođačima, tako da treba preispitati sada važeće i, naravno, što je pre moguće početi sa ozbiljnim radovima. I uopšte – krajnje je vreme da se, umesto lažnog sjaja i glamuroznih projekata, umesto ispunjavanja hirova i ostvarivanja nečijih privatnih snova, pažnja posveti dobrobiti građana. Kada trošimo zajednički novac, preče je ulagati u metro pa time rasteretiti saobraćaj i olakšati kretanje građanima, nego podizati šoping molove, izmeštati mostove na livade ili graditi nacionalni stadion.

Šta kažu istraživanja i kakve vam šanse daju ?

Prema našim podacima od prošle nedelje, skoro su potpuno izjednačene režimske i opozicione snage, s tim što su prve u blagom ali stalnom opadanju, a druge konstatno rastu. U okolnostima kakve su trenutno, ne može se dovoljno naglasiti značaj kontrole izbornog procesa, dok će bez ikakve sumnje najviše zavisiti od izlaznosti. Inače, za ovu vrstu procena verovatno su pouzdanije kladionice, čije kvote ne zavise od ideologije i ličnih afiniteta, a zasnivaju se na hladnoj računici.

Ko bi mogli biti vaši koalicioni partneri u Beogradu?

O tome će se odlučivati u svoje vreme, pošto se prašina slegne i svi računi svedu. Lično ne bih bio spreman da sarađujem sa nekima od učesnika na izborima, s tim što na svu sreću malo ko od njih ima izgleda da pređe cenzus.