Vladeta Janković poručio naprednjacima: Budimo ljudi, a ne sledbenici

Janković se najpre osvrnuo na način kako je zakazana sednica Skupštine, rekavši da je reč o neregularnom potezu i teroru većina nad manjinom. Potom se obratio predsedniku Skupštine, Vladimiru Orliću.

„Vaše objašnjenje da su opozicione inicijative odbačene zbog kašnjenja nije ništa više od cinizma, omalovažavanja i još jedna uvreda koju nam nanosite. Vi od početka svog mandata svesno i uporno zlopupotrebljava naše strpljenje. Na vašem mestu, ja bih se javno izvinio, ne samo opozicionim poslanicima, već i građanima koje oni ovde predstavljaju“, rekao je on.

Govoreći o odluci da se potpiše ugovor koji podrazumeva rušenje mosta na Savi, Janković je rekao da je zaduživanje svih nas za 80 miliona evra, radi jednog nepotrebnog poduhvata, neodgovorno i moralno nedopustivo.

„Insistiram da nadležni ministar jasno, pred javnošću, potvrdi da ne postoje poverljivi aneksi ovog dokumenta. Ostaje utisak da predsednik Republike, od njega, a ne od nas izabrana Vlada, pa i vladajuća stranka uopšte u poslednje vreme gube kompas i da na svakom polju, sa do sad neviđenom bezobzirnošću, krše sva pravila civilizovanog političkog ponašanja. Ono što je mnogo gore – nanose i nenadoknadivu štetu nacionalnom interesu. Sve ono što je do aprilskih izbora bilo odlagano i zataškavano sada se izazivački sprovodi u delo. Od podmuklog vraćanja Rio Tinta u Jadar, preko mosta u Novom Sadu pa sve do legalizacije Šapićevog dvora. Za sve i svakoga postoji mera, koja se bez velike štete ne može prekoračiti. Ja sam proveo vek baveći se rečima i ako nešto znam, znam šta koja znači i koliko je koja teška. To mi daje pravo da mirne duše izgovorim da je sama ideja izmeštanja Starog savskog mosta, ni manje, ni više, neljudska, a da je zaduživanje već zadužene i siromašne države, kako bi se ta ideja ostvarila, u svojoj osnovi, ni više, ni manje, nego kriminalna“, rekao je on.

Janković je rekao da se morala proveriti volja građana pre ovog poduhvata, koji je opisao kao „politički, ekonomski i psihološki osetljiv“.

„E, ako bi se tu pokazalo da je građanima ovog grada udobnost žitelja Beograda na vodi i prihod mutnih likova, iza kulisa, preči od duha grada i od njegove slavne prošlosti, tek onda bi naprednjaci mogli da ostvare svoju nameru i neka im bude na čast. Pokušavam da vam ukažem pripadnici parlamentarne većine da ste postali previše osioni i da ste ovog puta, kad je o uklanjanju mosta reč, zagrizli više nego što možete da progutate. Bez patetike, mirno i ozbiljno vam kažem da ovim prelazite onu crtu koja se ne prelazi. Životno iskustvo nas uči da posledice toga ne mogu izostati i da bi se, ako ovaj zakon prođe, čaša strpljenja mogla prepuniti. Zato se obraćam apelom svima u sali da se, u ime zdravog razuma i u ime građanske svesti, makar samo za ovu priliku, oslobodimo stega stranačke lojalnosti i discipline. Da parafraziram patrijarha Pavla – sad je trenutak da budemo ljudi, a ne slepi i gluvi sledbenici. Posledice rušenja mosta biće višestruke i dalekosežne, a ja znam toliko da sam pokušaj da radovi počnu mogao biti povod da slobodomisleći građani izađu na ulice i ustanu u odbranu, ne samo lica i duha svog grada, već i sopstvenog dostojanstva. Donosioci odluka, kakva je rušenje mosta, jednostavno su u svojoj nadmenosti preduboko zagazili i negde im se mora reći – dosta. Pitanje opstanka Starog savskog mosta nije pitanje za stranke, pokrete i udruženja. To je, gospođe i gospodo, je lično pitanje i predstavlja ispit ispravnosti i hrabrosti svakoga od nas pojedinačno. Zato se ne ustežem da kažem, u svoje ime, ako Beograđani ustanu u odbranu svog mosta, biću sa njima. Tamo kod Savamale“, zaključio Janković.