Vladi Srbije odsviran kraj na godišnjicu od formiranja

Nerežemski mediji obeležili su tu godišnjicu pretežno konstatovanjem da su zbog dominacije u javnom životu Aleksandra Vučića, mnogi ministri ostali u potpunoj senci, odnosno da je većina kako građanki i građana Srbije, tako i stručne javnosti tražila odgovornost za posledice koje su proizveli svojim radom isključivo u odlukama koje je donosio isključivo predsednik države.

Režimski mediji, kao i sama premijerka i ministarke i ministri, godišnjicu uopšte nisu ni zabeležeili niti obeležili.

– Najpre, ova Vlada je imala kraći vek od onog koji je projektovao njen neovlašćeni tvorac – predsednik Republike. Brzi kraj nije rezultat zahteva opozicije da se raspišu izbori i „velikodušnog“ izlaženja tome u susret, kako tvrde neki predstavnici vlasti – kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava.

Bitne tačke neuspeha Vlade

Komentarišući rezultate rada Vlade, sagovornica Danasa kaže da su bitne tačke očiglednog neuspeha Vlade – prekomerna inflacija, neuverljiva tvrdnja da je „sistem“ izdržao posledice teške tragedije iz maja ove godine, pobuna javnih tužiteljki protiv selektivne politike krivičnog progona, obelodanjivanje koruptivnih mehanizama, naročito povezanosti organizovanog kriminala sa državnim funkcionerima i službenicima, opadanje ranijeg međunarodnog poverenja u pregovaračku veštinu Srbije o Severu Kosova i potpuno nepromišljena i štetna akcija u Banjskoj.

Sve to zajedno, ističe dalje, dovelo je do udaljavanja od EU, iako je „približavanje“ bilo jedan od proklamovanih ciljeva Vlade.

– Delatnost predsednice Vlade i većine ministara držala se proverenih metoda: za sve se pita mentor – predsednik Republike, o svemu odlučuje on, najpamentiji je, najhrabriji…To je dovelo do pitanja – ko je onda odgovoran za promašaje i gubitak poverenja. Pošto je predsednik Republike ovde za sada iznad svake odgovornosti, a popularnost SNS i Vlade rapidno propadaju, toj Vladi se mora odsvirati kraj, SNS mora dobiti novog predsednika, da bi se sprečilo već načeto dalje opadanje popularnosti Aleksandra Vučića – kaže Vesna Rakić Vodinelić.

Dakle, napominje, Vlada je radila što i prethodna, bez prilagođavanja novim okolnostima, tupo tvrdoglavo, skupštinska većina joj je u tome pomagala agresivnije nego u ranijem sastavu, jer u ovom sede opozicioni poslanici koji i u krajnje ograničenom vremenu znaju šta treba da kažu.

Izborni predah

– Ukratko, vlast je u opadanju, toga je svesna, a jedini brzopotezan način koji joj, veruje, omogućava predah – jesu izbori. Republički kojima se menja sastav Skupštine i Vlade i delimični lokalni, s nadom vlasti da se ništa neće promeniti, tako da lokalnih izbora nema u Novom Sadu u Nišu, koje vlast smatra posebno trusnim područjima. Predsednički izbori ostaju jedini koji u ovoj zemlji nikad nisu bili vanredni od kada je SNS uzela vlast – smatra Danasova sagovornica.

Pisac i aktivista Novi Nebojša Milenković, kaže za Danas da nije siguran da je termin „uspeh“ najadekvatniji, ali najveće dostignuće odlazeće Vlade je to što je uspela da nas ubedi kako nam bilo kakva vlada, zapravo, nije ni potrebna.

– Njeni takozvani ministri, čak i kad pomisle da se pohvale ponekim uspehom, kao Goran Vesić pre neki dan, momentalno reteriraju počinjući da nas ubeđuju kako sve zasluge za ono što je u zemlji, navodno ili zbilja urađeno, pripadaju „najvećem sinu našeg naroda“ – počev od asfaltiranja mesnog puta u Čipuljićima preko kanalizacije u Grockoj sve do cene pilećih nogica na pijaci u Senti – kaže Novi Nebojša Milenković.

Mogli smo i bez Vlade

Kako dodaje, u takvim okolnostima Vlada, zapravo, postaje simptoi koji svojim navodnim postojanjem ozvaničava smrt društva.

– Pamtićemo je i po grotesknom nesnalaženju i ponižavanju žrtava stravičnih zločina u Duboni, Malom Orašju i školi „Ribnikar“. Naposletku, i po ministrima koji u zemlji ekonomskog tigra promovišu džank fud u vidu jeftinog parizera. Sve u svemu – bila je to parizer vlada koju ćemo brže zaboraviti no što je trajala rasprava o više od 50 važnih zakona usvojenih navrat-nanos tokom poslednjeg skupštinskog zasedanja. Kad ne bi bili u pitanju naši životi gorotesknost postojanja tog „tela“, pri tom bez glave i repa, možda bi nam mogla biti čak i zabavna… – ističe naš sagovornik.

Njena „premijerka“, napominje, pored toga što je trajno kompromitovala jedan cvet, postala je i sinonim za odricanje od mišljenja – ne drugačijeg mišljenja već doslovno za ukidanje mišljenja kao takvog.