Vladika Grigorije o dijalogu Vučića i Kurtija: Ćutim dok svi episkopi zajedno ne budu o tome razgovarali 1Foto: Screenshot/YouTube/Nova S

Vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nemačke govorio je o dijalogu i pregovorima Beograda i Prištine i poručio da je duboko zabrinut, ali da kao hrišćanin nije očajan.

Grigorije je govorio i o vladici raško-prizrenskom Teodosiju, o tome šta bi radio da je bio u njegovim „cipelama“ ili cipelama vladike Artemija, kao i gde je rešenje za spor Srba i Albanaca.

On je svoje stavove o Kosovu izneo kroz isečke intervjua, objavljene na njegovom Instagram profilu, a koji je, kako navodi, dao portalu Kossev.

„Naravno da samo mogu da prenesem svoj lični stav, ali ja sam episkop u crkvi i, prema tome, moj lični stav nosi određenu odgovornost. U ovom trenutku, koliko sam čitao, slušao i raspitivao se o tom soprazumu, mogao bih govoriti ipak samo na intuitivnom planu“, napisao je Grigorije na svom Instagram profilu.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Владика Григорије (@vladika.grigorije)

Dodao je da mu funkcija koju obavlja u Crkvi nalaže da bude iznad intuicije, da ćuti dok saborno svi episkopi zajedno ne budu o tome razgovarali.

„A, nadam se da ćemo razgovarati. I volio bih da to bude što prije. Zbog velikog poštovanja prema Vama i Vašoj borbi za istinu na Kosovu i Metohiji, mogu Vam reći kako se intuitivno osećam: jednostavno imam duboku zabrinutost, ali kao hrišćanin nisam očajan. I volio bih da zabrinutost i istovremeno svoju nadu mogu deliti sa Srbima, koji danas žive na Kosovu i Metohiji“, istakao je vladika i dodao:

„Veoma bih voleo i da imam priliku da razgovaram sa Albancima, običnim ljudima, kao i s njihovim verskim liderima, jer duboko verujem da je za svakog normalnog čoveka miran i dostojanstven suživot na prvom mestu, da je on iznad svakog sukoba, netrpeljivosti i mržnje“, naveo je Grigorije na svom zvaničnom Instagram profilu.

Grigorije je naveo da misli bi bio u istim cipelama kao vladike Artemije i Teodosije, razapet između toga da budem crkveni pastir ili svetovni vođa.

„A to znači da bih morao stalno da biram između toga da brinem o laosu, tj. vernom narodu koji dolazi na službe i moli se Bogu, ili pak o etnosu, tj. o etničkoj grupi kojoj pripadam. Zašto je takva pozicija izuzetno teška (a bila bi teška i svakom drugom na njihovom mestu)? Kada neko kao episkop predvodi crkveni laos, on zna šta su njegove ingerencije i prava, to jest moli se, služi službu, propovijeda mu itd. Ali kada bi se taj neko ujedno našao i na čelu etnosa, onda bi – zapravo – prekoračio ingerencije koje su mu rukopoloženjem date i moglo bi se desiti da, recimo, povede rat, što je nedopustivo“, podvukao je Grigorije i dodao:

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Владика Григорије (@vladika.grigorije)

„Imam utisak da se vladika Teodosije, poučen tim gorkim iskustvima, više opredeljuje da bude isključivo crkveni „knez“, da bude onaj koji se brine za klir i verni narod koji je preostao na Kosovu. Iskreno, mislim da su obojica kao episkopi dali svoj maksimum i da možemo biti zahvalni za sve što su uradili, a uradili su mnogo toga dobroga. I svakako da se ne usuđujem ni pomisliti da bih ja uradio nešto bolje na njihovom mestu. Poznajući sebe, nisam siguran kako bih se lično opredelio u takvoj situaciji. S današnjom pameću i iskustvom, učio bih verne ljude na Kosovu da se ne uzdaju ni u koga drugog osim u Boga i u svoje ruke. Da se međusobno slažu što je najbolje moguće i da se uzdaju u sebe“, napisao je Grigorije.

Šta je Grigorijevo rešenje za Kosovo?

Kada je reč o izazovima i rešenju za situaciju oko Kosova, vladika Grigorije nema dilemu šta je prema njegovom shvatanju rešenje. „Rešenje vidim u iskrenom razgovoru između Srba i Albanaca i u traženju pomoći od svih pametnih ljudi koji taj razgovor mogu učiniti ljudskim i plemenitim. Bilo bi dobro da dogovor Srba i Albanaca bude u duhu dogovora Francuza i Nemaca, ali ne bi bilo dobro da to bude neuspela imitacija, koja bi mogla da otvori dublje probleme. Međutim, meni se čini da ljudi u ovom svetu stvari često obrnu naopako. Zar nije trebalo prvo raditi na normalizaciji odnosa, a ne prvo sklapati ugovore koji, ionako, ne garantuju tu normalizaciju? To je kao kada bi mladića i devojku koji se mrze neko primorao da se venčaju. Kako bi se oni povodom tog prisilnog bračnog sporazuma osećali i ponašali? A logično bi bilo da se njih dvoje prvo zbliže i zavole, pa tek onda da se obavežu bračnim ugovorom“, zaključio je Grigorije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari