Vladimir Bilčik odgovorio na pitanje ko se mešao u izbore u Srbiji

Poslanici u Evropskom parlamentu izglasaće na narednom plenarnom zasedanju početkom februara u Strazburu rezoluciju o izborima u Srbiji. Rezoluciju su pratile i debate u plenumu i na Odboru za spoljne poslove u EP (AFET). Ton poslanika Evropskog parlamenta uglavnom je bio kritičan, a izveštaji domaćih i stranih posmatračkih misija ukazuju na brojne izborne nepravilnosti. Najveće se tiču migracije birača, koje su prema nalazima Crte, bili u tom obimu da su uticale na tesne rezultate izbora u Beogradu.

O izborima u Srbiji, predstojećoj rezoluciji, razlozima zašto vidi rešenje političke krize u što bržem formiranju skupštine i vlade, razgovarali smo sa poslanikom EP iz redova Evropske narodne partije (EPP) i izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, Vladimirom Bilčikom.

Proces pisanja rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji je u toku. Od dogovora poslaničkih grupa unutar EP zavisiće tekst same rezolucije. Kako ocenjujete atmosferu u Parlamentu prema situaciji u Srbiji nakon decembarskih izbora?

– Pre svega, ova institucija, kao i uvek, pridaje veliku važnost onome što se dešava na Zapadnom Balkanu i u Srbiji. Ona je godinama bila vrlo angažovana, čak i tokom pandemije kada smo imali međustranački dijalog, a bili smo i pozvani da posmatramo i izbore u Srbiji. Drago mi je da smo imali misiju posmatrača Evropskog parlamenta koji su došli da posmatraju izbore u decembru.

Od tada, mi smo izdali saopštenje posle izbora i imali smo mnogo medijskih nastupa i konferencija za medije. Ova institucija je nastavila da prati šta se dešava u Srbiji nakon toga.

Rekao bih da smo isto tako brzo reagovali na masovne pucnjave u Beogradu i Mladenovcu, održali smo minut ćutanja za žrtve i izrazili solidarnost sa narodom u Srbiji. Baš kao što smo brzo reagovali na napad u Banjskoj, na primer. Sada pratimo sve što se dešava oko izbora.

Očekujem da će rezolucija biti činjenična i da će ponuditi neke sledeće korake u kontekstu onoga što bi trebalo da bude učinjeno.

Ali, za tango je uvek potrebno dvoje. Problemi Srbije ne mogu se rešiti unutar institucija Evropske unije, unutar Evropskog parlamenta. Nadam se da će i Srbija nastaviti dalje i početi sa konstituisanjem svojih sopstvenih institucija.

Opozicija u Srbiji tvrdi da su izbori pokradeni, a da je tako govore i izveštaji domaćih i stranih posmatrača koji su zabeležili brojne nepravilnosti. Da li je adekvatno rešenje za trenutnu političku krizu što pre formiranje vlasti i nastavljanje kao da se ništa nije dogodilo?

– Vi dobro znate da je Republička izborna komisija (RIK) objavila izborne rezultate. Ovog puta je prošlo mnogo manje vremena nego nakon izbora 2022. godine, kada je bilo potrebno više od 90 dana da RIK objavi rezultate izbora.

Želim da kažem da smo mi bili zaduženi da posmatramo parlamentarne izbore, i bilo je mnogo prigovora i izazova sa procesom glasanja. Međutim, mislim da se sve to mora rešavati putem odgovarajućih kanala. Sudovi i druge institucije moraju se baviti tim pitanjima.

Rezultati parlamentarnih izbora su objavljeni i mislim da je vreme da nove institucije počnu sa radom. Srpski parlamentarci trebalo bi da preuzmu svoje mandate, a vlada da se formira. Zemlja treba sve propuste da reši putem odgovarajućih institucionalnih kanala.

Ovo govorim i zbog toga što postoji jedan veliki znak pitanja, naravno, u vezi sa lokalnim izborima u Beogradu. Tu je rezultat bio neizvestan i trenutno postoji politički zastoj. Mislim da je važno da Ustavni sud reši ovaj izazov i da svi relevantni činioci vlasti što otvorenije i transparentnije postupaju kako bi se osiguralo rešavanje ovih izazova u skladu sa principima pravne države.

Važno je da se obavi institucionalno formiranje parlamenta i nove vlade koje bi trebalo da pomognu u rešavanju svih sistemskih nedostataka kada je reč o izbornom okviru tako da se uočeni problemi više ne ponove.

Moramo i sačekati konačni izveštaj OEBS/ODIHR-a da bismo zaista imali potpunu ocenu onoga što se dogodilo i šta treba ispraviti.

Ali mislim da, što se tiče parlamentarnih izbora, nema vremena za gubljenje. Jer ono što Srbiji ne treba je još jedan period nestabilnosti i krize. Srbija je imala tri izborna ciklusa za tri godine. Za svaku zemlju koja želi da napreduje, neophodan je prostor za reforme i donošenje zakona, prostor za pravilnu diskusiju u institucijama poput parlamenta. Stoga smatram da je važno da formiranje novoizabranih institucija počne što pre.

Šta ukoliko institucije u Srbiji ne budu reagovale na navode o izbornoj krađi? Da li bi onda EU trebalo da reaguje? Do sada su srpske institucije bile tihe, a postoje i navodi koji pokazuju na uključenosti tih istih institucija u ceo proces izbornih nepravilnosti, poput migracije birača.

– Mislim da je Evropska unija angažovana. Mi smo angažovani i na terenu pomoću naših misija i diplomata. Angažujemo se i ovde u Evropskom parlamentu. Imali smo i razmenu mišljenja sa Evropskom komisijom i Evropskom službom za spoljne poslove. Evropski parlament usvojiće rezolucije. Pratićemo to i postoji angažovanje.

Ali moramo da shvatimo da konačno i odlučujuće rešenje mora biti institucionalno rešeno unutar Srbije.

Ali šta ukoliko institucije ne budu reagovale? Da li možete da zamislite napredak države kandidata za članstvo na putu ka EU ukoliko ne bude razrešena kriza nastala nakon krađe izbora?

– Hajde da budemo iskreni. Radim kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju od 2019. godine i Srbija nije ostvarila značajan napredka ka članstvu u EU tokom tog vremena. Bilo je nekih sitnih koraka, otvoren je samo jedan klaster. Osim toga nije bilo puno kretanja.

Za napredak na putu ka EU važno je da se dogode dve stvari. Prvo, Srbija treba da ima kredibilnu i stabilnu vladu i parlament koji mogu da sprovode važne domaće reforme u oblasti vladavine prava, demokratije, slobode medija, osnovnih prava, ali i strukturalne institucionalne reforme. Postoji i Plan rasta vredan šest milijardi evra koji je Evropska unija ponudila regionu Zapadnog Balkana, od kojeg Srbija može značajno profitirati.

Da bi se to desilo, Srbija treba da ima plan i agendu reformi, kao i institucije. Te institucije sada imaju sveže mandate na osnovu izbora i trebalo bi da počnu da rade.

Drugo, za napredak i verodostojne institucije, Srbija mora da ima potpuni kredibilitet izbornog procesa i okvira. Zato kažem da istrage koje su počele, sudski postipci koji su pokrenuti i potpuna ocena, uključujući konačni izveštaj ODIHR-a, moraju biti osnova za rešavanje svih problema, tvridnji i pitanja u vezi sa onim što se dogodilo 17. decembra, i šta se dešavalo od tada. To je izuzetno važno. Mislim da to u svim institucijama u Briselu shvataju.

I ponovo, institucionalna rešenja za ova pitanja moraju se sprovesti unutar Srbije. Ako institucije u svom trenutnom stanju ne isporuče to pitanje, onda moraju biti reformisane i promenjene.

Daću vam samo jedan primer – Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Kao međunarodni posmatrač, bio sam zaista razočaran kada se niko iz REM-a nije sastao sa nama da razgovaramo o kampanji i medijskoj situaciji u Srbiji u periodu pre izbora. Ovo regulatorno telo mora početi da radi. Da bi se to desilo, Srbija treba da počne potpuno da primenjuje i neke nove zakone, uključujući i one medijske. Potrebno je otpočeti sa promenama u načinu rada ovih institucija u Srbiji.

Možda na osnovu onoga što se dogodilo 17. decembra treba pažljivije pogledati ceo okvir kojim se čuvaju bezbednost i pravda u vezi sa izbornim procesom.

Da bi se sve ovo desilo, moramo imati sveobuhvatnu procenu. Moramo imati pravi postupak koji prate institucije u Srbiji. Ono što možemo učiniti mi u Evropskoj uniji je da ostanemo posvećeni ovoj temi i uspostavimo jasnu vezu imeđu osnovnih principa i napretka u procesu pristupanja.

Kao što smo već napomenuli, tekst rezolucije EP zavisiće od saglasnosti političkih grupacija unutar EP. Da li ćete podržati ukoliko neke grupacije preporuče međunarodnu istragu, što je zahtev građana i opozicije u Srbiji? Da li mislite da bi međunarodna istraga pomogla rešavanje političke krize u zemlji?

– Mislim da su ovi izbori održani u Srbiji, tako da ih prvo i pre svega treba ispitati unutar same Srbije i srpskih institucija.

Ako postoji opšte uverenje da međunarodna zajednica može pomoći olakšavanju ovog procesa, razmislimo o tome. Ali trenutno, i oduvek sam to govorio, primarno institucionalno rešenje mora biti ono koje se postiže unutar same Srbije.

Kako komentarišete antievropsku retoriku koja dolazi od državnih zvaničnika prorežimskih medija? Čak je i premijerka Brnabić otpužila neke članice EU da organizuju proteste protiv Srbije.

– Srbija zaslužuje bolje. Srbija zaslužuje evropsku budućnost i političare koji to mogu ostvariti i koji će zaista raditi na evropskoj budućnosti. Srbija mora doneti jasnu odluku – da li želi potpuno i dosledno da radi na svojoj evropskoj budućnosti.

Bilo čija antievropska retorika ne pomaže, jer ne pridobija prijatelje ili partnere u EU, Briselu i drugim evropskim institucijama. Samo želim da kažem da svako u Briselu, Strazburu i širom glavnih gradova EU dobro zna i dobro je obavešten o tome šta se dešava i šta ko u Srbiji govori. Bilo koju izjavu relevantnog političara je vest koju dobijemo istog dana, istog jutra. Razumemo šta se dešava.

Kredibilne partnere i prijatelje stičete samo na osnovu kredibilnog angažovanja. To se postiže delima, ali i rečima.

Trenutno, ono što sam video nakon izbora 17. decembra pokazuje i to koliko Rusija nastavlja da ima prekomernu ulogu na Zapadnom Balkanu, i u Srbiji posebno. Ako se neko mešao u izborni proces, i ono što smo videli od izbora, to je Moskva, to je Rusija. To je igra koju smo videli toliko mnogo puta od Vladimira Putina i njegovih saveznika. Ovo bi trebalo da bude još jedan razlog za Srbiju.da radi na svojoj evropskoj budućnosti i na svom suverenom i nezavisnom pristupu prema evropskoj budućnosti.