Vladimir Đorđević, poslanik POKS-a: Zašto sam glasao protiv Rezolucije o Asanžu?

Na pitanje zbog čega je glasao protiv, Đorđević za Danas objašnjava da se sam Asanž izjasnio krivim po optužbi iz Zakona o špijunaži za zaveru, i da je nezakonito pribavljao i širio poverljive informacija o nacionalnoj odbrani.

Sudija ga je, kako kaže, osudio na pet godina zatvora koje je proveo u Velikoj Britaniji.

„Njegovo pojavljivanje u utorak dolazi nakon što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope objavila izveštaj o Asanžovom pritvoru u zatvoru u Velikoj Britaniji u trajanju od pet godina i zabrinutosti za njegova prava i postupanja prema njemu. Na osnovu toga, skupštinski odbor za ljudska prava predložio je da se Asanž kvalifikuje kao ‘politički zatvorenik’ i izdao je takav nacrt rezolucije“, objašnjava Đorđević.

Upitan kako je moguće da on jedini smatra da Asanž nije bio politički zatvorenik, poslanik POKS-a, odgovara da je Asanž postao politički zatvorenik, nakon izglasavanja Rezolucije.

„Od juče, po usvajanju rezolucije u Savetu Evrope, Asanž je postao ‘politički zatvorenik’ ali do samog glasanja, on je bio taj koji se dogovorio sa vlastima i priznao krivicu po svim tačkama“, napominje Đorđević.

On napominje da je jedini iz Srpske delegacije i predstavnik Srbije koji je član konzervativaca i desničara u Evropi.

„Svakako onih koji dobijaju najveću podršku naroda u zemljama iz kojih dolaze. Konzervativci-desničari kojima i ja pripadam u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope glasali su protiv, ili su bili uzdržani. EPP je zajedno sa socijalistima glasala za“, napominje Đorđević i dodaje da je sistem glasanja takav da se glasa mahom po političkim grupama, a da se većinom glasova, kao i kod nas u parlamentu usvaja neki predlog.

Protiv ovog dokumenta glasala su i četiri britanska poslanika, što je potpuno i očekivano, budući da je dokumentom naglašena uloga Velike Britanije u nepravednom Asanžovom pritvaranju. Ta zemlja pozvana je, naime, da hitno revidira svoje zakone o ekstradiciji „kako bi se sprečila mogućnost izručenja osoba koje se traže zbog krivičnih dela političke prirode“ i sprovede nezavisnu reviziju postupanja nadležnih organa prema Asanžu „u cilju utvrđivanja da li je on bio izložen mučenju, ili nehumanom, ponižavajućem postupanju, ili kažnjavanju“.

Na Asanžovu stranu nisu stali, odnosno, protiv ovog dokumenta glasalo je još četvoro Poljaka, jedan Portugalac, i takođe po jedan predstavnik Austrije, Švajcarske i Litvanije.

Od naše delegacije, kako kaže Đorđević, za su glasali Biljana Pantić Pilja, šefica srpske delegacije u PS SE, kao i Aleksandar Mirković, Dunja Simonović Bratić, svi iz vadajuće koalicije. Elvira Kovač, iz SVM bila je uzdržana. Ona je bila jedna od ukupno 20 uzdržanih poslanika PS SE, takođe, jedina uzdržana iz regiona.

Kovačeva nije odgovarala na naše pozive i poruke.

Asanž je u utorak, obraćajući se u PS SE, rekao da je pušten iz zatvora jer je priznao krivicu za novinarstvo, a ne zato što je pravni sistem funkcionisao.

„Bojim se da će biti prekasno ako institucije poput Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ne shvate ozbiljnost situacije. Svi treba da učinimo svoj deo kako bismo osigurali da se svetlo slobode nikada ne ugasi, da će potraga za istinom živeti i dalje, i da glasovi mnogih ne budu ućutkani interesima nekolicine“, rekao je on.

Rezolucija je usvojena velikom većinom glasova, a u njoj se pozivaju članice da se zaštite prava i uzdrže od ekstradicije novinara i uzbunjivača, kao i da jasno definišu procedure stepenovanja poverljivosti dokumenata.

Takođe, navodi se da su preduzete mere protiv Asanža daleko neproporcionalne u odnosu na prekršaj, a istaknuto je da bi njegovo isporučivanje SAD značilo doživotnu zatvorsku kaznu, gde bi bio politički zatvorenik, što bi imalo vrlo negativne posledice po novinarstvo i uzbunjivače u svetu.

Pored ostalih tema, na zasedanju se raspravljalo i o situaciji u pogledu stanja vladavine prava, ljudskih prava i demokratije u Azerbejdžanu.

Šefica stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Biljana Pantić Pilja, govoreći u plenumu, naglasila je da je isključivanje azerbejdžanske delegacije iz rada Parlamentarne skupštine u januaru ove godine bila greška i da se naša delegacija principijelno protivi takvom pristupu i isključivanju delegacija država članica iz rada Skupštine.

Podvukla je da bi eventualno uključivanje entiteta i teritorija umesto država učinile situaciju još lošijom. Bez azerbejdžanske delegacije nemoguće je ostvariti dijalog, što je jedan od glavnih ciljeva Parlamentarne skuppštine, a to može da dovede do daljih tenzija i optužbi.

Naša delegacija se susrela i sa izvestiocem za Srbiju, Akselom Šeferom, sa kojim je dogovorila plan rada na Izveštaju u narednom periodu i izrazila nezadovoljstvo što se na izveštaj čeka duže od 12 godina.